Pokuševski, Petrušev, Jokić, plus Tristan Vukčević i neko kao plejmejker - petorka Srbije za narednih 10 godina.
Kada je reprezentacija u pitanju, košarka je ta prema kojoj se gaji gotovo religiozan odnos. Slavile su se pobede poput svadbi uz kolone automobila i dočeke za pamćenje, a neuspesi doživljavali tragično.
PROČITAJTE JOŠ
Zato se sa pažnjom prate partije naših košarkaša gde god da igraju, a poseban je akcenat bio na igračima koji su svojim talentom prevazilazili okvire običnih košarkaša i od čijeg kvaliteta i potencijala je uvek išla voda na usta.
Srbija u ovom trenutku ima četiri visoka igrača, koji svako na svoj način obećava dominaciju pod obručima u godinama koje slede i slatke muke za selektora koji će imati zadatak da napravi izbor i podeli minutažu.
Prvi u redu je svakako najbolji košarkaš Srbije u ovom trenutku i najbolji centar sveta – Nikola Jokić. As Denver Nagetsa igra na MVP nivou do sada i ima veliku priliku da osvoji priznanje za najkorisnijeg u ligaškom dela NBA sezone.
Jokić postavlja rekorde od večeri do večeri i pomera granice svoje igre. Drugi put od dolaska u NBA ima prosek od preko 20 poena po meču i gotovo tripl-dabl po utakmici.
Kada je reprezentacija Srbije u pitanju, deluje da kvalitet i potencijal Nikole Jokića nije do kraja iskorišćen. Doskorašnji selektor Aleksandar Đorđević ga je video kao četvorku kako bi njegove dodavačke sposobnosti upotrebio na drugi način, ali uvek je delovalo da u toj ulozi ne dolazi do izražaja do kraja.
Igor Kokoškov bi zahvaljujući iskustvu rada u NBA mogao Jokiću da pronađe idealnu rolu i da zapravo igru koncipira oko najboljeg srpskog košarkaša.
Ono što u ovom trenutku intrigira mnoge je potencijal tandema Jokić – Aleksej Pokuševski, koji pruža zapažene partije u Oklahoma Siti Tanderima.
Pokuševski je posle slabijeg početka sezone privremeno prebačen u Razvojnu ligu, ali je vrlo brzo igrama u „bablu“ pronašao put nazad u NBA i počeo da pokazuje raskošni potencijal. Iako nominalno krilni centar, Pokuševski svojim veštinama često iskače u uloge plejmejkera, beka ili krila. Pokretjivost i atleticizam koji dolaze iz ne baš impresivne građe, omogućavaju mu da igra uspešno i spolja i ispod obruča.
Jedan od njegovih najvećih kvaliteta je zapravo visoka igračka inteligencija koja mu omogućava da dobro čita igru, što mu u odbrani pomaže da skuplja blokade, dobro prati rivale koje čuva i pomaže saigračima na preuzimanjima.
U ovom trenutku Pokuševski i Jokić deluju kao tandem iz snova, ali ćemo morati još malo da sačekamo da vidimo kako će to izgledati i kakve su zamisli selektora.
Lista mladih i talentovanih se tu ne završava.
Filip Petrušev igra fenomenalnu sezonu u Megi, a briljirao je i na debiju za reprezentaciju Srbije. Ove sezone beleži 23,7 poena uz 7,6 skokova uz prosečan indeks korisnosti 28 u okviru ABA lige.
Supertalentovani 20-godišnjak iskoristio je priliku u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo zbog činjenice da najbolji igrači nisu mogli da igraju i u dve utakmice ubacio ukupno 49 poena.
On je pre dolaska u Megu igrao za Gonzagu, jedan od najboljih američkih koledža, a za svojih 211cm visine se fantastično kreće pa ga često možemo videti u kontranapadima, akcijama sa visokog posta i brzim egzekucijama u pikenrol akcijama.
Ono što je impresivno kod njega je što deluje mentalno izuzetno snažan i sposoban da se prilagodi bilo kom nivou košarke kao da je u pitanju rutinska stvar. Reprezentacija sa njim na centarskoj poziciji dobija drugačiji profil od Nikole Jokića što daje dodatnu raznovrsnost i mogućnost kombinovanja našem selektoru.
Nedavno je ovdašnju košarkašku javnost obradovala informacija da je supertalentovani Tristan Vukčević odlučio da obuče dres Srbije i odbije ponudu Španaca. Sin Dušana Vukčevića, proslavljenog košarkaša Olimpijakosa je, kako je njegov otac i najavljivao za Nova.rs, odabrao da igra za „orlove“.
Vukčeviću se predviđa put Luke Dončića, što dovoljno govori o kvalitetima koje poseduje. Momak rođen 2003. godine je došao u Real iz Olimpijakosa krajem jula 2018. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Tristan je 11. marta proslavio 18. rođendan, a partijom protiv Betisa u kojoj je imao 11 poena, četiri skoka i tri asistencije zaintrigirao je svetsku javnost. Nedavno je na društvenim mrežama Vukčević pokazao kako trenira sa legendom Reala Felipeom Rejesom sa kojim je radio na brojnim elementima centarske tehnike, koje Španac sigurno može da mu prenese.
Ono što Vukčevića odvaja od drugih talentovanih centara jeste „mekana“ ruka i činjenica da može da bude opasan u šutu za tri poena, što bi igri Srbije u budućnosti takođe moglo da donese dodatnu širinu. Vukčevića tek čeka ozbiljan rad i prilagođavanje na seniorsku košarku u potpunosti, ali deluje da će budunčost Srbije na centarskim pozicijama u godinama koje slede biti sjajna, i obećava da ćemo se mnogo više radovati nego tugovati.
Za to je potrebno i „pojačanje“ na bekovskim pozicijama, jer bi pravi naslednik Miloša Teodosića mogao da bude Vasilije Micić, ali se nakon njega nije pojavio plejmejker za koga se može reći – on će narednih 10 godina nositi igru reprezentacije. I dok se moderna košarka mahom svodi na filozofiju s nižim igračima, Srbija ima svetlu visoku budućnost.
Micić je u januaru proslavio 27. rođendan, jasno je da može barem još pola decenije da brani boje nacionalnog tima. Tu su i Bogdanović, Gudurić, i ostali, ali pravi biser na mestu plejmejkera mora da se brusi dok ne bude kasno.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar