Simonović hoće da pokaže Zvezdi da je pogrešila, Alimpijević mu pružio ruku i poverenje

Sve mečeve Evrokupa gledajte na kanalima Sport Kluba, uz SBB na EON i D3 platformama.

Šta god da se dešavalo i šta se dešava na treninzima između utakmica to najbolje znaju igrači i stručni štab Crvene zvezde. Oni i mačka Ljubica.

Svi ostali mogu da sude samo po onome što se dešava na terenu tokom utakmica i da se pitaju da li je moglo drugačije kad stvari ne ispadnu kako je bilo planirano.

To je pitanje koje će ovih dana postaviti oni koji su gledali utakmicu Bešiktaša i Gran Kanarije kada je reč o Marku Simonoviću, doskorašnjem prvotimcu crveno-belih.

Simonović je 24-godišnjak od kog se mnogo očekivalo kada je najavljeno da dolazi u Zvezdu. Razvojni put je delovao baš onako - kako treba.

Prodisao je u Megi od 2019. do 2021. i tamo jedno vreme dominirao sa Filipom Petruševim, onda je otišao u NBA ligu i oprobao se u Čikago Bulsima i njihovoj filijali Vindi Sitiju, gde je proveo dve godine pre nego što se vratio u Zvezdu.

Biran je kao 44. pik, naslućivalo se da može u Americi da se nametne jer je u prvom meču u Letnjoj ligi za 15 minuta imao 13 poena i pet skokova. Kad je došlo do onog pravog, nije prebacio osam poena.

I to bi za mnoge bilo dovoljno da se bar fizički "razbacaju" pre nego što se vrate u Evropu i tu nađu svoju "šolju čaja" u igri pod obručima.

Marku se to u Zvezdi nije još desilo. Momak koji je u ABA ligi prosečno imao 16,2 poena i 15,8 poena po meču kroz dve sezone u Megi, došao je dotle da se resetuje nekoliko godina unazad i da dobija šansu na kašičicu.

Danas pet, sutra 25 minuta, pa onog tamo dana 15, otprilike tako je izgledala njegova svakodnevica kroz 11 utakmica u Zvezdi, gde je imao 6,3 poena u regionalnom takmičenju.

Nekoliko puta je prebacivao po 10 poena, ali je bilo i onih situacija kada je ostajao na nuli, kao protiv Partizana gde je dobio četiri i po minuta u igri.

Kad ste u koži igrača, to vam ne uliva baš poverenje i da trener računa na vas. Čini se da se to promenilo otkako je Crnogorac otišao u Bešiktaš.

Dušan Alimpijević je već nekoliko sezona u usponu kao trener i Bursu je doveo do završnice Evrokupa kada je to malo ko očekivao, pobedivši usput Partizan, a onda je u sredu uveče izbacio Gran Kanariju sa 80:78.

Aktuelni šampion drugog po snazi takmičenja pao je zbog jednog ofanzivnog skoka Simonovića i njegove "odbojke" za +5 na 11 sekundi pre kraja.

Marko je meč završio sa 10 poena i 9 skokova, a mogao je da bude i ubedljiviji da je pogodio poslednja dva penala u završnim sekundama utakmice.

Tačno je da mu fali konstantnost u šutu za tri poena, kad je u reketu tu je sasvim solidan, ali sve to dolazi sa samopouzdanjem koje će vremenom doći iz konstantne role i igranja.

Kod Alimpijevića je Simonović na nekih konstantnih 20 minuta po meču i odigrao je ukupno 14 utakmica u svim takmičenjima. Ima 9,5 poena u prvenstvu, a 7,3 u Evrokupu.

Nisu to brojke za padanje u nesvest, ali je neke od najboljih partija odigrao kad je bilo najteže. Kako drugačije objasniti da je imao najbolji indeks i pet ofanzivnih skokova protiv Gran Kanarije uz ključne poene u završnici i 19 poena protiv Fenerbahčea, evroligaša kom je uhvatio i sedam skokova.

I dalje ima oscilacije, pa mu treba malo da se vrati u ritam posle promene dresa s crnogorskog na klupski, ali je proradio kad je najviše trebalo.

U jednom trenutku je podsetio na onog igrača iz Mege, kad je vezao četiri meča u Superligi, Kupu Turske i Evrokupu gde je imao dvocifren učinak.

Za to vreme, u reketu Zvezde postoje problemi i ako se izuzme Džoel Bolomboj na petici nema pravih rešenja. Fredi Gilespi je dobar u onome što radi, ali takvih stvari nema mnogo, pa je već i zaboravljen, Trej Tompkins je prvi mesec ugovora odradio sa tribina Pionira i Arene, pa je dobio produženje za još mesec dana, Ognjen Kuzmić je otišao u FMP.

Majk Tobi igra po principu toplo-hladno, pa je onda pitanje da li stvarno za Simonovića nije bilo mesta, i ako nije - zbog čega?

Ako neki legitiman razlog postoji, u redu, ali ovako se čini kao da je Zvezda ostala zarobljena negde između svoje ambicije da izbori plej-of Evrolige i da pruži šansu igračima da se razigraju, pa nije uradila ni jedno, ni drugo.

Onaj koji bi to uradio (kao Bolomboj) uradio je to ili neočekivano, ili prinudno kad nije bilo drugih opcija (kao Jago recimo).

Sve ovo će ostati da visi još neko vreme dok se Zvezda polako oprašta još jedanput u regularnoj sezoni Evrolige, dok momci koji odlaze iz nje (i Kuzmić je imao više dobrih partija u dresu "pantera") uspevaju da izguraju svoj potencijal nešto dalje nego dok su bili na Malom Kalemegdanu.

Ako uz to Simonović ima i želju da dokaže da je Zvezda pogrešila što ga je uopšte slala na pozajmicu bez neke veće šanse da se nametne, onda će imati samo motiv više da izgara do kraja sezone.

Pa ako bude još bolji, to u krajnjem zbiru može da odgovara i Alimpijeviću i Bešiktašu i Zvezdi.

BONUS VIDEO: Gran Kanarija - Bešiktaš, dramatična završnica