Kako je Partizan igrao na turniru u Italiji? Tri igrača pokazala klasu, pojačanja već sad prave razliku

U pozadini hajpa oko reprezentacije, počele su i pripreme večitih, koji će sada ponovo biti u fokusu košarkaške Srbije dok se sad u pozadini prati rasplet Evrobasketa.

Partizan je odlučio da prve utakmice igra u Italiji kao i prošle godine, samo ovoga puta u malom mestu Liko na jugu na turniru "Karlo Lovari" gde je stručni štab sa Željkom Obradovićem mogao da vidi gde se u ovom trenutku nalazi ekipa posle deset dana priprema.

Prvi utisci su više nego pozitivni i ima dosta razloga za optimizam iako je rana faza.

Uigran tim

Ono što je bila Partizanova boljka prošle sezone kada je sastavio tim od nule bila je neuigranost što ga je koštalo očajnog starta u Evroligi koji kasnije nije uspeo da ispravi. Sada je priča mnogo drugačija. Osovina tima je tu, nadograđena sa tri odlična pojačanja, a ako crno-beli pogode sa centrom, ova ekipa ima potencijala možda i za najbolju sezonu od povratka Željka Obradovića na klupu.

Partizan je savladao ekipe Napolija i rivala iz Evrolige Virtusa uz prosek od 100 postignutih poena. Prvo je sa 101:83 pobeđen prvoligaš iz Napulja, da bi ekipu Duška Ivanovića razbio sa 99:70.

Partizan je na turniru bio bez Isaka Bonge, Vanje Marinkovića i Karlika Džonsa, a u drugom meču zbog lakših povreda nisu igrali ni Aleksej Pokuševski i Frenk Nilikina pa je rotacija bila znatno skraćena, ali je to bila idealna prilika da se već na startu u većoj ulozi vide pojačanja, kao i prilika da se neki igrači razigraju i testiraju u većim ulogama.

Uz to, šansu je dobio i mladi Uroš Mijailović koji je nastavio da bude uz prvi tim nakon sjajnih igara u domaćem prvenstvu kada je osvojena titula.

Trio fantastiko i strašna ofanziva

Kada je reč o samom terenu, tri igrača su se izdvojila u ova dva meča. Apsolutno prvo ime na terenu bio je Dvejn Vašington koji je bio i prvi strelac i najbolji igrač turnira, delovao je na terenu daleko iznad konkurencije.

Kombinovano je ubacio 17 poena, da bi potpuno dominirao protiv Virtusa sa 34 poena. I dok je u prvoj imao nešto ispod 50 odsto iz igre, Virtus je i doslovno razneo. Neverovatnih 14/17 uz 4/5 za tri poena pokazali su svu raskoš njegovog napadačkog talenta. Kako nije bilo ni Karlika ni Nilikine, bio je primarni igrač sa loptom i to je na momente delovalo nerealno. Ono što je najbolje, nije forsirao i igrao van ritma već je pametno i strpljivo napadao i birao najbolja rešenja.

Ono što se očekivalo od njega prošle sezone i što je iz raznih razloga dao tek u završnici u domaćoj ligi, Partizan bi mogao da ima ove godine. Iako ni KLS ni pripremni period nisu najbolji za procenu mogućnosti, ono što se moglo videti deluje da ga Obradović planira za jednog od lidera i igrača koji će svojom jedan na jedan igrom moći da menja tok utakmice. U velikom broju akcija koje su evidentno bile dizajnirane za njega, Vašington je tražio povoljan mismeč i zatim ga kažnjavao.

Obično bi kretalo sve iz centralnog pik-en-rola kada bi nakon bloka od centra došlo do preuzimanja i Vašington bi u tim momentima ostajao u duelu sa visokim igračima Virtusa koji su daleko sporiji. Usledila bi serija kretnji koje su bile pripreme za izolaciju i onda brz i eksplozivan ulazak koji bi omogućavao lako poentiranje na obruču. To je odlično izgledalo sa Tajrikom Džonsom, ali i sa Dilanom Osetkovskim koji bi posle inicijalnog pika brzo rotirao ka košu, a onda sekao i ka korneru jer ima domet i za tri poena i tako bi se reket u potpunosti čistio za Vašingtona.

A kad je u ritmu deluje nezaustavljivo i tada mu i upada šut za tri poena u kojem je inače znao da oscilira jer se i protivničke odbrane povlače. Ukoliko ovakav nivo igre prenese na nivo Evrolige, Partizan će najveće pojačanje ove sezone dobiti iz sopstvenih redova.

Ono što smo znali i prošle godine, jeste da su Tajrik Džons i Sterling Braun jedni od glavnih stubova ove ekipe.

Obojica su došla maksimalno našpanovana i spremna za novu sezonu i deluje da bi već sutra mogli da krenu u pakleni ritam Evrolige.

Ono što je dobra vest jeste da Tajrik deluje još ubojitije u napadačkoj igri jer je utisak sa prva dva meča da je dodao još oružja u svoj repertoar. Licem ka košu je napadao i flouterima, pokazao je i napredak u leđnoj tehnici kada bi obično eksplozivnim rolinzima stvarao prednost i dolazio do pozicija, a uz sve to je bio vrlo efikasan iz pik-en-rol situacija gde njegova brzina dolazi do izražaja pogotovo protiv sporijih centara.

Sa druge strane, kada se u jednačinu dodaju Osetkovski koji je igrao i četvorku i peticu, kao i Pokuševski koji je bio sjajan defanzivno u prvom meču, deluje da Partizanu u reketu ne treba igrač koji će da menja tok utakmice, ni takozvani kapitalac, već neko ko će dodatno unaprediti rotaciju.

Osetkovski je za sada pokazao da je opasan sa distance, odličan u postavljanju blokova i pik-en-rol igri i nije preterano forsirao u ovim mečevima želeći pre svega da pohvata sve kretnje i isprati ostatak tima.

Tajrik je u dva meča uz visoku efikasnost ubacio 16+14 poena, dok je Osetkovski nakon solidnih 10 poena u prvom meču ubacio dva, ali bez preteranog forsiranja i gde se fokusirao da omogući ostatku ekipe bolji protok i gomilu pratećih stvari.

Kada je u pitanju Sterling Braun, samo je nastavio gde je stao prošle sezone. Brz i eksplozivan šut za tri poena, sjajna igra bez lopte i na momente sekundarna kreacija uz vrhunsku radnu etiku u svakom segmentu igre. Nakon 17 poena Napoliju, ubacio je 14 poena Virtusu uz sjajnih 10/15 iz igre u oba meča.

Pojačanja se brzo uklapaju

Ono što je verovatno sve najviše zanimalo bile su igre Džabarija Parkera i Šejka Miltona. Ni jednog ni drugog nije stavio u prvi plan Željko Obradović ni po minutaži ni po ulozi ne želeći da forsira stvari i prirodno ih uklopi na postojeći roster crno-belih.

U prvoj utakmici sa nešto većom ulogom Džabari Parker je ubacio 17 poena uz 6/10 iz igre, dok je u drugoj postigao osam poena. Pogađao je svoje tipične šuteve sa poludistance, davao širinu šutevima za tri poena i na više načina bio pretnja po koš rivala. Bez mnogo truda je bio izuzetno efikasan i ako se po jutru dan poznaje, ovo bi mogla da mu bude sezona karijere.

Ono gde će biti dosta problema jeste uklapanje u odbrambene šeme jer mu taj deo igre nije bio preterano dobar ni ranije, ali tu će već biti i pitanje balansa, rotacija, izbora petorki i njegovog rada u tom segmentu.

Kada je u pitanju Šejk Milton, on je u oba meča igrao iz drugog plana jer su ključevi ekipe bili u rukama Vašingtona i Brauna. Uglavnom kao sekundarni kreator, koristio je sve što su mu odbrane ostavljale i nenametljivo ubacio 14 i 10 poena.

Šut za tri ne deluje elitno, ali isto tako ne deluje da će ga Milton siliti i da će čekati na svoje šuteve kojih će sigurno biti. Napadao je close-out situacije doktorski, secirao odbrane i pokazao visok nivo koncentracije.

U odnosu na Ifea Lundberga deluje bar nivo iznad, a čini se i da bi njemu mogao da prija sistem Željka Obradovića.

Što se ostatka ekipe tiče, napadački se niko nije isticao ali treba pomenuti role Pokuševskog koji je uprkos svega pet poena u prvom meču igrao sjajno na oba kraja parketa kao krilni centar i pre svega defanzivno i skakački bio sjajan, dok je u napadu svojom igrom omogućavao mnogo bolji protok lopte.

Povreda skočnog zgloba je mnoge zabrinula, ali su prve informacije takve da razloga za veću brigu nema.

Još kraća rotacija u meču sa Virtusom i velika prednost su omogućile Urošu Mijailoviću da nastavi sa dobrim igrama iz prošlogodišnjeg KLS-a. Za 17 minuta je ubacio sedam poena i imao nekoliko sjajnih poteza.

Arijan Lakić sa druge strane nije imao mnogo protagonizma u napadu, ali je defanzivno bio dobar i najavio da bi i ove godine mogao da dobije neke minute.

Jedini koji je bio nešto slabiji bio je Mitar Bošnjaković, ali pre svega šuterski jer je imao dosta otvorenih pogleda koje nije ubacio pa je u dva meča za preko 30 minuta u zbiru imao 1/7 iz igre, ali je dobio veliko poverenje i deluje da se i od njega očekuje da podigne nivo igre.

Zaključak

Rano je u ovom trenutku davati konačne zaključke, ali glavni utisak je da je ekipa uigrana već u ovoj fazi što je i posledica godinu dana zajedno provedenih na parketu. Deluje i da će se zbog toga pojačanja brže uklopiti i da su crno-beli pogodili sa izborom ove godine, a kada se ekipa skupi, vrate se bitni igrači, tek će se dobiti bolja slika.

Ali, ako se po jutru dan poznaje... Biće ovo dobra sezona.