Najbolji teniser planete Novak Đoković kaže da mu je drago zbog prve pobede na domaćem terenu u Beogradu, posle deset godina na zvaničnim turnirima.
Posle rutinske pobede nad Kvon Sunvuom, naglasio je i da je dobro što naš glavni grad ima nekoliko turnira ovih nedelja.
PROČITAJTE JOŠ:
Kvon Sunvu i Đoković su se sreli u drugom kolu Serbia Opena i prvi reket sveta je slavio sa 6:1 i 6:3. U drugom setu je imao kratkotrajan pad u igri kada je korejski igrač napravio brejk.
„Odigrao sam dobro od početka, osim tog gema gde sam izgubio u drugom setu. Mislim da je bio odličan nastup. Dobro sam se kretao, menjao ritam, servirao dobro u važnim momentima i igrao sam kvalitetno. Ovde često treniram i koristim teren kao bazu kad sam u Beogradu. Čudno je što nema publike, ali je lepo videti ljude na terenu, porodicu, prijatelje. Oni mogu da dođu, imamo nekoliko stotina ljudi dozvoljeno i osećao sam se dobro, atmosfera je bila intimna i inspirativna. Kao kod kuće, tu mi je i brat (Đorđe) kao organizator. Imali smo malo maler sa vremenom, koji je uticao na teren, ali utisci igrača i trenera su bili pozitivni, to je lepo. Lepo je i posebno što smo vratili ovde turnir posle devet godina“, rekao je Đoković na konferenciji posle meča.
Dodaje da je poseban osećaj kad spava kod kuće i istakao da su mu „poznata lica na pored terena ulila samopouzdanje i sigurnost“. Pored terena su bili braća, ali i otac Srđan i majka Dijana.
„Igranje pred njima daje ekstra motivaciju da sve ostavite na terenu. To mi je dalo i samopouzdanje i sigurnost. Zadovoljan sam organizacijom. Važno je da svi, ili bar većina koji su nam gosti se dobro provode. To daje još više motivacije da turnir bude još bolji. Imamo priliku da organizujemo još jedan 250 turnir, pa čelendžer… Neverovatno, ponosan sam“, kaže Novak.
Prokomentarisao je i to što Stefanos Cicipas koristi vežbe disanja slične njegovim, kao deo svakodnevne rutine. Možda je baš to imalo uticaja da Grk osvoji Monte Karlo.
„Veoma važno. To je bila jedna od okosnica mog svakodnevnog života, ne samo tenisa i pripreme za mečeve. Svakodnevni život je u tim dnevnim rutinama, vežbe disanja, meditacija. Kao profesionalci smo aktivni i stvarno moramo da imamo visok nivo energije i fokusa u nekoliko sati. Drago mi je da Stefanos praktikuje to. Može da pomogne mnogim igračima i ja sam to pronašao kao svoju formulu i koristim to“.
Baš u Monte Karlu je Đoković ispao rano od Danijela Evansa i smatra da taj poraz može da se posmatra i sa pozitivne strane.
„Mislim da je u nekim trenucima poželjno, ne mogu da kažem baš poželjno, ali ako sam mogao da biram kad bi se desilo, onda neka bude na početku sezone na šljaci. Možda me to malo protreslo i ukazalo na neke stvari koje moram da unapredim. Danas sam odigrao dobro. Sad imam dan pauze pa četvrtfinalni duel sa Mićom Kecmanovićem. Nadam se da će jedan od naših da se bori za trofej, to bi bilo idilično. Raduje me što sam se danas ovako osećao i igrao posle Evansa i idemo dalje u nove pobede“, optimista je Đoković.
Baš u kontekstu poraza od Evansa, osvrnuo se i na pitanje dugovečnosti „velike trojke“…
„Verovatno smo uradili toliko, da mnogo ljudi veruje da možemo igrati savršen tenis do kraja života, ali to nije moguće. Imamo lošu nedelju, protivnik ima dobar dan i pobedi. Rafa, Rodžer i ja smo dominantni petnaestak godina, sad imate novu generaciju. Moramo da se prilagodimo i vidimo kako da se popravimo i da izađemo na kraj sa novom generacijom koja hoće trofeje. Ne brinem se za Rafu na šljaci, jedan ili dva meča neće mnogo promeniti kako igra na dolazećim turnirima. To što mi gubimo čini stvari interesantnijim, mada ne želimo da gubimo. Hoćemo da zadržimo taj nivo tenisa i kvaliteta, ali to je sport. Imamo tendenciju na najvećim turnirima, ali svaki od nas ima poseban motiv, pogotovo kad je na sopstvenom tlu u Barseloni za Rafu, u Beogradu za mene. Drugačiji je osećaj“, konstatuje srpski as.
Njemu će u petak sledeći rival biti Miomir Kecmanović.
„Pripremam se slično, nezavisno je li srpski igrač ili ne. Sa Mićom nisam igrao zvanični meč pa ću uraditi analizu. Igra dobro, omiljena podloga mu je šljaka. To što se turnir igra ovde može da bude podstrek i motivacija, ali tanka je linija između tvog najboljeg tenisa i možda slabijeg kvaliteta jer imaš taj pritisak koji je neminovan. Kad igraš kući ti imaš utisak da moraš da pobediš. Drugačije je kod ostalih turnira, ne osećaš toliko moranje. Znam kako se oseća Laslo. Tako je i meni svaki put kad igram pred domaćom publikom. Igrao sam i Serbia Open i Dejvis kupove i to mi dozvoljava da se nosim tim iskustvom i da nešto primenim iz tog iskustva i postavim se drugačije. Imam bolju kontrolu nad mislima i emocijama na terenu možda“, kaže Novak.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar