Intervju: Nenad Stevanović za Nova.rs o olimpijskom snu, Đokoviću i uslovima u Srbiji

Tako su hale i stadioni puni kad igraju Crvena zvezda, Partizan, Novak ili vaterpolisti, odbojkaši, rukometaši dođu do četvrtfinala nekog takmičenja. No, to ne sprečava sanjare da altruistički krenu u neki poduhvat, iako na prvi pogled izgleda kao u startu osuđen na propast - iz proste ljubavi prema nekoj disciplini.

E, takav je Stevanović. Od Smedereva, Kostolca i male skakaonice u kućnoj izradi, do snova o odlasku na Olimpijske igre u Kortini i Milanu, put nije bio lak, vodio je preko Slovenije. Nažalost, nije se taj san ostvario, Srbija nema svog predstavnika na Zimskim olimpijskim igrama u Lombardiji, ali je, čini se, Stevanović učinio i više nego što je bilo u njegovoj moći kako bi makar postojao tračak nade da se to čudo dogodi.

A kako je uopšte došlo do toga?

"Svi mi počinjemo rano, kao mladi ljudi, u ranijem dobu, da pratimo taj sport, i na kraju nam je to simpatično i ostanemo vezani za neke takmičare", poručio nam je na početku razgovora, potom se osvrnuvši na same početke i ručno izrađenu skakaonicu:

"Sklepana, što kažu Poljaci, strahouka, pomoću štapa i kanapa, hahaha. Ali mi smo rasli, skakaonica je bila sve veća... Priča je jako široka, ja sam, da kažem, prošao veoma dug period u, da kažem, zahuktavanju, interesovanju za to. Nije to tako jednostavno, naročito zato što kod nas u Srbiji nema zaista nikakvih uslova, a ja, gledajući svoje lične pozicije, nisam želeo, da tako kažem, da dete usmeravam na košarku, fudbal i slično. Čak jedne godine kad su bili neki prijatelji Slovenci, sad su neki među njima i pokojni, oni su me pitali, pa kako vi u Smederevu kao imate veslački klub, kao zašto ne razvijate veslanje? Rekoh, veslanje se razvija, ali kod nas, u Srbiji, ono što i vi znate kao čovek, inače, kakav je odnos prema kolektivnim sportovima i uopšte prema sportovima koji nisu profitabilni..."

Iako spolja izgleda kao ad je sve savršeno, situacija je, zapravo, skroz drugačija:

"Kad pogledate Olimpijski komitet, kad pogledate RTS, kad pogledate ne RTS nego državu - sve funkcioniše, ali jednostavno operativnih pogona rada nema. Naravno sve je spojeno sa tom da kažem politikom, da ako hoćete nešto da pokrećete... U neki lokalnim sredinama, u manjim zajednicama morate da imate direktne mehanizme za oslobađanje novca iz budžeta, za priliv novca u budžet, da imate dva ili tri takmičara, da imate klub prijavljen, registrovan i mnogo toga, administrativno-birokratske procedure. Srbije 2026. nema, biti ni 2030, ni 2034, ni 2038, neće biti takmičara u ovim disciplinama, ne zato što ja to ne želim, nego zato što je to realno. A ja sam svakako želeo da ja i sa sinom dođem do toj Kortine 2026. Međutim, nas su neke okolnosti životne pomerile malo u stranu. Tako da sad smo tu negde na toj klatkalici, zapravo ja sam na toj klatkalici koliko zaista čovek sme i treba da ide u dubinu i dužinu te priče. Trajanje i pripreme za jedan olimpijski ciklus zahtevaju zaista veliko odricanje, novca, platformu, ne novac, samo kao novac, nego prosto morate da budete u trenažnom sistemu dve polovine godine, i letnju i zimsku."

Stevanović je posebno istakao da je neophodno strpljenje i motivacije kod takmičara, interesovanje za nastupe na takmičenjima, ali i postojanje sistema, mreže ljudi koji će organizovati priču na tehničkom nivou.

"Tako da to sa Srbijom za sada, ne da neće uspeti, nego jednostavno ja sam veoma skeptičan, što skoro da sam i ljut na sebe, što sam se, da tako kažem, toliko interesovao za taj del priče. Eto, to je nešto što ovako mogu ukratko, bez da smo se videli, da vam kažem da je to zaista posledica jednog rušenja odnosa u savezima i uopšte u sportu u Srbiji", istakao je Stevanović.

Potom je dodao, kada su u pitanju uslovi za rad u srpskom sportu, i sve prepreke kada je u pitanju odlazak na Olimpijske igre:

"Ja znam da je za Nikolu trebala ona norma u skokovima, pošto naša zemlja nema nikog, olimpijski rezultat da bi imali, morali bi da uzmemo bodove neko u skakaonici, bilo gde. A nama je trebala minimum još sezona i po, dve, da se tu radi u trenažnom procesu i da se izabere jedno 7 do 10 takmičenja, kako smo radili prve sezone, a ne 28 čak. Ni za toliko nemaju novca, sredstava, ne žele jednostavno, ne žele. Ne žele da vide uspeh koji oni moraju da plate, odnosno u kom oni moraju da na neki način sačekaju i tako dalje. Oni žele samo tako kao što je Đoković, svetski as broj jedan, da tako nešto padne u krilo. To ne ide tako uopšte u sportu, a naročito što to traje."

Nama ostaje da se nadamo ne samo da Stevanović neće odustati, već da će se klima u društvu promeniti dovoljno da oni koji bi trebalo zapravo počnu da slušaju ljude koji su u sportu srcem, ne zbog interesa.

U suprotnom, pitanje je kada ćemo i ovo malo što imamo izgubiti.

No, nije moglo bez osvrta na aktuelna dešavanja i situaciju koja je na svojevrstan način obeležila takmičenje u ski skokovima u Kortini i Milanu, aferu poznatu kao "Penisgejt":

"Pa znate šta, interesantno je to, ja ne znam ko je pustio to u priču i te optike oko toga šta zaista skakači smeju ili ne smeju. Ja znam koliko je stresno naravno samo ponašanje tamo na skakaonici te mere je stresno zaista ako vam neko oduzme pravo da skačete i kaže da je kombinezon veći ili niste se pripremili tako dalje, ali za taj neki aspekt da li se tu da kažem radi o nekoj dodatnoj pomoći koji ne može da se otkrije. Verujte mi, sve se otkrije, kao i doping u atletici i tako i u skokovima.

Ako me pitate realno, onako, ja kad sam i odlazio, kad sam tamo bio i... Kad sam pripremao kombinezone za Nikolu dok je skakao, mi smo samo isključivo vodili računa da sve bude na vreme, da je sve proštepano i da nema lufta prevelikog za merenja. I tu imate propozicije koje su napisane kao u krojačkom salonu i to mora tako da bude, i kombinezoni moraju naravno da budu novi, prišiveni, ne smeju da budu raskopčani i tako dalje. Ta pravila postoje koja moraju da slede trener i skakač i tu ne sme da bude propusta, nemarnost i tako dalje. E sad, šta sad sve tu neko vidi, da li je to spuštanje kombinezona ispod donjih dela ekstremiteta, zapravo ispod genitalija na dole i ovako, da li to povećava dužinu leta... To je sad sve neka, tako kažemo, spekulacija, igra, realno ne povećava mnogo, let je u rukama fizike, ne mnogo u tim, da kažem, kombinezonima.

Vi biste mogli možda pre toga ručno da podignete i da spustite ne znam kakva zahrilca na pantalonama i ne znam šta, to jednostavno neće odigrati tehnički ništa. To su neki detaljčići koji skreću pažnju, ne znam u kom pravcu, možda prosto zbog neke priče koja se tu vrti i tako dalje. A što se tiče njih konkretno, oni su svi u veoma strogim uslovima što se tiče ishrane i u tom periodu takmičenja ja nisam, kažem vam, bio bukvalno u tom karantinu ili u nekom tom sistemu lanaca i imaju oni, da kažem, i obezbeđeni lekarski pregled i tako dalje. Ne znam šta je sve moguće."

Osvrnuo se i na aktuelnog olimpijskog pobednika, Domena Prevca:

"U slovenačkoj priči imate, da kažem, ima tih momaka koji su zvezde, Peter Prevc ranije, sad Domen Prevc... Peter kao karakter vidite da je dosta zreliji, smireniji, dosta obazriv, da sa njim traje intervju, vodi računa šta priča, obraća se. Domen je više ovako iz takmičenja, nije možda posebno interesantan", otkrio je Stevanović.