Partizan je sa ogromnim ambicijama ušao u prethodnu sezonu i bio je na veoma dobrom putu da ih ostvari.
Na tom putu se isprečila pandemija koronavirusa zbog koje je prekinuto takmičenje u ligama koje je crno-bela ekipa želela da osvoji.
PROČITAJTE JOŠ
Trofejni klub će morati u narednoj sezoni ponovo da se kroz ABA ligu i Evrokup bori za plasman u Evroligu, što je ostao ultimativni cilj, iako je bilo i glasova da bi klub mogao da izabere FIBA i Ligu šampiona.
Turbulentan period je začinjen i iznenadnim odlaskom trenera Andree Trinkijerija, koji je klupu ostavio svom doskorašnjem pomoćniku Vladu Šćepanoviću.
Mladi crnogorski stručnjak će po drugi put u karijeri imati priliku za samostalan rad, pošto je ranije vodio ekipu Budućnosti, ali sa njom nije uspeo da ostvari veće uspehe.
Ciljevi Partizana su isti kao prethodne sezone, a po svemu sudeći i tim će biti takav, uz neznatne promene.
Volden, Dangubić i nekoliko enigmi
Najveća snaga prošlosezonskog Partizana su bile bekovske pozicije. Verovatno nikada u poslednje dve decenije crno-beli tim nije imao toliko kvaliteta na mestima plejmejkera i beka, pošto su sva četvorica mogla da pokriju obe uloge i odigraju sve što je potrebno.
Kori Volden, Nemanja Gordić, Ognjen Jaramaz i Markus Pejdž su mogli da pogode šut, organizuju akciju, kreiraju za sebe, za saigrače, budu aktivni u odbrani…
Divno je bilo gledati Jaramazov „step bek“, Pejdžove trojke, Voldenovu stabilnost, Gordićevo iskustvo, a navijači očekuju da se u takvom ritmu i nastavi.
Volden više nije tu, prešao je u Crvenu zvezdu, a na njegovo mesto je stigao Kodi Miler-Mekintajer momak kome je već dobro poznata košarka sa ovih prostora pošto je prošle godine nosio dres Cedevita Olimpije.
Navodno je i Gordić bio blizu odlaska, ali je sada bliži ostanku, što verovatno neće biti slučaj sa Aleksejem Nikolićem, slovenačkim reprezentativcem koji je proteklu sezonu proveo na pozajmici u Trevizu.
Gužva na krilu
Standardna „trojka“ Partizana i dalje će biti Rade Zagorac, veliki talenat koji u narednoj takmičarskoj godini mora da izraste u apsolutnog lidera tima.
Nesuđeni NBA igrač je na momente pokazivao da ima potencijal za to, ali i dalje postoji prostor za napredak, posebno na mentalnom aspektu i načinu donošenja odluka na terenu.
Tandem igrača koji su imali probleme sa povredama je otišao, to su Žanis Pejners i Redži Reding, ali se njihovo odsustvo nije previše osetilo pošto se za priliku izborio i maksimalno je iskoristio Uroš Trifunović.
Potencijalni reprezentativac Srbije bi mogao da pokrije sve tri spoljne pozicije, ali se čini da bi najviše mogao da pruži kao krilo, zbog dobrog osećaja za skok, ubacivanje iz drugog plana i šut za tri poena.
Konkurencija će mu biti Nemanja Dangubić, momak koji se vratio u Srbiju kako bi uspeo da stigne do stare forme koja ga je odvela do praga NBA lige.
Iako to nije zvanično objavljeno, član kluba verovatno više nije Brajan Angola, Kolumbijac koji je na zahtev Trinkijerija stigao tokom sezone uz odštetu od 60.000 evra… Sasvim jasno, promašena investicija.
Kapiten je tu, ali i „Rašon iz Beograda“
Koliko je harizmatični Tomas zavoleo srpsku prestonicu opisuje i činjenica da je za razliku od zemljaka ostao u Beogradu sve vreme pandemijske izolacije.
Briljatno je startovao prethodnu sezonu, ali je vremenom padao u drugi plan, čini se zbog nedovoljne doze koncentracije i fokusa na svoje primarne obaveze.
Srećom, tokom sezone je Novica Veličković podsetio na svoje mlade dane i dokazao da još nije za „staro gvožđe“, odnosno da za svojih desetak, petnaest minuta po utakmici može da bude veoma koristan po tim.
Trinkijeri je solidnu ulogu našao i Stefanu Birčeviću, koji je na putu da ostane u Partizanu i da nastavi gde je stao.
Od reprezentativca Srbije se nije očekivalo da radi ono što ne ume, a njegova energija i požrtvovanje su savršeno „legli“ na ideologiju koju Partizan gaji decenijama.
Reklo bi se, pozicija krilnog centra je „zatvorena“, ali bi valjao očekivati da se u skorijoj budućnosti pojavi neki mlađi igrač, pošto aktuelnom triju polako, ali sigurno, curi vreme. Ono je, čini se, već nestalo za Stefana Jankovića, koji je pod ugovorom, ali će teško dobiti novu šansu.
Treća sreća za trećeg centra
Artsjom Parahovski je verovatno jedan od najvećih promašaja Partizana u poslednjim godinama. Belorus je bio potpuno van koncepcije, ali je, srećom, iz trećeg plana zablistao Vil Mozli.
Amerikanac je, poput Birčevića, radio samo ono što zna da radi i u tome je bio briljantan, što mu je donelo i epitet ljubimca navijača crno-belih.
Bilo je zaista zadovoljstvo gledati napredak Nikole Jankovića koji je od „2+0“ igrača postao i šuter za tri poena, a njegova polaganja levom rukom su bila nerešiva za većinu protivnika.
Džejms Mekadu je najavio da bi mogao da bude koristan po Partizan, ali je saradnja dogovorena samo do kraja sezone, zbog čega je uprava kluba u potrazi za trećim centrom.
Partizan pod ugovorom ima i dvojicu mladih dugajlija, Dušana Tanaskovića i Dušana Miletića, koji su proteklu sezonu proveli na pozajmicama u Mladosti iz Zemuna, odnosno Borcu iz Čačka.
Možda bi bilo dobro za klub da neko od njih dvojice bude stalno uz prvi tim, kako bi se za budućnost obezbedila centarska opcija, ali i potencijalno „napravio“ igrač na kome bi mogao da se zaradi novac.
Gde su deca?
Partizan je napravio odličan potez sklapanjem saradnje sa zemunskom Mladosti, koja je postala filijala i idealan poligon za juniore da se upoznaju sa seniorskom košarkom.
Apsolutno je jasno da je taj period kaljenja neophodan, posebno u okolnostima gde fizička snaga preti da postane prvi i osnovni kriterijum za snalaženje u igri između obruča.
Šansi u prvom timu Partizana mogao bi da se nada Lazar Stefanović, u nekom momentu bi trebalo očekivati da priliku dobije i Nikola Radovanović, dok se lepa budućnost predviđa i Luki Tarlaću.
Ugovor sa Partizanom je potpisao i Amerikanac Trej Dreksel, igrač na pozicijama „jedan“ i „dva“ koji je prvu profesionalnu sezonu protekle godine proveo u Mladosti.
Navodno, isti put bi trebalo da prođe i Ejasu Vorku, bivši student, međutim taj posao još nije završen.
Ipak, momenat u kom se crno-beli tim nalazi ne daje toliko prostora za kockanje sa mlađima. Titule su prioritet, plasman u Evroligu takođe, a kako trener Šćepanović nema previše iskustva, ne bi trebalo očekivati da „deca“ budu u centru pažnje. Do nekih srećnijih vremena.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar