Proslavljena teniserka Jelena Dokić objavila je da je htela da se ubije.
Dok je nekome 28. april bio običan dan kada je ujutro ustao, popio kafu i otišao na posao, to je bio i dan kada je život nekada slavne teniserke mogao da se okonča.
PROČITAJTE JOŠ:
Jelena Dokić i dalje se suočava sa traumama i posledicama borbe sa depresijom zbog koje se pre nepuna dva meseca našla na ivici terase na 26. spratu zgrade.
Otkrila je u ponedeljak da joj je poslednjih šest meseci bilo izrazito teško, a i kada je pokušavala to da prikrije, opet je ostajala sama sa sobom u četiri zida i plakala je do iznemoglosti.
Tada je, kaže Jelena, bilo najteže. Možda zvuči neverovatno i nekako nedokučivo kako neko ko je bio slavni teniser, pri vrhu sveta i ko je osvajao titule u svom sportu došao dotle da prosto ne zna šta će sa sobom?
Valjda zato što često usko gledamo sve kroz osnovnu egzistenciju, koju je Dokićeva još pre dvadesetak godina obezbeđivala sjajnim partijama tenisa i merila je u desetinama hiljada dolara.
Ipak, koliko je tu išlo kako treba, na privatnom planu je bilo drugačije, pa se od malih nogu suočavala sa problematičnim ocem.
Više puta je o tome pričala i pisala, a neki detalji su bili veoma ružni i neoprostivi.
Dugo je na kraj sa njegovim batinama izlazila nalazeći podršku u Tinu Bikiću, sa kojim se januara 2022. rastala. To je delom bilo okidač za pakao kroz koji je prolazila prethodnih meseci.
„Posle skoro 19 godina, Tin i ja smo odlučili da se razdvojimo. Ponekad se takve stvari dešavaju, ljudi se prosto raziđu. Molim vas da se uzdržite od loših komentara o nama i naših 18 i po godina koje smo proveli zajedno. Negativni komentari nikome ne pomažu, posebno ne meni. Lagala bih kad bih rekla da sam dobro, ali ću dati sve od sebe da zacelim svoje rane i da se oporavim i da procesuiram ovaj bol i traumu i ako ništa drugo, umreću pokušavajući“, napisala je Dokićeva početkom godine.
Koliko sad ova poslednja rečenica deluje zastrašujuće… Za Bikića je ranije pričala da ju je „izvukao iz tame kada je htela sve da okonča“.
Činjenica da je ostala bez tog oslonca značila je mnogo, tim pre što ju je otac Damir od starta osuđivao zbog veze sa Hrvatom.
„Kada se pojavila informacija da se zabavljam sa Tinom za nekoliko sati me je otac pozvao. Nisam mogla da se javim. U njegovim očima je to bilo nešto najgore što sam mogla da uradim, jer bi on više voleo da sam sa teroristom nego sa Hrvatom. Tada mi je poručio: Ti si ništa drugo nego ku***. Izdala si me. Ti si smrdljiva, užasna ku***. Sa neprijateljem si. Osramotila si me“, rekao joj je otac, a Jelena je pisala o tome u biografiji „Nesalomiva“.
Damir Dokić je lani gonjen zbog napada na službeno lice, bio je u zatvoru 2009. i 2010. godine jer je pretio tadašnjoj ambasadorki Australije u Beogradu, a onda i zato što je posedovao sedam pušaka, pištolj i dve kašikare.
Pre dve decenije bila je senzacija teniskog sveta i na Vimbldonu je u mračnoj 1999. godini izbacila prvu teniserku planete Martinu Hingis sa 6:2, 6:0 kao šesnaestogodišnja tinejdžerka.
Do 2002. godine je išla uzlaznom putanjom i došla je do četvrtog mesta WTA liste avgusta 2002, sa samo 19 godina.
Pravila je probleme nekim od velikih teniserki svog vremena, a osvajala je titule na svakoj od podloga.
Sve što je radila na terenu, bilo je uvek u senci onoga što se dešavalo mimo njega, gde je po pravilu u fokusu bio njen otac i trener.
Kada se saznalo za nezdravost tog odnosa, Jelena je stagnirala i uvek ostaje žal što je mogla i mnogo više od šest WTA titula, polufinala Vimbldona, četvrtfinala Melburna i Rolan Garosa, te četvrte runde US Opena.
Već do 2005. su je problemi obuzeli, pa se Osiječanka iz mešovitog braka Srbina i Hrvatice posle nedaća i selidbe iz Sombora u Ferfild, polovinom devedesetih zbog rata, opet našla u „nebranom grožđu“.
„Udarci počinju da postaju sve teži, a on steže ruku u pesnicu i udara me. Udarac u glavu me obara, dok ležim na podu, počinje da me šutira… Onesvestila sam se… Za sledeći krug mučenja, tera me da stojim mirno, a zatim me šutira u potkolenice, cipelama sa oštrim đonom. Kada zakukam od bolova, vraća me u položaj, postrojava i ponovo čizmom u potkolenicu. Iznova i iznova me udara. Vraški me boli“, svedoči Jelena.
Sve to se desilo dok je još imala 17 godina, u hotelskoj sobi u Torontu i pred najveće uspehe karijere.
Zato što je u tri seta izgubila meč od protivnice koja je bila „jača“ od nje.
„Želela sam da ljudi tačno znaju šta se dogodilo. O tome kako me otac zlostavljao, o tome što sam dva puta u životu bila izbeglica. Suočila sam se sa nasiljem, sa rasizmom. Kao porodica, bili smo veoma siromašni. Takođe sam se borila sa depresijom 10 godina i skoro sam počinila samoubistvo. Želela sam da ljudi znaju moju priču, možda nekome bude od pomoći“, priča Jelena u biografiji.
Od spavanja na klupi ispred hotela, do premlaćivanja kaišem i verbalnih uvreda, do slanja novca – sve to je prošla Jelena Dokić i kaže da je bila zadovoljnija što će spavati na klupi ako to znači da neće dobiti batine.
I danas kada radi kao komentatorka i stručna konsultantkinja, žena koja ulazi u petu deceniju života i dalje se bori sa svojim demonima.
„Ne mrzim ga, ali svakako mrzim to što je uradio. Teško je pronaći pozitivnu emociju prema njemu. Veoma sam razočarana, povređena i ljuta što nakon to sam pokušala sve da naš odnos funkcioniše, on to ne želi. I dan danas misli da je bio u pravu. Dopustio je da se naša porodica raspadne i to je nešto što teško prihvatam“, navodi Jelena.
U danu kada je objavila da je krajem aprila bila na ivici da počini samoubistvo, javio se veliki broj prijatelja da joj pruži podršku.
Brojni su joj poručili da se ne predaje, da je vredna te da bi svet bio manje vredno i lepo mesto bez nje.
Na kraju, ona će sama sa sobom morati da se izbori i da shvati da su ovi ljudi zaista u pravu.
KAKO POTRAŽITI POMOĆ
Ako nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000
PRVA POMOĆ
Psihocentrala
Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd
Telefon: 064 2288885
Email: [email protected]
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: [email protected].
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Institut za mentalno zdravlje
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
BONUS VIDEO Navijačica upala na teren za vreme finala Australijan opena, redari je iznose
Pratite nas i na društvenim mrežama:
