Andrea Petković: Srbija je moja druga domovina, od Novaka učim stalno

Peti profesionalni turnir u aktuelnoj sezoni čiji je domaćin Beograd, ovaj put turnir iz serije WTA 125 ugostio je kako mlade snage svetskog tenisa, tako i već prekaljene asove među kojima je zvezda broj 1 predstavnica Nemačke Andrea Petković.U prvom kolu takmičenja na terenima TC Novak Petkovićeva je snage odmerila sa najboljom juniorkom Srbije, Lolom Radivojević, velikom mladom nadom srpskog tenisa koja je pružila sjajnu partiju i otpor. Na kraju pobeda Petkovićeve 6:3, 6:7(5), 6:2.„Uslovi za igru danas su bili interesantni, loptu je bilo jako teško kontrolisati i temperatura je bila izuzetno visoka. Lola se bolje od mene prilagodila tome, odlično je igrala, pogotovo u drugom setu. Imala sam kontrolu meča do kraja drugog seta, ali nisam prelomila i završila meč već sam je pustila da se vrati. U trećem setu sam uzela drugi reket sa tvrđim španom kako bi ukrotila te lopte koje su mi u prethodna dva seta iako sam ih dobro odigrala uvek za malo završavale u autu. Novi reket je uneo promenu, prilagodila sam se uslovima i na kraju završila meč u svoju korist. Lola igra jako lepo, ima odličan i bekhend i forhend. Ima 16 godina i samo mora da bude spremnija i jača, udarce ima odlične i mislim da je samo do spremnosti i verujem da će u budućnosti biti veliki igrač. U Teniskom centru Novak čiji je član ona ima sjajno okruženje, ima odlične uslove za rad i samo veliki rad, što je isto za sve nas u ovom poslu, doneće željeni rezultat“, rekla je Petkovićeva.Ona je pobedu poklonila njenom treneru Petru Popoviću koji danas slavi 39. rođendan.„Htela sam da ima malo uzbuđenja za rođendan, da ne bude sve jednostavno, da malo začinim rođendan. Zato i ovakav dramatičan meč, ali i pobeda. Na kraju odmah po izlasku sa terena rekla sam mu upravo to, Srećan rođendan“, istakla je kroz osmeh Andrea.Pre dve nedelje Petkovićeva je odigrala finale WTA turnirua u Hamburgu, sada s enada tituli u Beogradu.„Bilo bi zaista lepo, videćemo. Imam velike šanse, mada meni je uvek malo teže kada igram sa igračicama koje ja ne znam. Jer kad igram sa top igračicama imam sve u knjizi zapisano ko kako igra i tačno znam koja je taktika za koju potrebna i ko će biti bolji na kraju. Na ovom turniru ima dosta odličnih igračica koje ne poznaje, ni njihovu igru. Isto tako ako igram svoju igru, ako sam sigurna u sebe, mogu svaku pobediti, samo još malo da se navikem na uslove, jer ja više volim kada lopte manje lete, kada se mogu kontrolisati, ali imala sam takve uslove kada sam osvojila Bad Gadštajn tako da je sve moguće. Samo malo da se navikem, nadam se da će mi protivnice dozvoliti da se navikem i uđem u pravi ritam“.

Srbija je Andreu uvek smatrala i doživljavala kao svoju. Rođena je u Tuzli, njen otac Zoran bio je Dejvis kup igrač Jugoslavije.„Srbija je moj drugi dom zaista. U Novom Sadu moji roditelji imaju kuću, tako da sam ovde često. Dugi niz godina imam srpske trenere, Petra, Dušana Vemića, Iliju Bozoljca i Vladu Kaplarevića. Uvek sam najbolje rezultate imala sa srpskim ex igračima ili sad trenerima, jer mi je taj mentalitet bliži i više tako igram tenis, više sam emotivna i impulsivna. Nemci su jako dobri radnici, ali kod njih nema druženja, posao je jedna stvar druženje druga, a kada si dugo na turnirima, po pet-šest nedelja potreban ti je tim sa kojim se i družiš i šališ, sa kojim si porodica. Kada pobeđujemo onda pobeđujemo zajedno, isto tako kada gubimo radimo to zajedno, idemo zajedno kroz sve i to sam uvek našla u srpskim trenerima sa kojima ću ostati do kraja karijere“.Uvek vedra, pozitivnog duga, vredna, hrabra, istrajni heroj svog zanata kako nam je nebrojano puta pokazala i dokazala. Iza sebe ima šest osvojenih WTA trofeja, polufinale gren slem šampionata – Rolan Garos, članstvo u top 10 listi najboljih teniserki planete. Iako je prošla kroz brojne povrede, takmičarske pauze svaki put je uspela da se vine iz svih teškoća i vrati ne veliku svetsku tenisku scenu. Mnogi su odustali i bez povreda približivši se 30-tim godinama života, ali ne i Andrea.„Najsrećnija sam što sam uradila operaciju kolena tokom pandemije i što sada konačno mogu da igram bez straha da ću nekim pokretom da izazovem trajnu povredu koja će me zauvek zaustaviti u ovom poslu. Imala sam hroničnu povredu zbog koje odigram meč dva dobro i onda me boli i bojim se šta i kako će biti dalje, nisam mogla vezati više nedelja na istom novu, već sam igrala dve-tri dobro, a onda tri-četiri morala pauzirati, a to tenis ne dozvoljava. Mogla sam ja i dalje pobediti top ten igračicu, ali nisam mogla više da izdržim dugo u turniru. Operacija je prošla sjajno, sada sam ponovo fit i igram bez ikakvih opterećenja. Tenis je sport koji iziskuje konstantnost i ako možeš svaki dan da odradiš tu svoju rutinu to je ključ svega, to što Novak radi najbolje na svetu, drži tu svoju konstantnost, ima svoje rituale kojih se strogo drži i ne odstupa od njih nikada. Pandemija mi je donela odmor, iskoristila sam to vreme za operaciju, oporavak i sada taj moj rad mogu da stavim u tu konstantu koja mi daje i samopouzdanje i osećam da mogu da dobijem mečeve i kada ne igram dobro. Tu je i ta neprekidna volja kod mene da idem dalje, isto tako i osećaj da kroz te pauze nisam igrala puno, jedna pauza od godinu, druga od četiri meseca, treća od godinu i tako, što mi daje osećaj da imam 23 godine ili da ne preteram recimo 28“, kroz osmeh ističe Andrea.

Jedini meč u 2020. Petkovićeva je odigrala u septembru na Rolan Garosu, pre toga poslednji meč odigrala je oktobra 2019. u Luksemburgu.„Sada sam vezala tri meseca jako dobrog rada i iako sam gubila u prvom kolima jer sam imala teške žrebove, znala sam da iza mene stoji dobar rad i da će doći i rezultati. Dobila sam i samopouzdanje i volju, jer znam i verujem u sebe, radila sam dobro i biće dobro, kao što se i pokazalo sada u Hamburgu. Kada nema konstantnosti u radu, onda krenu razmišljanja, da li sam još uvek dobra igračica, možda sam ostarila, a kada te takve misli okupiraju to je kao otrov da je ušao u tebe. Ima mnogo igračica i igrača koji se nikada ne vrate kada se prezasite tenisa i svega što ovaj sport nosi sa sobom, ali svima nam je neminovan taj trenutak kada kažemo da nam je dosta svega, samo neki se vrate, a neki ne. I ja sam se bila prezasitila i tenisa i svega kada sam imala 28-29 godina, ali sam to prevazižla, volja mi se vratila i evo tu sam ponovo spremna za nova dela“.Novak je pomerio sve granice i ispisao nove rekorde u istoriji tenisa. Sada je u Tokiju i juriša na zlato.„Novaka vidim na pobedničkom postolju u Tokiju, kod žena favorit je Muguruza. Ne vidim da će neko Novaka uskoro zaustaviti, možda Zverev u nekom od takmičenja i to kada bude na svim svojim maksimumima, a Noletu ne bude dan. Od Novaka učim konstantno, on neprestano drži svoju rutinu, nikada ne menja ništa, drži se svog programa i puta i ja kao igračica gledam i pokušavam da naučim i primenim nešto od toga kako on trenira i kako održava telo, kako se hrani, to je sve disciplina i genetika naravno i taj mentalni stav, to je sve da gledaš i učiš, to je to“, zaključila je Petkovićeva.