Koliko je verovatno da Lebron Džejms neće da se vrati naredne sezone? Realno, šta mislite?
Čovek koji je i danas, sa punih 38 godina bolji od bar 97 posto košarkaša u NBA ligi hoće naprasno da ode u penziju zato što je doživeo jedan poraz u plej-ofu u četiri utakmice?
PROČITAJTE JOŠ:
Ma dajte… to zvuči kao durenje nekog derišta, a svi znamo da Lebron to nije. Ume da nervira i protivnike i njihove navijače teatralnostima na terenu, kad se baca kao da ga je top pogodio, ali da nije proračunat, to teško.
Čovek koji za 20 godina nije imao praktično nijednu težu povredu, tek sada razmišlja o tome da ode na jedan hirurški zahvat na stopalu i čitav život je podredio svom telu, njegovom oporavku i košarci.
Kilogram manje ovde, centimetar više tamo, to je uvek nekako bila Lebronova računica i zvuči nestvarno da je neko ko na parketu razmišlja tri poteza unapred, samo odjednom „bubne“ da razmišlja da prestane da igra košarku.
Slučajno ili ne, rekao je to posle debakla od Denver Nagetsa u finalu Zapada NBA plej-ofa. Nikola Jokić i Džamal Marej su pokazali da su zasluženo tu gde jesu, i možda je činjenica da je ovo jedna od najtešnjih „metli“ koje smo videli u NBA istoriji, ali je bilo evidentno da bi Lejkersi teško izdržali i seriju od sedam utakmica.
Lebron je prvi put poražen pre finala sa 4:0 i to svakako ne prija, pa je bolje da se priča o nečem drugom, a ne o „metli“.
As Lejkersa je u četvrtoj utakmici izašao na parket i sa 38 godina odigrao 47 minuta i 56 sekundi. Pre 20 godina bi tako nešto zvučalo utopijski kada je reč o gotovo bilo kom košarkašu.
Zvučalo bi kao da opet gledamo nekog Karima Abdul Džabara koji je i na pragu pete decenije ubacivao po 25 poena kao od šale.
Džejms to radi na još višem nivou. Nemoguće da ne oseća posledice godina, videli smo to u drugom poluvremenu četvrte utakmice. U prvom je bio sila koju niko nije mogao da zaustavi i ubacio je 31 poen uz surove procente šuta iz igre. Drugo poluvreme? Samo devet poena i poraz, od +15 do eliminacije iz plej-ofa.
Jednostavno nije imao ko na pravi način da ga odmeni. Rui Hačimura je tokom serije veoma korektno čuvao Jokića kao prvi čovek na udvajanju, Entoni Dejvis je to radio sporadično, dok je Lebron čuvao Jokića, a uporedo trčao i napred da proturi loptu kroz obruč i obezbedi svom timu poene koje drugi nisu mogli. To dovoljno svedoči o Džejmsovoj klasi. A kada je reč o njegovoj dugovečnosti…
„Tom Brejdi i ja smo slični u jednoj stvari. Igraćemo naše sportove sve dok bude mogli da hodamo“, kazao je Džejms pre četiri godine.
Da li vam čovek koji prosečno igra 38,7 minuta i ima 24,5 poena, 9,9 skokova i šest i po asistencija na 16 utakmica ovogodišnjeg plej-ofa zvuči kao neko ko ne može da hoda?
„Imam mnogo tema za razmišljanje“, rekao je Džejms posle četvrte utakmice i na podignute obrve novinara i pitanje koje je usledilo, nastavio: „Da li želim da nastavim da igram“.
Kada su ga pitali da li misli na odustajanje od sledeće sezone, odgovorio je kratko sa „da“.
„Moram da razmislim o tome (o opraštanju)“, kazao je Džejms i tako momentalno skrenuo pažnju i promenio narativ sa sjajne serije Denver Nagetsa na sebe i Los Anđeles Lejkerse.
I pobudio je klicu sumnje, pa sad ima onih koji ne veruju da će se vraćati, onih koji tvrde da mu je idealno vreme za povlačenje, ali i onih koji su skeptici da neće probati da odigra još jedan svoj „poslednji ples“.
Ako je Majkl Džordan mogao da ima jedan, što ne bi i Džejms, ako ga već mnogi smatraju najvećim u istoriji košarke.
Ove njegove reči su pre skrivena poruka za upravu Lejkersa i u prevodu bi pre mogle da budu upućene Robu Pelinki i da znače: „Dovedite mi još ponekog kvalitetnog saigrača, inače stvarno odoh“.
A onda kada pojačanja dođu, Lejkersi više neće morati da budu u plej-of modu od februara, marta, kao što su bili ove sezone jer su morali da se dignu iz donjeg dela tabele i da kroz plej-in uđu u doigravanje.
Očito nisu bili dovoljno dobri za Denver, iako su pre toga izbacili Golden Stejt Voriorse i Memfis Grizlise. Malo li je? Pa neće biti.
I kada su Nagetsi imali 20+ poena prednosti, Lejkersi su se vraćali u igru, ali su Marej i Jokić pronalazili rešenja i kada su gubili 15 razlike.
Bilo je tu i drugih igrača sa bitnim rolama poput Arona Gordona, Kentavijusa Koldvel-Poupa i Brusa Brauna.
Svako je u nekom trenutku dao svoj doprinos i naterao Džejmsa da kaže kako je ovaj Denver najbolji tim sa kojim se suočio u pet godina koliko je u Lejkersima.
Pre toga smo imali onaj sumanuto jaki Golden Stejt sa Kevinom Durentom, Stefom Karijem i Klejem Tompsonom i tu je stvarno malo ko imao šta da traži.
Povrh svega, Džejms je više puta rekao da želi da igra sa svojim sinom Bronijem u ligi. A Broni je na godinu od dolaska u NBA.
Lebronu fali godinu dana dok Broni ne stigne u NBA ligu sa Univerziteta Južna Kalifornija kom se obavezao dok je Džejms stariji igrao seriju protiv Golden Stejta.
I šta ga sprečava da sada, kada još ima 20+ poena bez problema, da ostane još godinu, dve? Pa Vins Karter je igrao 22 sezone i to je u poslednjima bio sveden na nivo spot-ap šutera, a Lebron je nosilac ekipe.
To je razlika između sjajnog igrača i generacijskog talenta, koji je, doduše, naišao na nekog sebi sličnog, kako je i sam rekao na konferenciji.
Rekao je Lebron tada i da ga sada konferencijska finala ne zanimaju jer ih je igrao mnogo, već je jasno stavio do znanja da ga zanimaju šampionske titule.
Ima ih četiri, voleo bi bar još neku da se približi Majklu Džordanu. Pretekao je „leteće visočanstvo“ u mnogim statističkim segmentima i fali mu to da sustigne makar Kobija Brajanta i Tima Dankana po broju titula, ako mu do Džordanovih šest fale još dve i ako to deluje kao previše.
Tako bi sebi dao argument više u „GOAT“ raspravi koja se verovatno neće zaustaviti još dugo vremena. I ako igranje sa sinom i sustizanje Džordana u trenutku kad još igra vrhunski nisu motiv, onda ne treba zanemariti ni finansijski momenat.
Džejms je potpisao dvogodišnji ugovor u kom mu u dolazećoj sezoni na račun stiže i oko 47 miliona dolara, dok u sezoni 2024/2025 može da zaradi čak 50 miliona dolara.
Nije da mu je taj novac potreban jer već ima stotine miliona bogatstva, ali što bi se odrekao još jedne „stotke“.
Posebno ako se uzme u obzir da ima objektivnu šansu da napadne prsten ako mu Rob Pelinka obezbedi još neko pojačanje pred veoma neizvesno leto.
Videli smo šta mogu Hačimura i Ostin Rivs, a ako oni ostanu ili se te pozicije pojačaju, usred glasina da bi Lejkersi mogli da „napadnu“ nekog top igrača, poput Dejmijana Lilarda, onda nema sumnje da je Lebronova priča o penziji bila bacanje prašine u oči posle debakla od Denvera i „metle“ kakvom legenda poput Džejmsa sigurno ne želi da se oprosti.
BONUS VIDEO: Nikoli Jokiću pripao MVP trofej finala zapadne konferencije
