Udari groma, svinjska mast, zalutale lopte - bizarni načini na koje su sportisti gubili život

U ovom tekstu ćemo se podsetiti događaja koji su zbog svoje bizarnosti ostali upamćeni i dugo nakon što su šokirali javnosti.

Francisko Lazaro (maratonac, 1912)

Prvi takav slučaj dogodio se 1912. godine, kada je Francisko Lazaro, portugalski maratonac, umro tokom maratona u Stokholmu u okviru Olimpijskih igara.

Lazaro se pred trku namazao voskom i životinjskom mašću, kako bi sprečio opekotine od sunca i dehidrataciju. Međutim, tokom trke njegovo telo nije moglo da se znoji što je dovelo do toplotnog udara i smrti prvog favorita za osvajanje olimpijskog zlata.

O ovom slučaju inače smo pisali i u okviru specijala "Odbrojavanje do Pariza" posvećenog Olimpijskim igrama u prestonici Francuske 2024. godine.

Rej Čepmen (bejzbol, 1920)

Do dan danas, Čepmen je jedini profesionalni igrač bejzbola koji je preminuo od posledica povrede zadobijene na terenu. Tokom utakmice, udarač Klivlenda je pogođen lopticom u glavu koju nije mogao da vidi, jer je bila zamazana i slične boje kao večernje nebo. Tada još nisu postojale zaštitne kacige. Preminuo je sledećeg dana od povrede lobanje. Njegova smrt dovela je do velikih promena u pravilima i opremi.

Vladimir Smirnov (mačevanje, 1982)

Sovjetski olimpijski šampion izgubio je život kada je protivnikov mač pukao i prošao kroz njegovu masku, probivši mu oko i mozak. Smatrao se nepobedivim i bio je simbol sigurnosti u sportu kao što je mačevanje. Uprkos zaštitnoj opremi, tragedija se dogodila zbog konstrukcijskog propusta u maski. Njegova smrt dovela je do potpune revizije bezbednosne opreme u ovom sportu.

Ouven Hart (rvanje, 1999)

Profesionalni rvač poginuo je tokom spektakularnog ulaska u ring, spuštajući se sa plafona arene pomoću konopca. Mehanizam je zakazao, i pao je sa visine od 24 metra pred publikom tokom prenosa uživo. Nije bio deo meča u tom trenutku, već samo "performans". Publika je u početku mislila da je deo šoua.

Tomi Simpson (biciklizam, 1967)

Britanski biciklista srušio se tokom uspona na Mont Ventu u Francuskoj, na jednoj od najtežih etapa Tur de Fransa. U njegovom telu pronađene su velike količine amfetamina i alkohola, što je u kombinaciji sa ekstremnom vrućinom dovelo do kolapsa. Pre nego što je pao, navodno je rekao: „Vratite me na bicikl!“ Njegova smrt šokirala je svet i pokrenula ozbiljne diskusije o dopingu.

Majk Kulbo (bejzbol trener, 2007)

Bivši MLB igrač, a tadašnji trener prve baze, poginuo je od udarca loptice dok je stajao pored terena. Pogođen je u vrat i preminuo na mestu, jer mu je lopta probila arteriju. Tragično je što u tom trenutku nije bio u igri, već samo pomagao timu. Posle njegove smrti uvedena je obavezna zaštita za trenere pored terena.

Paolo Serđo Oliveira da Silva (fudbal, 2014)

Brazilski fudbaler poginuo je tokom treninga kada je grom udario pravo u njega. Vreme nije delovalo kao da preti oluja, a grom je pogodio samo njega među svim prisutnim igračima. Umro je na terenu pred očima saigrača. Slučaj koji izgleda kao „božji hir“ – gotovo nemoguć, ali istinit.

Ivan Beli Krstić (fudbal, 2000)

Zvezda Radničkog iz NIša, i jedan od najmlađih kapitena u istoriji kluba, poginuo je 29. maja 2000. godine u 20. godiji kada ga je tokom jednog treinga udario grom.