0
Olga Danilović je ostvarila najveću pobedu u karijeri trijumfom u trećem kolu Australijan opena protiv Džesike Pegule u dva seta.
Bio je to specifičan meč za srpsku teniserku koja je morala da igra na način koji joj nije baš omiljen, a koji je ubitačan i za njene noge.
Posle duela je otkrila detalje pripreme i kako se oseća.
PROČITAJTE JOŠ
„Više stotina puta su mi naglasili da noge moraju da budu nisko, jer ona ima takvu igru, jer ako se podigneš, odnosno ako nisi nisko, nemaš šta sa tom loptom da radiš. Mislim da sam odigrala vrhunski meč, moja igra je bila tu, ali mislim da sam sama sa sobom bila dobro na terenu. Bila sam sebi prijatelj što je najbitnije, jer umem sebi da budem neprijatelj. Danas sam baš rekla: „Aj zajedno da dobijemo!“ Što bih igrala i protiv sebe ako već igram protiv takve vrhunske igračice. Noge su dobro, OK su, za ovo sam se ja i spremala tokom celih priprema. Svakog dana u kojem treniraš, spremaš se za ovakve momente. Telo je dobro, na grend slemovima je dobra stvar što imamo dan pauze između mečeva da se odmorimo i pripremimo. Dobro je“.
Sledi okršaj sa španskom teniserkom Paolom Badosom.
„Ona je u formi, dobro igra. Opet ću ući u meč kao što sam i u ovaj ušla, u smislu da gledam sebe, a ne rivalku. Naravno, ja ću odraditi svoju pripremu za duel sa njom, ali mislim da kada sam sa sobom dobro i kada verujem u sebe, znam da imam oružje da pobedim svaku rivalku. Idem da spavam, u subotu ću malo da treniram i da se spremim za Badosu. Što bi rekli „ćeraćemo se“ kao i u svakom duelu“.
Istakla je i da nema problema da zaspi posle velikih pobeda.
„Kako neću? Što ne bih ja zaspala, svako veče sam već odavno bila u snovima do sada. Ovo jeste velika pobeda, ali prekosutra opet igram meč. Jeste velika pobeda i ponosna sam na sebe kako sam ovo uradila i naravno da ću uživati, ali sutra je novi meč, sve novo… Ne želim sebe, a nisam takva stvarno, da sebe uskraćujem za uživanje, ali opet novi je dan“.
Po prvi put je dobila priliku da igra na ovako velikom stadionu kao što je „Rod Lejver Arena“.
„Sigurno da je drugačiji osećaj izaći na Rod Lejver Arenu od onog koji imaš kada igraš na terenu broj 14. To je najnormalnija stvar. Nervoza naravno postoji, ali kada izađeš na teren i kada si tu, shvatiš da su dimenzije iste i da je sve isto. Drugačiji je ambijent, ali navikneš se. Lepo mi je bilo dok sam izlazila na teren, bila sam nervozna, i to je OK, ali bila je pozitivna trema. Bila sam ponosna na sebe što sam došla do tog trenutka da kada sam videla raspored, svima sam poslala poruku: vidi raspored. Nole je prvi, ja sam druga, ja sam tek posle njega. To su sve neke lepe stvari koje treba proživeti i uživati u njima, a ne da ih sklanjam u stranu. Meni je trebalo vremena da sve to hendlujem u dobru stranu, nikada da ne odem previsoko, ali i da se ne ugasim. Lep momenat i lep je onaj tunel, ali idem da igram“..
Olga je već jednom igrala meč osmine finala na Rolan Garosu prošle godine protiv Marte Vondrušove.
„Drugačije je bilo, jer sam ja tada već bila mrtva umorna. Tada je trebalo da budem na 150%, a ja sam bila potpuno iscrpljena, isceđena, pogotovo taj meč protiv Done Vekić je bio izuzetno emotivan, možda i najemotivniji u mojoj karijeri, i dan danas ne znam kako sam to izvukla na kraju dana, ali… Svaka prva situacija u bilo čemu, sve ti čudno bude, a onda kada jednom prođeš kroz njih, naučiš da se nosiš sa tim stvarima, tako da je moglo mnogo toga boljeg da bude protiv Vondrušove, ali svi uslovi koji su tog dana bili, bili su užasni. Bilo je hladno, 11 ujutru, nisu zatvorili krov, tereni su bili mokri. Nisu to izgovori, ali sigurno je da je bila drugačija situacija“.
BONUS VIDEO
