0
Ipak je finale u pitanju...
Kada je Denver savladao Majami u prvoj utakmici finala sa 104:93, dominirajući čitavih 48 minuta, utisak je bio kod navijača da će uslediti narodski rečeno „metla“ a Nikola Jokić i saigrači u Kolorado doneti titulu bez izgubljenog meča.
PROČITAJTE JOŠ..
0
0
0
0
Ipak, u noći između nedelje i došlo je do manjeg „hladnog tuša“, pošto je tim sa Floride u Denveru slavio 111:108 i tako napravio brejk pre selidbu Majami za treću i četvrtu utakmicu (8. i 10. jun), čime je, čini se na prvi pogled, stekao blagu prednost.
No, sa razlogom se tako samo čini na prvi pogled.
Nešto dublja analiza pokazuje da je situacija zapravo znatno drugačija, i da Nagetsi još uvek apsolutno sve drže u svojim rukama.
Krenimo prvo od same druge utakmice. Nikola Jokić je blistao, ubacio 41 poen, dodao 11 skokova i netipične četiri asistencije najviše zahvaljujući očajnoj šuterskoj večeri svojih saigrača.
Pored Jokića jedini je delimično bio raspoložen Džamal Marej, koji je ubacio 18 poena uz deset asistencija, dok su Aron Gordon (12) i posebno Majkl Porter (pet poena) pošteno podbacili.
Razlog tome nije preterano dobra odbrana Majamija već očajno šutersko raspoloženje košarkaša tima iz Kolorada.
„Definitivno je došlo do problema u komunikaciji, problema u našem planu utakmice…“, rekao je Majkl Meloun, trener Nagetsa, posle meča.
A drugi razlog je kartko pojasnio u nastavku iste izjave:
„Nismo bili ni približno disciplinovani koliko je potrebno za finale NBA lige“, uz posebno naglašenu reč „NBA“.
Sa tim se složio i sam Jokić, rekavši da „tim od početka nije bio na ‘istoj strani'“.
Jednostavno, teško je verovati da će Denver uspeti da ponovi baš ovako lošu igru, a ohrabrujuća okolnost po navijače Nagetsa je i činjenica da su, uprkos tome što nisu ličili na sebe, bili u igri do samog kraja i verovatno bi i slavili da nije bilo nekih krajnje diskutabilnih odluka sudija.
Takođe, tu je i drugi aspekt koji ne bi trebali uzeti „zdravo za gotovo“. Nagetsi su maestralni kada je u pitanju igranje na Floridi, Majami je Denver poslednji put pobedio na svom parketu još 2018. godine. Od tad, četiri vezana poraza, te definitivno teren, za razliku od vremena, nije „vruć“.
Uz to, Denver je, računajući prvu utakmicu finala, bio u seriji od sedam vezanih trijumfa nad Majamijem, te je i bilo očekivano da će i Hit morati u jednom trenutku da odigra nešto bolje.
Poslednja stvar koju bi trebalo uzeti u razmatranje pre konačnog zaključka jeste činjenica da Denver ne igra finale sam, te da će Majami učiniti sve kako bi znatno otežao put Nagetsa ka tituli, ali je za bilo šta više potrebno slaviti još tri puta od preostalih potencijalno pet utakmica.
Majami je uspeo da savlada Boston na energiju i iznenađenje, jer verovatno niko nije očekivao Hit u završnoj fazi sezone te su predstavljali nepozanicu s obzirom na „viši stepen“ igre koju su pružali, ali su u Denveru u prvom meču pokazali da priprema nije sporna.
Naravno, lopta je okrugla, a Majami nije bez razloga stigao do finala, te je nezahvalno prognozirati jer detalji odlučuju, ali razloga za straha pred narednih pet mečeva nema – Denver sve drži u svojim rukama.
Na Jokiću i drugovima (pre svega drugovima, Jokić svoj zadatak obavlja na najbolji mogući način) je da to i potvrde.
BONUS VIDEO Vlade Divac ekskluzivno za Nova.rs o Jokiću, medaljama, Srbiji