0
Vaš alarm će zvoniti za 46 minuta. Vaš avion je poleteo 15 minuta kasnije, a čeka vas preletanje. Čeka vas i policija odmah po sletanju u Frankfurt i, naravno, jurnjava. Evrobasket je za Nova.rs počeo.
Kao i uvek kada su velika takmičenja, navikli ste da je Nova.rs tamo. Ovaj put smo u Rigi 20 i kusur dana, da zajedno sa košarkašima Srbije pokorimo Evrobasket.
Favorit se zna, i to ne treba niti može da se krije. Isto tako kad dođe jedna utakmica ne pobeđuje to što ste favorit, ali ova ekipa deluje da je spremna za sve, što znači i za krunisanje.
Zato smo i mi spremni. Pripreme su gotove, foto-finiš nam je omogućio spavanje od 46 minuta, da – minuta, uoči leta u zoru (6.10, na aerodromu sam bio već u 4.00, krenuo sam oko 3.30, probudio se oko 2.30) i izuzev toga neku budnost od oko 40 sati u cugu do večeras. I ne, nema kukanja ili slično, samo dodavanje gasa…
PROČITAJTE JOŠ
Morao je da se doda na presedanju u Frankfurtu, gde nas je prvo sačekala policijska kontrola odmah po izlasku iz aviona, sa čime se nisam sretao pre a nije da baš nisam leteo… Kao na filmu – osmatranje, listanje pasoša i prolazak bez mnogo problema za nekoliko sekundi – kao da su tražili nekog, čudno svakako.
A, onda produžetak neizvesnosti, čisto da praćenje košarkaške reprezentacije kao čast i privilegija dobije dodatnu notu uzbuđenja.
„EU pastor, EU pasport“, uporno su ponavljali oni koji usmeravaju ka pasoškoj kontrolo, ali nisu imali sreće da smanje red… I naravno, svi koji nemaju EU pasoši idu u beskonačan red i poslovično organizovani Nemci delovali su baš haotično, čemu je posebno doprinosila supervizorka. Kao da smo u Nišu ili tako nekom manjem aerodromu (bez da se iko uvredi), a ne na jednom od najvećih i najprometnijih.
Poslovično organizovani Nemci delovali su baš haotično, kao da smo u Nišu, a ne u Frankfurtu na jednom od najvećih i najprometnijih aerodroma
Pasoška kontrola morala je da se prođe ka letu za Rigu, na našem jeziku nas je čovek pripremio za to.
„Je l’ stižem na avion?“, pitam ga kao da ima supermoć da predvidi blisku budućnost.
„Kad je?“
„9.50“.
„Ma da…“
To me je iole umirilo, iako je izlaz A 54 delovao još dalje kada sam video „zimju“ od reda na pasoškoj… Posle više od 20 minuta čekanja i propuštanja mic po mic došao sam do table na kojoj je pisalo: „Ovde se čeka još najmanje 10, a najviše 20 minuta“, a na satu je pisalo 8.47. Bilo je tih najviše minuta, skoro u minut, protokolarna pitanja gde i zašto idem, koliko ostajem, i onda trk…
Čim čitate ove redove, znači da sam stigao na vreme na avion za Rigu (bilo je knap) koja na prvi pogled baš i ne obećava kao grad. Nadam se da će brzo popraviti prvi utisak… Sivilo, kiša koja pada i padaće i padaće, ali kažu da su stari grad i centar mnogo lepi, da je mirno, čisto, bezbedno. Sigurni smo da od srede neće biti toliko mirno kad počne Evrobasket, a kako u razgovoru sa taksistima čujete najluđe priče – jedna u kojoj su Rus Jurij, teniserka Jelena Ostapenko i Novak Đoković u glavnim ulogama biće uskoro na Nova.rs.
Pisaću svakog dana, nekad duže, nekad kraće, uveren sam da je sve više vas ljubitelja kratke forme, a opet je nekad nemoguće izbeći dužinu usled inspiracije da se adekvatno dočara sve što čini jedno veliko takmičenje na kojem su košarkaši Srbije.
Zato bih voleo da bude i kratkih, i onih dužih javljanja iz prestonice Letonije, verujemo svi sa zlatnim notama. Biće naravno najviše priča o košarci, onih najzanimljivijih, ali i fudbalu, životu, gradu, reci, rečima na letonskom…
Tek smo počeli…
Svetsko srebro, olimpijska bronza i sad evropsko… Vreme je za zlato, ova generacija košarkaša Srbije zaslužila je da bude krunisana kako dolikuje, zato Nova.rs sa lica mesta narednih 20 dana, i koji dan više, prati Evrobasket.
Ova generacija je više nego bilo koja druga zaslužila da se pozlati. Ponašanje i na terenu i van njega, odnos prema dresu sa državnim grbom, nadasve kvalitet i emocije koje pokazuju govore da su sazreli da se popnu na najviši stepenik pobedničkog postolja. Onaj tas na vagi mogla bi da bude atmosfera i to će svaki reprezentativac istaći kao nešto što ih krasi u odnosu na ostali, i što donosi prevagu u njihovu korist.
Posle svetskog srebra na Mundobasketu u Manili 2023. i olimpijske bronze u Parizu godinu kasnije, apsolutno su Bogdanović, Jokić, Gudurić i družina zaslužili da osvoje medalju koju čekamo od 2001. godine u Istanbulu.
Vreme je da počne šou i da zajedno uživamo u košarci koja u našoj zemlji izaziva posebne emocije. Bićete u prilici da na Nova.rs vidite sve one stvari koje se ne viđaju često, da iz dana u dan pratite naše košarkaše na velikom takmičenju.
Zato, očekujte mnogo zanimljivog i ekskluzivnog materijala sa lica mesta, brojne detalje i informacije, kao i intervjue, zanimljivosti i sve ono što čini jedno veliko takmičenje. Na sve to ste navikli tokom Olimpijskih igara u Parizu, grend slemova svih ovih godina, fudbalskog EP i Mundijala, i svih ostalih velikih takmičenja – sada je na red došla najbolja košarka.
Čeka nas nešto manje od neponovljivih mesec dana, zašto ne i sa istorijskom medaljom.
