Primer jednog košarkaša, kao retko koji, pokazuje koliko je moderna NBA liga surova.
Ako igraš „kao zmaj“ kovaće te u zvezde, pričaće o tebi i bajke, ali kad počneš da padaš… dobro se drži, boleće.
PROČITAJTE JOŠ...
Karmelo Entoni je taj dodir sa stvarnošću svojevremeno imao kada su mu rekli da mora da bude rezerva, ili da ga jednostavno neće biti u NBA.
Poruka je tada bila jasna – tvoja košarka je prevaziđena, poludistanca i izolacije nisu više u modi, pucaju se trojke.
Ako hoćeš da ne siluješ loptu, ako hoćeš da se podrediš tome da se nađeš na pravom mestu u pravo vreme i odatle da pucaš, ok.
Ako nećeš, ima ko hoće. Melu je trebalo neko vreme da prihvati i kada je prihvatio, dobio je šansu da se vrati u NBA ligu.
Rasel Vestbruk sada deluje kao čovek kome se dešava da ga NBA liga „žvaće“ i sprema se da ga „ispljune“.
Los Aneđeles Lejkersi su ga trejdovali u Jutu Džez u zamenu za čoveka kog su već imali jer su ga draftovali i jednom su ga se olako odrekli – Dianđela Rasela. Trejd je ukupno uključivao osam ljudi, ali okosnica su ova dvojica.
I dok će posle trejda Jute, Lejkersa i Minesote, D-Lo nekako da se snađe u Lejkersima sa iskustvom koje sada ima, Vestbruka, kako pišu američki mediji, klubovi sada šetaju kao mečku na vašaru, jer ni Juta izgleda ne namerava da ga zadrži.
Deset dana i nula utakmica u dresu tima „džezera“, to bi bio i rekordno kratak boravak u jednom od timova i najgorči, jer bi čovek kog su ne tako davno u Americi smatrali „bogom košarke“, danas doživljava poniženje kakvo verovatno nikad nije očekivao.
Sam je donekle doprineo tome jer ne možete da radite u svakoj ekipi šta hoćete kao što je on nekad radio u Oklahomi Siti Tander, nakon što ju je uveliko zaboravio Džejms Harden i napustio Kevin Durent.
Harden je svoju sreću još pre više od decenije probao da nađe u Hjuston Roketsima, postao je jedna od najvećih zvezda NBA lige. Durent je nazivan „zmijom“, pa je svejedno otišao u Golden Stejt i uzeo dve titule prvaka i oba puta je bio MVP finala.
I dok Durent drži svoju cenu, Hardenu je ona pala, a i dalje mu fali titula u NBA, pa mu je došlo iz nekih delova tela u glavu i rekao je Filadelfiji da je spreman na kompromise da bi se domogao prstena.
Vestbruk je treći šraf tog čudesno talentovanog trija iz nekadašnje Oklahome koji je jedno vreme ostao simbol vernosti Tanderima po odlasku Durenta.
Time je sebi obezbedio i epitet jedinog superstara ekipe i petogodišnji ugovor vredan 205 miliona dolara, septembra 2017.
Taj ugovor je važio počev od sezone 2018/2019 i trajao je do kraja ove sezone. Međutim, u poslednjih pet i po godina svašta se promenilo.
Vestbruk, koji je odlaskom Durenta u Voriorse, posle poraza od njih u finalu zapada plej-ofa 2016, ostao prva violina, postao je i prvi „mučitelj“ lopte, ujedno i prvi statističar ekipe.
Ono što Amerikanci zovu „stat padding“ ili naduvavanje pojedinačne statistike u nekim situacijama bivalo je stvarno neprijatno, pa onda vidimo Stivena Adamsa koji skače i ima loptu na ruci, a Vestbruk se gura da mu je otme iz ruku čisto da bi nabio koji skok više i uradio što nije niko od Oskara Robertsona.
Momak koji je sa 22 godine već bio Ol-star prvi put i kasnije je imao sezone i do 28 poena na svakom meču sa sve Durentom u ekipi, došao je dotle da krade skokove saigračima da bi sebi nabio statistiku.
I uspeo je. Nagurao je on, ne jednu, nego četiri tripl-dabl sezone i nikad nije prebacio 34 posto za tri i 52 posto u šutu za dva poena, što svedoči o velikoj potrošnji lopte da bi se ubacilo 20, 25 ili 30 i više poena.
Pričao je kako čini saigrače boljim i u Oklahomi, Hjustonu, Vašingtonu, „frljao“ se tvrdnjama da je najbolji plemejker u ligi, a kada bi napravio neki gaf, slegao je ramenima kao da se ništa nije desilo.
Takvih gafova je vremenom postajalo sve više. Došli su najviše do izražaja kada je prešao u Los Anđeles Lejkerse, a zna se ko tamo vodi priču.
Možeš da budeš ne znam kakav košarkaš, uz Lebrona Džejmsa koji već 20 godina igra kao sumanut, ne možeš ni da pisneš. Vestbruku i njegovom egu to ne ide baš najbolje.
Imao je on uvek skočnost, brzinu i agresivnost, neku zaraznu energiju zbog koje prosto ljudi vole da ga gledaju kad napada, iako ni na obruču nije nikad bio najefikasniji.
Prvi put kad je imao tripl-dabl sezonu bilo je to 2017. Posle toga je uspevao još tri puta do Vašingtona i sezone 2020/2021. Danas? Danas na mahove izgleda smešno.
Kada pošalje pas koji ne ide nikome, baci „ciglu“ koja polomi tablu i ne završava posao Lebronu, jer su Lejkersi sa tri vrhunska igrača tek 13. na zapadu, nešto ozbiljno ne štima.
Jednostavno, ne deluje kao da se Vestbruk uklapa u čitavu tu priču i od Aleksa Karusa je ovakvom timu Lejkersa bilo više koristi nego od Rasa.
Iako 15,9 poena po meču ne deluje nimalo loše, procenti jesu ispodprosečni blago rečeno, skokova ima nikad manje, kao i asistencija i Vestbruk je odmah poslat Juti.
Nije se dugo čekalo da počne da pregovara sa Čikago Bulsima, Los Anđeles Klipersima, Majami Hitom i Vašington Vizardsima o otkupu ugovora i pitanje je gde će na kraju završiti.
Sa 34 i na pragu 35. godine, vreme svakako ne radi za njega, a ako do sada nije naučio lekciju kako se osvajaju titule i kako se podređuje ekipi, teško da će ikada, pa mu ne preostaje ništa drugo nego da se prilagodi onoj ulozi mečke u kojoj ćemo ga možda još neki put videti.
BONUS VIDEO Lebron Džejms oborio rekord Džabara po broju postignutih poena u NBA
