Ostavljen kao beba sa tri meseca, spasao ga je čuveni srpski sportista

Postoje ljudi koji predstavljaju oličenje one čiste ljubavi prema klubu, a njihova priča obično skriva i mnoge nepoznate detalje.

Nikada vam neće pričati o svemu kroz šta su prošli, već samo o tome kako igra klub. Da li si video potez Natha, šta je upravo uradio Kevin Panter…

Ipak, u Srbiji u kojoj se insistira da se sve politizuje i u kojoj se svaki korak gleda samo iz koristi ili interesa, ljubav je potpuno apstraktni pojam. Tek kada se pojavi ovakva priča shvatimo šta znači čista emocija, šta znači raditi nešto iz ljubavi.

Dalibor Petrović (37) godinama dolazi na sve utakmice Partizana u fudbalu, košarci i odbojci, a doživeo je da bude prebijen u prostorijama Fudbalskog kluba Partizan.

On dolazi godinama u te prostorije gde mu daju karte za utakmice da bi gledao klub koji voli.

Obezbeđenje je tuklo i iživljavalo se na nemoćnom Daliboru koji je četvrtak od 14 do 20 časova proveo na Urgentnom centru u Beogradu. Ipak, uspeo je da snađe i u čitavom haosu snimi situaciju.

Čuje se kako jauče, a u jednom trenutku jedan od batinaša uz psovke i udarce govori „Idi kod Ostoje“. On se kasnije rasplakao kada je slušao snimak prebijanja.

Iako mnogi ne znaju njegovu priču, njegov lik je svima dobro poznat.

Biološki oditelji su Dalibora ostavili kada je imao samo tri meseca. Onda je sudbina uplela prste, pa je završio kod legende srpskog sporta. Proslavljeni odbojkaš i predsednik OK Partizan Željko Tanasković uzeo ga je u zaštitu, pomagao mu i izveo na pravi put.

"Rođen sam na Rabu u Hrvatskoj, onda sam tamo kao beba usvojen u Italiji, u Đenovi. Tamo sam dobio temperaturu i ti ljudi su me vratili u Srbiju, u Zvečansku, a tamo sam bio do moje 6. godine. Onda sam prešao u Dom u Braće Jerković i tu je krenuo moj život, tu sam bio do svoje 18. godine", rekao je jednom prilikom.

Biološki otac mu više nije živ, a majka ga je ostavila, pa je preuzeo očuhovo prezime Petrović.

"Nikada nisam gledao te formalnosti, on je prihvaćen od strane mene i moje porodice. Njemu je bila potrebna papirološka priča da on bude faktički moj sin, ali on je više od toga i bez tih papira", rekao je Tanasković.

Od 12. godine živi sa Željkom Tanaskovićem koji ga je odveo iz doma za nezbrinutu decu.

Od kada je postao punoletan živi sam i radi u privatnoj firmi koju drži upravo Tanasković, a pomaže mu i u Savezu za školski sport Srbije.

"Uvek sam govorio - Dačo nemoj, nema potrebe da ovo što smo mi da to plasiramo u javnost. Prosto ja to nisam uradio iz razloga da bi se o tome čulo. Verovatno će i mnogi gledajući ovu emisiju pustiti suzu, jer Dača je neko ko iskreno govori o tome šta misli. Pretpostavljam da dosta govori o meni i mojoj porodici", rekao je Tanasković.

Pojasnio je kako mu je Tanasković zapravo promenio život, to Dalibor nikada neće zaboraviti.

"Više volim da pričam o njemu nego o svojim roditeljima i to je prava vrednost osobe kakvi ljudi treba da budu danas. Upoznao sam oca i majku, samo me je zanimalo da vidim ko su i šta su i da bar znam neku priču. Nisam uspeo da saznam tu priču, otac je nažalost mrtav, a majka je još uvek živa, ali ne želim. Majka je trebalo da mene nađe, a ne ja nju. Nisam ja sahranio oca, ali sam išao na sahranu, njega je sahranila maćeha i njen sin, zato što su oni dobili stan i kuću od njega. Otac meni nije ni metlu ostavio, da je barem metlu, pa da kažem to mi je od oca, ništa. Oprostio sam svima, ja nisam od kamena", rekao je u emisiji "To je život".

Pojasnili su kako je jedna poklonjena lopta i jedna stvar zauvek promenili život obojice.

"Taj momenat te 1997. godine kada sam ja krenuo na trening, izlazeći iz zgrade u kojoj sam živeo, ispred zgrade je bio Dača sa svojim drugarima. I onog momenta kada me je pitao mogu li sa tobom na trening, ušao je sa mnom u kola i evo do dana današnjeg nije izašao iz naše kuće i on je deo naše porodice. U tom momentu nisam znao da je iz Doma, ali kroz priču sam saznao da jeste i onda mi je tek bilo draže što je sa mnom. On je odlazio sa mnom na treninge, tu je bio prihvaćen od strane mojih saigrača. Mislim da nas je sudbina vezala, razmišljam puno o Dači, prosto kad se nešto desi spontano i kad je iskreno, kad se gradi, onda je to sudbinski. Prosto mislim da je ovo između Dače, mene i moje porodice u stvari sudbinska veza i verovatno je neki signal, mi verujemo u nešto odozgo, u Boga. Dača je definitivno sudbinska veza mene i moje porodice", ispričao je Tanasković.

Dalibor je istakao da se uvek osećao kao njegov sin.

"Video sam ga tada i zamolio sam ga da idemo na trening, on nije znao ko sam, šta sam, znam samo da mi je taj dan poklonio loptu. Zvao me je da dođem kod njega, upoznao sam mu ženu, oca, majku i tada mi je kupio patike. To je jedan početak, vodili su računa o meni. Ja se osećam kao njegov sin."

Došao je svojevremeno Tanasković u dom kako bi ga vodio na sopstvenu svadbu.

"Kad su se uzeli, kad su pravili svadbu u Lučanima, on je došao u Dom da pitaju da me vodi na svadbu, to je bio najlepši momenat. Odveo me je, kupio mi je garderobu i doveo me je na svadbu i mogu da kazem da sam bio glavni gost. To su bili najlepši trenuci i kad su dobili prvu ćerkicu Unu, ja sam je čuvao kad je bila mala, kad vam neko ostavi dete to znači da ima poverenje u vas. Nisam se ja njemu odužio, ja njemu ne mogu da se odužim za ceo moj život koliko je on meni pomogao, ne samo on - cela njegova porodica, mogu samo da stavim kao ikonu sliku njegovu."

Tanasković mu je bio pravi, životni oslonac u trenutku kada mu je to bilo najpotrebnije, a i Dalibor je želeo na neki način da mu se zahvali.

Zbog toga je organizovao ekipu „Sve za ljubav“ koja je izvela Tanaskovića na centar stadiona Partizana i bila je to jedna od dirljivijih scena u toku snimanja emisije u Srbiji.

Taj trenutak je ostao svima urezan u pamćenje, a neki drugi snimak je sada, nažalost, u centru pažnje.

Audio snimak nasilja nad čovekom koji je samo želeo da gleda svoj Partizan šokirao je mnoge, ali je njegov životni put još neverovatniji.

BONUS VIDEO Igrači Zvezde stali da zaštite košarkaše Partizana