NBA draft je bio izuzetno uzbudljiv, od sledeće sezone se mnogo očekuje
Na održanom NBA draftu kao prvi pik izabran je Paolo Bankero, izdanak čuvenog Djuka.
PROČITAJTE JOŠ:
Njega je izabrao Orlando Medžik u nadi da će sa njim započeti neku novu eru u NBA ligi, gde neće biti „prikucani“ za dno kao prethodnih godina. Orlando je prošlu sezonu završio kao poslednji u Istočnoj konferenciji sa 22 pobede i čak 60 poraza.
Bankero sada nosi teret nekadašnjih prvih pikova Orlanda, Šakila O’Nila i Dvajta Hauarda, koji su ostavili dubok trag u NBA ligi.
Doskorašnji igrač Djuka nije prognoziran za prvog pika, ali je bio jedan od najboljih protekle sezone, pošto je beležio 17,2 poena uz 7,8 asistencija i 3,2 asistencije po meču. Igra na poziciji beka, po potrebi i plejmejkera. Nedavno je postao prvi igrač Djuka sa 20 ili više poena i 10 ili više skokova na Fajnal foru NCAA od 1989. godine.
Reč je o poenteru, što se može videti i kroz brojke, a odlikuju ga dobra kontrola lopte i sposobnost da sam sebi iskreira povoljnu situaciju za šut. Može da preraste u odličnog ofanzivnog igrača, kakav je potreban Orlandu, koji je bio drugi najneefikasniji tim prošle sezone.
Poseduje i izuzetnu fizičku snagu, te ne bi trebalo da ima problema sa igračima na svojoj poziciji. Porede ga najviše sa Benom Simonsom, koji nije iskoristio, bar za sada, pun potencijal koji nesumnjivo poseduje. Važno je napomenuti da Bankero ima i bolji šut od Simonsa, te mu se prognozira svetla budućnost.
PROČITAJTE JOŠ:
Orlando je biranjem Bankera, momka sa italijanskim korenima, svesno preuzeo i rizik. Naime, mladi bek ima nepoznatu bolest koja dovodi do prekomernog znojenja. Američki mediji još uvek nisu objavili u čemu je tačno problem, ali se pretpostavlja da je posledica rada štitne žlezde. Iako zvuči pomalo naivno, njemu nimalo nije lako. Tokom svakog susreta izgubio oko tri kilograma (oko litar i po znoja), pa je morala da se pronađe formula da ostane hidriran. Zbog toga pije tokom svakog meča posebna proteinska pića koja mu daju dodatnu energiju.
Bankero je imao problem i u prethodnoj sezoni, jer mu nedovoljna hidratacija stvara strašne grčeve, zbog kojih je i propustio mečeve sa Kentakijem i Gonzagom, pa je zbog toga, iako najtalentovaniji, trebalo da završi u nekom klubu koji kasnije bira. Ipak, Orlando je u njemu video izlaz iz svih problema poslednjih nekoliko godina.
Sa druge pozicije birala je Oklahoma, koja je u svoje redove dovela Četa Homgrena, visokog centra sa Gonzage. Čini se da je to bio dobar odabir, jer Tanderima upravo nedostaje jedan takav centar u ekipi. Ono na čemu će najviše morati da radi Homgren je fizička snaga, a njegova konstitucija podseća na Janisa Adetokumba kada je tek došao u NBA. Njih dvojica su čak i stilom igre slični, jer iako visok dve metra i 13 centimetara, Holmgren ima zavidnu tehniku i korektan šut spolja.
U šutu za tri precizan je preko 40 odsto, a u prethodnoj sezoni imao je više od 100 blokada, jer je preko njegovih dugih ruku zaista teško šutnuti. Beležio je skoro dabl-dabl u proseku za Gonzagu, pošto je imao 14,1 poen uz 9,9 skokova po meču, a na to sve i 3,3 blokade.
Osim njega, Oklahoma je „zgrabila“ još tri bisera – Osmana Dienga, Džejlena Vilijamsa i Džejlina Vilijamsa. Kada se na to dodaju Aleksej Pokuševski, Teo Maledon, Šaj Gildžuz Aleksander i ostali možemo dobiti konkurentnu ekipu punu mlade i sveže energije.
Kao prvi pik po mnogim prognozama trebalo je da bude Džabari Smit, ali je on ipak završio u Hjuston Roketsima, koji su nedavno u svoje redove doveli i Bobana Marjanovića.
Hjuston je od odlaska Džejmsa Hardena potonuo na začelje Zapadne konferencije i sada pokušava da sa nekom novom generacijom ponovo izdigne klub na plej-of visine.
Jedan od onih koji bi trebalo da bude predvodnik u novoj sezoni je Smit, pored kog su na draftu izabrani i Tari Ison i TajTaj Vašington.
Smita najviše porede sa Kevinom Durentom zbog građe, ali i sa Šarifom Abdur-Rahimom, nekadašnjom zvezdom Memfisa. Ima duge noge i ruke, može da sačuva igrače na gotovo svim pozicijama, a za tri šutira bez problema i retko ko može da ga izblokira.
Prosečno je beležio 16,9 poena uz 7,4 skoka i dve asistence po meču tokom koledž karijere. Igra uglavnom na pozicijama tri i četiri, visok je 208 centimetara i težak 99 kilograma.
Džejlen Grin i Kevin Porter Džunior su prošle sezone kao mlade nade stigli u redove Roketsa, odigrali su neke odlične individualne partije, ali to nije bilo dovoljno da se priključe borbi za plej-of. Pored njih tu je i Džesin Tejt, kao i iskusni Eron Gordon, koji ume s vremena na vreme da „eksplodira“. Svi oni trebalo bi da budu okosnica tima, koji je nedavno napustio Kristijan Vud. Ono što fali Roketsima je timska igra i neki dobar organizator, koji bi igru doveo „pod konac“.
Sakremento već godinama ne uspeva da ubode „džek pot“ na draftu, iako je nekoliko puta birao sa povoljne pozicije.
Ovoga puta sa četvrtog mesta izabrali su Kigana Mareja, koji važi za elitnog šuera, koji bi mogao valjano da se uklopi u tim Kingsa.
Koliko je napredovao u poslednjoj koledž sezoni svedoči podatak da je u proseku imao 16,3 poena više nego u prethodnih. Marej može da šutira i iz mesta i iz driblinga, a ume dobro da se kreće po terenu i pronađe dobru poziciju za šut. Najviše ga porede sa Paskalom Sijakamom, koji je u poslednje tri sezone izrastao u vrhunskog igrača.
Ekipa koja bi mogla da doživi procvat sledeće sezone je Detroit. Pistonsi već tri sezone ne mogu da pobede više od 25 puta, te su zakucani za dno tabele.
Pre godinu dana na draftu je Detroit sa prve pozicije izabrao Kejda Kaningema, koji je u prvoj sezoni imao oscilacija, ali je ipak „proradio“ i beležio 17,4 poena uz 5,5 skokova i 5,6 asistencija po meču.
Ovoga puta sa pete pozicije Pistonsi su se odlučili za Džejdena Ajvija sa Univerziteta Perdju. Plejmejker je u poslednjoj sezoni beležio 17,3 poena uz 3,1 asistenciju po meču.
Veoma je brz, ima „eksplozivan“ prvi korak i mogao bi da zadaje dobar ritam kada je na parketu. Po stilu igre podseća na Dža Morenta, koji je pokazao da će biti lider Memfisa u sezonama pred nama.
Ajvi bi mogao da dobije ulogu organizatora igre Pistonsa, koji nekada na terenu izgledaju kao „rasejana banda“. Svojom igrom mogao bi da rastereti Kaningema i Sadika Beja, koji bi više mogli da se posvete statičnijoj igri i šutu spolja, a na kreiranju. Takođe, centar Ajzea Stjuart bi mogao da dobije nešto primetniju ulogu u napadu u saradnji sa Ajvijem.
Detroit ima dosta prostora i u „seleri kepu“, te se na leto očekuje još neko veliko pojačanje, koje je neophodno u borbi za gornji deo tabele.
Od šestog do desetog mesta na draftu birani su Benedikt Maturin (Indijana), Šejdon Šarp (Portland), Dajson Daniels (Nju Orleans), Džeremi Sohan (San Antonio) i Džoni Dejvis (Vašington).
BONUS VIDEO Nikola Jović draftovan od strane Majami Hita
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar