Novak Đoković je proglašen za sportistu godine u izboru "Ekipa", a u intervjuu za čuveni list otkrio je mnoge nepoznate detalje.
Najpre je objasnio zbog čega će zauvek pamtiti 2021. godinu u kojoj je osvojio tri grend slem trofeja sa 55 pobeda i samo sedam poraza.
“Ovo je bila jedna od onih posebnih godina u životu, ne samo u smislu rezultata, već i svih tih rekorda, pa pandemije, svih tih emocija na i van terena. Drago mi je što je posle svega 2021. gotova”.
Osvrnuo se i na finale US Opena koje je izgubio od Danila Medvedeva i tako ostao bez mogućnosti da osvoji sve četiri grend slem titule u sezoni.
“Danil je tog dana igrao bolje od mene. Imao je tako jasan plan igre i pride ga je divno sprovodio u delo. Iskreno, nije mi ni dao mnogo šansi… Servis mu je bio nepredvidiv, s dosta varijacija, pogađao je svaki ćošak terena”, iskren je Đoković u intervjuu za Ekip.
PROČITAJTE JOŠ
Objasnio je šta ga je potpuno iznenadilo kada je izašao na čuveni „Artur Eš“ stadion.
“Bio je tu i element energije. Uobičajeno, kad izađem na teren u velikim mečevima, nisam baš favorit u srcima navijača. I pripremio sam se za takvu vrstu atmosfer. A onda, skoro ceo stadion je uz mene! Osetio sam to čim sam izašao na teren. Nisam to očekivao i bio sam uhvaćen spuštenog garda”.
Govorio je o čuvenim suzama u toku, ali i nakon meča.
“Plakao sam (usred meča) prvo zbog te neverovatne podrške. Bile su to suze radosnice. Zbog sve te ljubavi. Onda su se te suze radosnice pretvorile u suze tuge. Nisam se naravno predavao, ali sam osećao da ću se vrlo, vrlo teško vratiti u situaciju da pobedim”.
I dalje se kaje zbog jednog podatka.
“Žalim samo zbog toga što nisam zaplakao ranije. To oslobađanje je stiglo prekasno. Posle toga sam mu uzeo servis, osvojio naredni gem, ne kažem da bih pobedio da sam ranije zaplakao, ali ko zna? Ali hej, zaista verujem da se u životu sve dešava sa razlogom. Kao da Bog ili univerzum ili šta god odlučuju šta će da se desi tog dana”.
Govorio je i o brojnim bezbedonosnim protokolima kroz koje je prolazio tokom godine.
“Rolerkoster emocija. Svi su preživeli težak perioda. Ali mi smo bili primorani da zbog posla putujemo u različite zemlje i u svakoj su bila različita pravila. U takvim okolnostima je veoma teško ostati psihički zdrav, sačuvati sve one rutine koje ti dozvoljavaju da budeš najbolji ti”.
Biranim rečima je govorio o Medvedevu, koji je ušao u elitno društvo grend slem šampiona u Njujorku.
“Dopada mi se njegov karakter. On šalje svima istu sliku: ‘Ja sam to što jesam, nikoga ne kopiram’. Možda zvuči konfuzno, ali češće nailazimo na mlade igrače koji se tek pojavljuju i odmah govore o starijima, u fazonu: ‘On je moj idol, želim da budem kao on’. A Danil je autentičan i dopada mi se to”.
Posebnu pažnju je posvetio Aleksanderu Zverevu, od kog je poražen u polufinalu Olimpijskih igara u Tokiju.
“Poznajem mu starijeg brata Mišu, ista smo generacija, igrali smo dosta na juniorskim turnirima. Miša je dolazio sa porodicom na te turnire, pa je i Saša bio tu… Uvek sam mu bio na raspolaganju, da udelim savet, da ohrabrim. I uvek je slušao, poštovao, divio se, podržavao me na treninzima. Naš odnos je tako izgrađen. Često razgovaramo van terena. Jeste jedan od mojih najvećih rivala, ali s njim sam nekako najbliži”.
Zatim se našalio i govorio o tome za čim žali.
“Nadao sam se da ću ove godine da im bar još par puta isprašim guzice, u Tokiju i Njujorku, ali se na kraju se ovek šalimo oko toga. I volim to. To je ‘NextGen’ rivalstvo: Zverev, Đoković, Medvedev”.
BONUS VIDEO Đokovićeva 20. grend slem titula
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare