Srpska košarka se uz krizu talenata kojih ima sve manje i koji sve ređe postaju nosioci ozbiljnih ekipa, suočava i sa krizom stvaranja novih velikih trenerskih imena.
„Doborodošli u zemlju košarke“ bila je čuvena parola kao najava Evropskog prvenstva u našoj zemlji 2005. godine koja je trebalo da pokaže svu raskoš tradicije sporta pod obručima na ovim prostorima.
Međutim, kako vreme odmiče, sve je teže poistovetiti se sa tom krilaticom.
PROČITAJTE JOŠ
Reprezentacija je poslednje zlato osvojila pre 19 goina u Indijanopolisu, a posle nekoliko srebrnih medalja koje su nam ulivale nadu da možemo da se vratimo na pravi put, debakl u kvalifikacijama za Olimpijske igre nas je surovo otreznio.
Problem je što nema previše talenata koji obećavaju, a još manje je košarkaških stručnjaka koji se nameću kao značajani faktori u najjačim klubovima.
Nekada je postojala praksa da na klupi reprezentacije aktuelni selektor promoviše svog naslednika, koji bi dalje nastavljao niz.
Tako je Dušan Duda Ivković pomagao Željku Obradoviću da napravi sledeći iskorak u karijeri, a Dudi Ivkoviću je na isti način pomogao Ranko Žeravica.
Ne tako davno smo u najboljim evropskim klubovima imali trenere koji su se borili za najveće evropske trofeje.
U ovom trenutku, u Evroligi imamo samo Aleksandra Đorđevića na klupi Fenerbahčea.
Legendarni Željko Obradović se vratio u srpsku košarku na mesto gde je počeo nestvarnu karijeru i sa Partizanom pokušava da napravi novu veliku priču.
Slično kao i u crno-belom taboru, za čoveka koji treba da reprezentaciju ponovo povede na vrh je izabran Svetislav Pešić koji je duboko zagazio u osmu deceniju života.
Od angažmana vrednih pomena jeste mesto Aleksandra Džikića na čelu Budućnosti, ali je u pitanju trener koji je već dugo na sceni i koji svoj potencijal nikada do kraja nije razvio.
Problem je stasavanje mladih trenera i njihova ambicija da naslede velikane.
Od trenera novog talasa se trenutno nameće samo Vladimir Jovanović koji radi odličan posao u Ciboni što je pohvalio i Željko Obradović.
Velike nade su polagane u Igora Kokoškova.
Jedan od najboljih pomoćnika u NBA je posle mnogo godina sjajno obavljenog posla dobio priliku da bude glavni trener. Prvo u Finiksu, zatim u reprezentaciji Srbije pa na kraju i u Fenerbahčeu, ali su sva tri angažmana loše završena.
Od uspeha može da se pohvali evropskim zlatom sa Slovenijom, ali se na kraju vratio ulozi pomoćnika u ekipi Dalasa i tako umesto napretka, napravio korak unazad.
Jedan od najperspektivnijih mladih trenera prethodnih godina u Srbiji Dejan Milojević, takođe se otisnuo u najjaču ligu sveta.
Posle nekoliko uspešnih godina rada u Megi bez pritiska rezultata, otišao je u Budućnost, ali se nakon žestokog plej-ofa u ABA ligi sa Zvezdom i prvog pravog posla gde je rezultat bio obaveza odlučio da mu je dosta i da želi da uči u SAD-u.
Trenutno radi kao pomoćni trener u Golden Stejt Voriorsima.
Pre Milojevića se u NBA ligu otisnuo i Petar Božić koji se nakon preranog debija na klupi Partizana koji je prošao neslavno odlučio za put u Ameriku.
On je 2017. godine postao pomoćni trener Ostin Sparsa, filijale San Antonija, a posle četiri godine kao sistent, postao je i prvi trener ekipe koja razvija igrače za Grega Popovića.
Bonus video: Vila Novaka Đokovića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
