Kako je Siner postao sportista kojeg preziru ili obožavaju

Kako je Italijan postao neko koga ljudi ili obožavaju, ili ne mogu da smisle?

Izdvojićemo nekoliko razloga i za jednu i za drugu stranu, i vama ostaviti da odlučite kojoj ćete se prikloniti.

Zbog čega Janika Sinera navijači vole?

Od dolaska na ATP tur, Siner je pokazivao konstantan uspon u svim poljima igre. Jednostavno, iz meča u meč je podizao nivo ne forme, već kvaliteta igre, što ga je dovelo do samog vrha rang liste, te četiri grend slema.

Činjenica da igra kao "mašina" i da deluje nezaustavljivo u ovim trenucima (o čemu svedoči i nedavno okončano finale Vimbldona, kada je posle preokreta savladao Karlosa Alkaraza) dovoljan je povod da dobije veliki broj pristalica, koji jednostavno vole dobre tenisere.

Ako na to dodamo da Siner igra na momente veoma atraktivno, eksplozivno i ne iznenađuje takav stav.

Takođe, ima i do toga što je Siner, za kao kontrast toj eksplozivnosti tokom poena, na prvi pogled jednostavno - miran. Često bez emocija, ostavlja utisak nekoga ko u svakom trenutku ima apsolutnu kontrolu nad svime što se dešava oko njega.

Pored toga, Siner je i uspeo u još nečemu - doneo je tenisu neko novo ime, dašak osveženja nakon što su Novak Đoković, Rafael Nadal i Rodžer Federer svojim igrama i rivalstvom mnoge naterali da se zapitaju - šta posle njih?

Ovako, Siner je dao ljudima prostora da imaju čime da se zanimaju i za koga da navijaju i narednih nekoliko godina.

Takođe, ima i momenata kada je pokazao da je zaista veliki sportsmen, poput meča protiv Grigora Dimitrova kada je odmah dotrčao do Bugarina nakon povrede, a potom mu pomogao da napusti teren. Siner jednostavno ne želi da mu se ljudi sklanjaju sa terena - želi da ih pobedi. Pogotovo u situacijama kada gubi i mora da se bori za preokret.

Zbog čega navijači ne vole Janika Sinera?

No, Siner je, kao što je navedeno, ozbiljno polarizovao tenisko (i sportsko) javno menjenje iz nekolko razloga.

Kao prvi je događaj iz marta 2024. godine, kada je pao na doping testu. Trajala je misterija mesecima pre nego što je u avgustu to javno objavljeno, potom je u septembru Svetska antidoping agencija (WADA) donela odluku da se žali, da bi u februaru bio postignut sporazum. Iako je na taj način Siner dobio mogućnost da se takmiči, pa je došao u finale Rolan Garosa a osvojio Vimbldon, sama činjenica da je prihvatio krivicu i suspenziju, sa razlogom je kod svih njegovih rezultata stavilo ono zloslutno "ali..."

Razlog je jednostavan - ako je bio pozitivan jednom, i prihvatio krivicu za to, kako mu verovati da je apsolutno čist za buduća takmičenja? Pogotovo ako se uzme u obzir (subjektivan?) stav da su tom prilikom nadležne institucije odlučile da dobrim delom situacije zažmure kako bi čitava situacija bila okončana sa što je manje moguće problema i posledica.

No, nije to jedini razlog.

Kao što mnogi vole njegovu smirenost, drugima ona smeta. Nedostatak emocija kao da odnosi bilo kakvu živost iz samog sporta, te Sinerov nedostatak iole burnijih reakcija na poene, pobede i uspehe veliki broj navijača doživljava kao veštačke.

A poslednji smo videli po završetku finala Vimbldona.

Siner je po nacionalnosti Italijan, što bi trebalo da znači da mu je pitanje stila urođeno. Ipak, kod njega je očigledno više proradio germanski gen, pa je umesto šarmantnog razgovora sa princezom Kejt Midlton došlo do jedne krajnje neprijatne situacije koju je kasnije morao dobrano da pojašnjava.

Kakav je vaš stav o Janiku Sineru?