17
Trofej Evrolige postao je sveti gral evropske košarke i ultimativna nagrada koja potvrđuje status najboljeg tima u Evropi.
To je ujedno priznanje i za same igrače i trenere, a mnoge karijere protkane su osvajanjem ovog prestižnog pehara.
Vaislis Spanulis, Dimitris Dijamantidis, Predrag Danilović, Bogdan Bogdanović… Neki od njih su najelitnije takmičenje osvajali i više od jednom i to sa različitim klubovima i zauvek ušli u legendu.
PTOČITAJTE JOŠ
Postoje međutim i igrači koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji evropske košarke i godinama bili na najvećoj sceni na kojoj su osvajali individualna priznanja, a da nikada nisu postali prvaci Evrope.
Trenutno najveća zvezda Evrolige Majk Džejms poslednjih dana je u centru pažnje nakon što je tokom utakmice sa Crvenom zvezdom postao najbolji strelac u istoriji takmičenja.
Džejms igra možda i najbolju sezonu u karijeri i predvodi Monako u borbi za još jedna Fajnal-for i priliku da se bori za titulu prvaka Evrope koja mu već godinama izmiče.
Nije imao ni sreće jer se u sezoni u kojoj je CSKA u kojem je tada igrao delovao nezaustavljiv, umešao koronavirus i nikada takmičenje nije odigrano do kraja. Dva puta je igrao Fajnal-for, jednom kada je sa Baskonijom poražen od Fenerbahčea koji je sa Željkom Obradovićem kasnije izgubio finale od CSKA, a prošle sezone sa Monakom izgubio polufinale od ekipe Olimpijakosa.
Još neverovatnija je priča Nikole Mirotića. Košarkaš koji ove sezone igra u Milanu imao je blistavu evroligašku karijeru u dresu Real Madrida i Barselone između kojih je bio sjajan i u NBA ligi, ali je na ukupno šest pojavljivanja na Fajnal-foru ostao kratak u borbi za trofej, a čak tri puta je gubio finala.
Čak pet puta je bio u idelnom timu Evrolige po čemu je rekorder u tandemu sa Nikolom Vujčićem.
Mirotić je tek jedan od trojice igrača u istoriji Evrolige koji su proglašavani za MVP-ija, a da nisu osvojili pehar. Njemu je to pošlo za rukom 2022. godine dok su pre njega u sličnoj situaciji bili Andrej Kirilenko 2012. godine i Nemanja Bjelica 2015. godine kada su proglašavani za najbolje igrače, a nisu bili prvaci Evrope.
Zanimljivo je da Evroligu nije osvojio ni Alfonso Ford, čovek po kojem je nagrada za najboljeg strelca dobila ime.
Bio je dva puta najbolji strelac tog takmičenja i tri puta u idelanom timu, ali je sa tri različita kluba – Peristerijem, Olimpijakosom i Sijenom ostao bez titule.
Ovoj impresivnoj listi igrača treba dodati i velikog Luisa Skolu, Argentinca koji je igrao sjajno i u Evroligi i u NBA ligi. Skola je proveo devet sezona u dresu Taukeramike sa kojom je igrao i finale Evrolige, a igrao je i jednu sezonu posle bogate NBA karijere i u Armaniju, ali je osim što je tri puta bio izabran za idealni tim ostajao bez evropske titule.
U ekipu velikana bez prestižnog trofeja ušao je i Tijago Spliter. Sjajni Brazilac je tokom 10 godina karijere u Baskoniji igrao jedan Fajnal-for i jednom ušao u idealni tim Evrolige i bio možda i najdominantniji centar prve decenije 21. veka u evropskoj košarci.
Kada pričamo o najboljim igračima u istoriji ovog takmičenja, dva imena se ne mogu. zaobići iako mnogima neće prvo pasti na pamet.
Hrvat Ante Tomić je na listi 20 najkorisnijih igrača i 20 najboljih strelaca Evrolige, a uz to je u periodu od 2010. do 2020. godine igrao u Real Madridu i Barseloni. U dresu Barselone je postao prvi igrač koji je dva puta za redom bio najbolji igrač mečeva, i koji je to priznanje uopšte dobio dva puta u sezoni, a bio je i dve godine za redom u idealnom timu Evrolige i tri puta išao na Fajnal-for, ali nikada nije igrao finale.
Peti najkorisniji igrač svih vremena u Evroligi i 10. najbolji strelac Paulijus Jankunas spada u velikane ove igre, ali je njemu titula u najvećoj meri izmakla zbog činjenice da je veći deo karijere igrao u Žalgirisu koji nikad anije bio dovoljno dobar iako je na primer 2018. godine igrao Fajnal-four u Beogradu.
BONUS VIDEO Svi poeni Partizana protiv Armanija
