Novak je umoran, ali Nadal je pod pritiskom

Pre nekih desetak godina malo ko je verovao da će Đoković i Nadal i dalje "jahati" na najvišem nivou, posebno u trenutku kad jedan čeka 34. rođendan, a drugi 35.Već veterani, obojica u finalu mastersa i igraju jedan protiv drugog 57. put, zvuči neverovatno. Posle toliko međusobnih mečeva, nije čudo što se mogu šaliti da se više viđaju međusobno nego sa sopstvenim suprugama.Dok su Rafa i Novak bili mlađi, mogli su da "terorišu" svoja tela besomučno satima i satima na terenu. Kako "stare", tako više moraju da obraćaju na detalje.Oni Nadalovi udarci iz punog trka neće biti toliko precizni, kao što neće biti ni Novakovi udarci u dugim razmenama. Zbog toga obojica moraju da se prištede fizički, jer se sada tu može kriti formula za svaku od narednih pobeda - pa i ovu u koju kreću od 17 sati u nedelju.Novak je umorniji jer se kroz dva dana mučio sa Stefanosom Cicipasom u četvrtfinalu, da bi se onda u tri seta namučio i sa Lorencom Sonegom.Ima oscilacije i padove u igri kad im vreme nije, dok Nadal deluje kao "mećava". Novak je, em umorniji, em Rafa ima epitet koji je gradio godinama, jer biti "kralj šljake" nije mala stvar.Nole nije blistao ni u turnirima koji su bili uvod u ovo finale. Monte Karlo, šok od Danijela Evansa. Beograd - desio mu se Aslan Karacev.Ipak, treba podsetiti da je upravo Rim bio jedan od turnira na kom je Đoković igrao dobro i kad je bio u najgorim krizama. Svi se još sećamo 2017. kada je Rim bio jedino finale Đokovića u očajnoj sezoni i borbi sa povredama i svojom psihom i motivacijom.

Đoković je tokom godina u mnogim segemtnima igre nadmašio Nadala. Kretanje, brzina i spremnost, za koje se nekad davno mislilo da je isključivo Nadalova teritorija, Novak je potpuno zauzeo.Razvio je odbranu koja je počela da parira Nadalovom napadu i njegovim spinovima i jedino još na šljaci nije uspeo da reši enigmu i tu pokori "kralja šljake".Novak je prvi nagoveštaj ozbiljne igre na najsporijoj podlozi dao još u Amfersfortu i Estorilu, 2006. i 2007. godine, ali već do tada je Nadal bio dominantan na šljaci.Zato je lagano "rešio" Đokovića u četvrtfinalu sa 6:2 i 6:3 u prvom međusobnom rimskom susretu, tada dvojice klinaca, 2007.

U godinama koje su usledile, nivo turnira na kojima Novak osvaja titule samo je rastao. Tako je 2008. došao u "večni grad" sa nadom da će doći do završnice, ali je Rafa stigao kao čovek koji je u nedeljama pre toga osvojio dva turnira zaredom.Nadala je izbacio Huan Karlos Ferero i Novak je morao da se zadovolji pobedom nad Stanom Vavrinkom u finalu Rima i svojom četvrtom masters titulom.Od tada do danas, Đoković i Nadal su čak osam puta igrali u prestonici Italije, od čega pet puta u finalu. Nadal je pobedio u pet okršaja, Novak u tri.Te tri pobede je u Rimu izvojevao iz ukupno 27 međusobnih mečeva sa Nadalom odigranih na šljaci. Srbin je pobedio ukupno u sedam, Španac u 18.

Još kad tome dodamo i da mečevi njih dvojice nose poseban naboj, onda je šou zagarantovan. Zato je sve nas i čudilo kako je mlako delovao Novak dok ga je Nadal preslišavao u Parizu na Rolan Garosu.Tim pre što je baš u Rimu lani Nadal izgubio, a Đoković se ovenčao titulom. Sve to sada se zaboravlja, jer Đoković, ma koliko umoran, iz sebe može da izvuče ono najbolje kad je najteže.Pitanje je koliko to može da mu pomogne protiv Nadala, na kome je pritisak sopstvenog nadimka, ali i činjenice da se od njega pobeda na šljaci uvek očekuje kao "dobar dan" u prodavnici.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram