0
Aleksandra Perišić je najnasmejanija članica Tima Srbije, zrači neverovatnom energijom, osvajačica je bronze na Evropskom prvenstvu u Beogradu i velika nada za odličje na Olimpijskim igrama.
Kad god se njeno ime pojavi, uvek ide i neki uspeh, medalja, sjajan rezultat… Možda Srbija nema više Milicu Mandić da se bori na najvećim takmičenjima, ali je tu Aleksandra Perišić. Neverovatno harizmatična, uvek nasmejana i „bije“ za medalju. Drugog jula će proslaviti 22. rođendan, a u prvim danima 2024. je obezbedila olimpijsku vizu pošto je zauzela četvrto mesto u kategoriji do 67 kilograma na konačnoj rang listi sa ukupno 361.30 poena.
Sjajna mlada takmičarka je tada postala 51. članica Tima Srbije za Pariz, a fantastičnim rezultatima pokazala je ogroman potencijal i kvalitet. U 2022. postala je vicešampionka sveta u kategoriji do 67 kg, dok je na Evropskom prvenstvu iste godine osvojila bronzanu medalju. Sjajan niz nastavila je i u 2023. osvojivši zlatne medalje na Evropskim igrama u Poljskoj i na Evropskom prvenstvu u olimpijskim kategorijama, a potom se najsjajnijim odličjem okitila i na Grand priju u Taihuanu.
Razgovarali smo neposredno posle Evropskog prvenstva u Beogradu, na kojem je osvojila bronzu, pa je dobila sedam dana odmora.
PROČITAJTE JOŠ
„Imala sam baš veliki pritisak, jer sam želela da se pokažem i dokažem. Dobro sam se nosila sa tim, osvojila sam bronzanu medalju. Bilo je super, naša očekivanja su bila da ekipno uzmemo tri-četiri medalje, što smo uspeli da ostvarimo“, počinje Aleksandra Perišić priču za Nova.rs.
I odmah nam otkriva kako uspeva da se uvek pojavi i neki uspeh kada se priča i piše o njoj.
„Pokušavam dosta sebe da smirim dan pred takmičenje. Najviše očekujem od sebe i onda napravim pritisak, pa kiksnem. To mi se desilo na SP u Bakuu. Naučila sam da se nosim sa time, da sebe smirim i da na dan takmičenja dam sve od sebe i uživam, jer ovo radim za svoju dušu. Zbog toga onda dolaze i rezultati“.
Još uvek 21-godišnjakinja nam je objasnila i kako izgleda jedan njen dan.
„Ujutru imam trening, posle mogu da odem do fakulteta ako stignem, i uveče opet imam trening. Slabije malo stižem na fakultet (student je druge godine na Fakultet za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“), jer je sad sav fokus na Olimpijskim igrama, ko zna šta će biti za četiri godine, da li uspeti da se kvalifikujem, ja se nadam… Ali sad imam ovu priliku i želim da je iskoristim maksimalno“.
Aleksandra je svesna da je sav fokus usmeren u preostalim danima na Olimpijske igre.
„Imamo jake treninge u Beogradu, potom slede pripreme u Jordanu, tamo smo 10-tak dana… Nakon toga se ‘zatvaramo’ i analiziramo sve protivnice i smiljamo taktiku za sve rivalke koje mogu da dođu do finala“.
Sjajna srpska reprezentativka u tekvondou dodaje kako je sve novo za njih, pa ne isključuje i potpunu izolaciju.
„Prvi put smo i trener i ja na OI, pa će biti sve novo za nas. Možda će u nekim momentima i biti zatvaranje kao takvo, da ćemo po ceo dan biti u sali, i da neka publika dođe da navija protiv mene, da bih osetila to i pokušala da budem fokusirana na samu borbu. Meni sve sada deluje zanimljivo“.
Ne krije da sebe u Parizu vidi na najvišem stepeniku pobedničkog postolja.
„Vidim sebe kao srećnu i zadovoljnu, samim plasmanom sam ostvarila deo sna, sad se nadam da ću i drugi deo sna – da osvojim zlato za Srbiju. Samo da sam živa i zdrava, a onda ću da grizem do poslednje sekunde“.
Priča o tekvondu ne može i ne treba da prođe bez Milice Mandić, koja je ovaj sport proslavila kao dvostruka osvajačica olimpijskog zlata.
„Ona je bila svaki dan i navijala za nas tokom EP, to nam je bio vetar u leđa da napravimo rezultate. Pružila mi je podršku pošto sam bila tužna zbog poraza u polufinalu… Rekla mi je da sam se dobro nosila sa pritiskom, od mene se najviše očekivalo, bila sam i najstarija u timu. Bilo mi je drago podrške i vratila mi je osmeh na lice“.
Kada imate jednu takvu ličnost, to je kao da imate Novaka Đokovića u svom sportu…
„Prvi put kad sam osvojila bronzu na EP 2022. godine, tada sam pričala sa Milicom i dala mi je dosta dobrih saveta. Pokušala sam da čujem šta mi sve govori i kako treba da uradim, zato je i došla medalja. Neverovatno je kad vam takva veličina deli savete, naravno da ćete poslušati, zapisati i na papir ako treba samo da ga imate uz sebe“.
ODBROJAVANJE DO PARIZA
0
0
0
Nošena savetima velike Milice sprema se i za Pariz, sa željom da obraduje naciju.
„Svaki dan zamišljam sebe sa olimpijskom medaljom. Dosta vizualizujem te situacije, daće sve od sebe pa kako bude“, završila je Perišićeva.
Zbog sestre počela da se bavi tekvondom
Aleksandra Perišić nam je otkrila i kako je zavolela tekvondo i počela da ga trenira.
„Četiri godine sam imala kada sam počela da treniram tekvondo, moja sestra je krenula pre mene i onda sam ja išla sa njom, odnosno sa mamom da sačekamo da završi trening. I onda sam kad je pauza uzela da se razgibavam i skačem, i trener je video da sam baš živahna, pitao je što ne bi probala, mami sam rekla ‘ajde, ajde’ i tako je krenulo. Sestra je nažalost prestala zbog operacije kolena, a ja sam nastavila“, dodala je Aleksandra Perišić.
BONUS VIDEO
