Sedam godina je prošlo otkako je neko ko se ne zove Crvena zvezda ili Partizan osvojio trofej Kupa Radivoja Koraća.
Ove godine je i okruglo deceniju i po otkako samo „večiti“ imaju duopol nad tim trofejem. Sa jednim izuzetkom. Znao je ranije da se umeša i FMP u tu borbu, ali od 2008. nadalje, niko osim Zvezde, Partizana i Mege.
Momci u ružičastom su nekoliko sezona zaredom bili više nego konkurentni, stajali su na gotovo ravnoj nozi sa rivalima u domaćem takmičenju Kupa, koje će se u Nišu od 15. do 18. februara igrati ovogodišnji Kup.
Sećamo se da ih je Zvezda pobedila na jednu loptu 2014. kada su Vasilije Micić, Nemanja Dangubić, Ratko Varda, Nenad Miljenović i Nikola Jokić zamalo uspeli da se domognu „Žućkove levice“.
Probali su da preokrenu 81:80, ostali su kratki za taj poen pošto je Jokić promašio šut za pobedu. Da danas na istoj poziciji primi loptu, Zvezdi se ne bi pisalo dobro.
Nikola je danas MVP u NBA ligi, Micić je prošle sezone bio najkorisniji u završnici Evrolige, Varda je u penziji, Dangubić igra u Promiteasu, a Miljenović je nedavno iz OKK Beograda otišao u Dinamik.
Perspektivna ekipa Mege je i sledeće godine u finalu poražena od Zvezde, ovog puta sa šest poena viška, da bi 2016. dočekala svojih „pet minuta“.
Jokića više nije bilo u ekipi, ali jeste nekih drugih momaka koji mogu i dalje da diče time što su postigli 2016.
Sa klupe je Megu tada predvodio Dejan Milojević, koji je izvlačio mnogo iz igrača tih godina i koji je pre nepune dve godine otišao u Golden Stejt.
Kao pomoćnik u stručnom štabu Stiva Kera osvojio je prsten namenjen prvaku NBA lige pa je sa ekipom bio na prijemu u Beloj kući u Vašingtonu.
Pre sedam godina je sedeo na klupi ekipe koja je preko Konstantina, Metalca i Partizana uspela da podigne trofej.
„Mislim da je ovaj trijumf došao kao nagrada za vredan rad i dobre partije koje smo pružali od početka sezone. Nagrađeni smo od košarkaškog ‘inženjera odozgo’ za sav trud koji smo uložili ove sezone. Stvarno mislim da je bila lepa utakmica i bez želje da dajem izjave tipa da su oba tima zaslužila pobedu, stvarno mi je žao što obojica nismo mogli da trijumfujemo“, rekao je Milojević posle pobede u finalu 85:80.
Ognjen Jaramaz, Nikola Ivanović, Danilo Nikolić, Stefan Simić, Timote Luvavu-Kabaro, Alfa Kaba, Rade Zagorac, Nikola Janković, Nikola Pavlović, Novak Musić, Đorđe Simeunović i Milenko Veljković bili su momci koje je vodio na putu do trofeja.
Jaramaz je nakon Mege otišao prvo u Španiju, pa u Partizan sa kojim je takođe osvojio Kup, pre nego što je otišao u Nemačku i Bajern Minhen.
Ivanović se danas muči sa formom u Crvenoj zvezdi i jedan je od dvojice stranaca koje Duško Ivanović nije poveo na završni turnir Kupa ove godine.
Uz Nikolu u Niš ne ide ni Džon Holand. Kuriozitet je da je upravo Ivanović te 2016. bio neuhvatljiv za igrače Partizana.
Za one koji se ne sećaju, ubacio je crno-belima čak 24 poena i bio je MVP turnira. Danilo Nikolić, momak koji je kolabirao na treningu Budućnosti septembra 2021.
Neko vreme se nije znalo o čemu je reč, svi su bili zabrinuti, a Danilu je otkriven tumor na mozgu. Pomogao mu je guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić, zahvaljujući svom poznanstvu sa turskim doktorom Zijom Akarom, iako do tada nije poznavao Danila.
Danas je Nikolić krilni centar koji je za kratko vreme promenio dva kluba, Dižon i Avtodor iz Saratova gde igra sada.
Timote Luvavu je tada bio projektovan kao jedan od talentovanijih u ovdašnjim takmičenjima, pa je kao 24. pik prve runde drafta otišao u NBA.
Birala ga je Filadelfija 2016. godine, proveo je neko vreme u Fili, onda u Delaveru, pa u Oklahomi i Čikagu, zatim i u Bruklinu i Atlanti, pre nego što se 27-godišnjak vratio u Evropu i zaigrao za Olimpiju iz Milana.
Kaba od kog se takođe očekivalo mnogo, nije imao isti put. On je posle Mege zaigrao za Asvel, pa za Bulazak i Nanter, da bi se posle kratkog izleta u Turskoj obreo u Budućnosti.
Stefan Simić se jedno vreme okrenuo i basketu 3×3, a igrao je i u Smederevu, Napretku, Slobodi, Mladosti iz Zemuna i Sutjeski.
Za Megu je tada igrao i Rade Zagorac, koji je kasnije bio kapiten Partizana, ali je posle četiri godine u crno-belom dresu otišao u Avtodor.
Tamo je uz Nikolića jedan od vodećih skakača ekipe, a u istom timu je Nikola Rebić jedan od vodećih asistenata.
Veljković je pet godina igrao u Megi, uzeo je Kup, a onda promenio više klubova, oprobao se i u inostranstvu u Palensiji, pa u Černomorecu iz Burgasa dok je najskorije bio na Tajvanu u ekipi Tajvan Bir Bersa.
Nikola Pavlović već nekoliko sezona nastupa za Zlatibor iz Čajetine, Đorđe Simeunović je posle Mege promenio više lokacija da bi ove sezone bio u Lejmi iz Korunje, a Nikola Janković je posle Mege bio u inostranstvu, pa se vratio u Srbiju i Partizan.
Bio je jedno vreme u Podgorici, pa opet u Megi i Breoganu, da bi se ove sezone obreo u FMP-u. Novak Musić, koji je svojevremeno slovio za talentovanog plejmejkera, danas ima 24 godine i igra za Arku iz Poljske.
Mega i ove godine igra završnicu Kupa, zajedno sa Borcem, Spartakom, Zvezdom, Partizanom, FMP-om, Metalcem i Vojvodinom.
Upravo sa Vojvodinom će Mega odmeriti snage u četvrtfinalu, gde bi mogla na pobednika duela FMP-a i Metalca u polufinalu, pa nije isključeno da može da se domogne borbe za titulu. A tamo svašta može da se desi.
BONUS VIDEO: Kampaco spreman za novi trofej, raduje se što će igrati za Argentinu