Neko je Janko Tipsarević, a neko je Novak Ðoković

Nije da razlike nema i u teniskim uspesima, to je svima jasno, pa o tome nema ni potrebe da pričamo, ali postoji i onaj život van sporta, u kojem se još bolje pokaže kakav ste čovek.

U jeku studentskih protesta širom Srbije i to nakon velike tragedije u Novom Sadu, kada je nadstrešnica na Železničkoj stanici ubila 16 osoba (uz neke teško povređene), Tipsarević je odabrao da bude na strani vladajuće partije, u koju se učlanio još 2023. godine. Zbog toga je i na Mastersu u Majamiju bio na meti navijača.

„Tenis mi je pružio puno, ali sam se uvek ježio kad mi ljudi pričaju 'znate, u Srbiji je ovako ili onako.' Uvek sam pričao 'Ajde malo sa mnom da te ja provedem kroz Indiju, ajmo u taj Brazil, Argentinu', da vidiš koliko je u stvari u Srbiji dobro“, rekao je Tipsarević, dok je sedeo na skupu "Budućnost, a ne prošlost", u organizaciji Srpske napredne stranke.

Možete li da zamislite Đokovića u Jankovoj ulozi govornika na sada već dobro poznatom skupu u organizaciji SNS-a? Nema potrebe ni da odgovorim na ovo pitanje. Iako su navodno u Sava centru, na pomenutom skupu, u publici sedeli "studenti" i "mladi ljudi", jasno je da su oni koji se zaista bore za bolju i pravedniju Srbiji u to vreme bili na svojim fakultetima, koji su u blokadi već nedeljama.

Proputovao je Novak čak i više od Tipsarevića, jednostavno ima bogatiju tenisku karijeru koja još uvek traje, pa nikada od njega nisam čuo da Srbiju na ovakav način poredi sa Indijom, Brazilom, Argentinom... Neukusno je, zaista.

Iako se dugo čekalo da se Novak oglasi o protestima širom zemlje, on je ponovo potvrdio da ne želi da ćuti o velikim društvenim problemima u Srbiji, bez namere da se još uvek meša u politiku.

„Kao neko ko duboko veruje u snagu mladih ljudi i njihovu želju za boljom budućnošću, smatram da je važno da se njihov glas čuje. Srbija ima ogroman potencijal a obrazovana omladina je njena najveća snaga. Ono što je svima nama potrebno je razumevanje i poštovanje. Uz vas, Novak“, napisao je Đoković na društvenim mrežama.

Ne možemo reći da je ova Đokovićeva poruka epska i mnogo hrabra (mada je ona samo jedna od mnogih), ali za one koji znaju da čitaju između redova, mnogo toga se krije u ovome "Uz vas, Novak".

Svestan sam da postoje oni koji misle da je Novak mogao mnogo bolje i oštrije da pruži podršku studentima, ali i oni koji misle da je sve uradio sjajno. Istina je rekao bih, kao i obično, negde između, ali nezahvalno je prema Novaku uvek očekivati da će on biti taj koji će se ponašati po meri svih. Samo neka on postupa kako on odluči i misli da je najbolje, valjda toliko poverenja u njega imamo.

Jasno je da Đoković želi potpuno da se ogradi od politike (iako mnogi misle da bi bio uspešan predsednik), već se opekao u tom pogledu, ali ne treba zaboraviti da je svoje mišljenje istakao i kad je Rio Tinto bio glavna tema, a sada ni o studentskim blokadama nije mogao da ćuti. To nam već mnogo toga govori, samo je potrebno da želite da razumete.

I kada pogledate da sa iste strane (nažalost, oni koji vladaju duboko su podelili ovaj narod) imate Đokovića, Nemanju Vidića, Dejana Bodirogu, Tinu Krajišnik i mnoge druge naše sportiste, a sa druge strane Janka Tipsarevića, Dejana Tomaševića i njima slične, koji su se prikačili "SNS hobotnici", onda vam je valjda jasno koja je razlika.

Namerno u prvu grupu nisam stavio Miću Berića, da bih izbegao sportiste koji su i politički aktivni (za razliku od druge strane), mada je i legendarni košarkaš imao i te kako moćnu poruku baš za Tipsarevića.

Koliko je Novakova poruka zapravo bitna i bolna za one koji su protiv studentskih protesta (iako je Vučić to pokušao drugačije da predstavi), govori i to da su neki od medija u Srbiji (mislim da svi znamo o kojima se radi) praktično pod zabranom prenošenja i pisanja vesti i tekstova o Đokoviću u poslednje vreme (ako vam treba potvrda ukucajte njegovo ime kao tag na nekim od medija i pogledajte koliko vesti ima od kada je podržao proteste). Ni Željko Obradović više nije omiljena ličnost, pošto je takođe podržao mlade ljude i njihovu borbu.

Što bi rekao kolega Nemanja Rujević - "Odmazda sitnih duša".

Tako lako su se neki u ovoj zemlji odrekli Đokovića i Obradovića (i mnogih drugih), samo zato što su rekli šta misle i podržali borbu protiv korupcije, zla, bahatosti... To će ih skupo koštati, kad-tad, verujte mi.

Baš me zanima šta bi o ovoj temi imao da kaže Tipsarević, koji očigledno uživa u životu u Srbiji, iako njegovi sunarodnici ginu pod nadstrešnicama, trpe različite vrste pritiska i teror ljudi koji su umislili da su mnogo važni, dok se deca šalju u nesigurne i propale škole...

Daleko od toga da mislim i uopšte pomišljam da je Tipsarević kriv za ono što se piše u medijima, da ima bilo kakve veze sa padom nadstrešnice ili tome slično, ali je svesno odabrao stranu i odlučio da se bori sa onima kojima ruke nisu baš čiste.

Verujem da među vama koji čitate ovaj tekst ima i onih koji će da kažu da je i Đoković više puta bio na prijemu kod Vučića, sastajao se i razgovarao sa njim i tome slično. To sve jeste istina, ali drugačije je kada vas predsednik prima zbog vaših sportskih uspeha i kada u službi stranke "mladima" i "studentima" u Sava centru "prodajete" priču o divnoj Srbiji, dok je u njoj mnogo toga odavno krenulo nizbrdo, a vlast nikako da povuče ručnu.

Da Tipsarević zaista ima sluha za mlade perspektivne ljude, u pokušaju da makar razume njihove zahteve (koji su veoma jednostavni), osmelio bi se i izašao na ulicu, prošetao na nekom protestu i pokušao da porazgovara sa onima koji bi trebalo da budu svetla budućnost ove zemlje. Umesto toga, on je izabrao da bude "zatvoren" u Sava centru, pred ljudima koji su mu praktično dovedeni na noge, a verujem da njegov govor mnogi nisu pomno ni slušali. Ako jesu, voleo bih da mi neko kaže i šta su bitno naučili - možete u komentarima slobodno, pročitaću ih.

Zamislite samo razliku u reakciji, kada bi se sada negde na ulici među "običnim" ljudima pojavio Đoković i kada bi u toj ulozi videli Tipsarevića (što je poprilično nezamislivo u ovom trenutku).

I na kraju krajeva ne zaboravite da se sve svodi na to kakav ste čovek - nekada neće biti važno koliko ste trofeja osvojili i koliko ste materijalno moćni, već ono duhovno što ste gajili u sebi dugi niz godina.

Pazite kojeg vuka hranite.

BONUS VIDEO