0
Devet sekundi zbog kojih ćete Kobija Brajanta zauvek gledati drugim očima. Jer, kad može on, zašto ne biste mogli i vi?
Ljubav prema nekom klubu je za mnoge čudna, neobjašnjiva, i ruku na srce neretko zaista nelogična stvar.
PROČITAJTE JOŠ...
Jer, kako drugačije opisati način na koji se Kobi Brajant, taj legendarni košarkaš koji je slavu stekao na suprotnoj strani američke obale, ponašao kada je klub za koji je od malih nogu navijao postigao najveći uspeh u dosadašnjoj istoriji kluba?
Datum je bio 5. februar, mesto odigravanja stadion US Bank u Mineapolisu, a himnu je pevala čuvena Pink.
Ljubitelji NFL-a su u pobedi Filadelfija Iglsa nad Nu Ingland Pejtriotsima 41:33 u 52. izdanju Superboula mogli da vide neke zaista spektakularne poteze – o čuvenoj akciji „Fili Fili“ kojom je Nik Fols ne samo ušao u legendu, već naterao i samog Kobija Brajanta da mu uputi reči koje su odzvanjale dugo pošto ih je izrekao i dan danas se priča kao o jednom od najspektakularnijih poteza svih vremena – ali je sve stalo u završnih devet sekundi.
Devet sekundi pre kraja. Po mnogima najbolji kvoterbek u istoriji lige prima loptu na 56 jardi od endzone Iglsa, izbegava obaranje Brendona Grejema i upućuje pravi projektil. Lopta preleće potrebnu distancu, ulazi u prostor za tačdaun…
PROČITAJTE JOŠ...
Pas Toma Brejdija odbrana Iglsa je uspela da preusmeri tako da ni Rob Gronkovski ni Džulijan Edelman nisu uspeli da dođu do lopte, a kada je ona pala na zemlju, usledilo je veliko slavlje kod svih navijača tima iz „grada bratske ljubavi“ – pa tako i kod Brajanta.
Kobi je držao ćerkicu, tada dvogodišnju Bjanku, i samo to ga je sprečavalo da od radosti napravi neku ludoriju:
„„Oborite ga! Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne… O, hvala bogu. O moj bože, osvojili smo je**ni Superboul!“, rekao je Kobi dok ga je Vanesa, supruga i majka njegovih ćerki, upozorila:
„Nemoj da je uplašiš.“
This is the best part of the Super Bowl, Kobe Bryant loving life after the Eagles win. pic.twitter.com/q7Epq3fLcb
— Hoop Central (@TheHoopCentral) February 5, 2018
A Kobi je poput deteta skakutao, vriskao i – radovao se jer je ekipa za koju je navijao osvojila titulu, iako je sam u tim trenucima sa „jezerdžijama“ iz „grada anđela“ pokušavao da dođe do svog šestog naslova prvaka NBA lige.
Od titule Iglsa 5. februara će biti navršeno tačno pet godina. Od trenutka kada je Kobi poginuo 26. januara navršeno je tri.
Tim iz Filadelfije je ponovo u naletu – u nedelju, 29. januara odigraće meč finala konfenrecije protiv San Francisko Fortinajnersa, sa ciljem da se ponovo domognu borbe za trofej Vinsa Lombardija, 13. februara.
Nema Folsa – ekipu kao kvoterbek ovog puta predvodi Džejlen Hurts. Nema ni Nju Ingland Pejtriotsa, ni Toma Brejdija – u Bostonu nisu ni došli do plej-ofa, dok je Brejdi sa Tampa Bej Bakanirsima stao u prvom kolu plej-ofa porazom od Dalas Kaubojsa, sa suprotne strane će biti Sinsinati Bengalsi ili Kanzas Siti Čifsi.
A nema ni Kobija. Već tri godine. I neće biti ni njegovog govora tokom kog, kako su kasnije otkrili igrači Iglsa, je mogla da se čuje igla ako bi pala kojim slučajem.
Kao što je napisano na početku teksta, ljubav prema klubu je neretko neobjašnjiva, nelogična, i dogodi se da se, van svake logike, čovek iz nekog razloga poveže sa nekim klubom koji se takmiči u za njegovo podneblje stranom sportu. To se dogodilo potpisniku ovih redova, a jedan od razloga je i momak kom je Brajant, nakon što je Iglsima doneo titulu, na reči „Zdravo, Kobi, ja sam Nik Fols“, odgovorio sa „Budalo, znam ko si.“
Kobe Bryant reflecting on the Eagles winning Super Bowl LII. 🕊 pic.twitter.com/KdLGEFnjw9
— O.J. Spivey (@OJPhilly) January 26, 2023
Što se tiče onog dela iz uvoda – kako je to tačno potpisnik ovih redova, novinar iz Beograda, shvatio da sa čuvenim Brajantom, zvezdom Los Anđeles Lejkersa i čovekom koji verovatno nije ni razmišljao o postojanju neke zemlje po imenu Srbija, shvatio da postoji nešto zajedničko?
Stvar je jednostavna – po gore spomenutoj nelogičnosti vezanoj za ljubav prema klubu. Jednostavno, ona se ne bira, prosto se dogodi. Stoga su se i drugari dan kasnije, kada je snimak Brajanta ugledao svetlost dana, smejali i zezali ga da je nedostajalo samo dete, ali je sve ostalo bilo gotovo identično – od upornog ponavljanja „ne, ne, ne“ kad je Brejdi, najveći kvoterbek svih vremena po mnogima, bacio loptu, do radosti u trenutku kada je ona završila na travi i postalo jasno da će Nik Fols podići trofej nazvan po čuvenom Vinsu Lombardiju.
Kobi je svojim gestom samo poslužio kao definitivna potvrda toga da ne postoji bilo kakva potreba za logičkim objašnjavanjem privrženosti nekom sportskom kolektivu. Jer, ako je čovek koji je u džepu imao pet i jurio šestu titulu najjače košarkaške lige na svetu, poput dečaka od 12-13 godina mogao da skakuće jer je neko drugi osvojio neko takmičenje, i da to shvata kao svoj lični uspeh koji mu je ulepšao svakodnevicu zašto bi za običnog čoveka bilo drugačije?
BONUS VIDEO Legendarni Kobi Brajant
