Dok su gasili svoje televizore u petak oko pola 9 uveče, navijači Crvene zvezde pitali su se kako je moguće da je neko tako iz gaća istresao njihov omiljeni tim, kako je to uradila Igokea u drugom meču polufinala ABA lige.
Kao da je Zvezda igrala protiv nekog CSKA u naletu, jer je većim delom meča gubila sa 20+ razlike, a ne protiv tima iz Laktaša koji je ove sezone bio pravo osveženje u regionu i u drugom meču dobio crveno-bele sa 81:68.
PROČITAJTE JOŠ:
Shodno tome, po glavi se sigurno vrzmalo nekoliko bitnih pitanja i jedna konstatacija – šta bi sa strancima? Samo nekoliko dana kasnije Zvezda je „uništila“ Igokeu u majstorici i pristalice crveno-belih promenili su razmišljanje u: šta uradi ovaj Dejan Davidovac…
Ni Džordan Lojd, niti Kori Volden, koji umeju da budu pokretačka snaga Zvezde, nemaju uvek svoj dan i u tim situacijama je meč viner upravo popularni „Deda“.
Od pobedonosnog koša protiv Valensije, pa onda hladnokrvnost u Kupu protiv Partizana, odlična partija protiv Himkija, pa simultanka sa CSKA.
Spisak dobrih izdanja Davidovca postaje sve duži, a da čovek nikad ne zna koju će poziciju igrati na terenu dok trener ne pokaže na tabli – tu si.
Od jedinice do četvorke, Davidovac sve može da pokriva, iako nije niti najbrži, niti najskočniji igrač koga ćete videti na terenu.
Štaviše, često deluje kao da se jedva kreće, ali kako vreme odmiče, igra sve zrelije i gotovo uvek uspe da uradi ono što je namerio.
Hoćete šut spolja? Evo četiri trojke „armejcima“. Teška i izmišljena dvojka za pobedu? Nema problema, evo preko dvojice iz Valensije. Igranje leđima? Može!
„Mislim da to stvarno nije bitno. Kao ekipa smo bili dobri, pre svega u prvom poluvremenu i nadam se da ćemo tako nastaviti. Mi smo ekipa koja mora da igra timski, da se razigravamo što više i samo tako možemo da ostvarimo dobar rezultat“, rekao je baš posle Valensije kada je pogodio za 76:71 u napetoj završnici.
Zvezda je tada prekinula niz poraza u Evroligi, a Džordan Lojd je imao odličnu podršku.
Bitna karakteristika Davidovca sve više postaje to da može u jednoj utakmici šutnuti tri lopte i ubaciti šest ili osam poena, jer Lojdu i Voldenu ide.
Već u sledećoj kad oni zataje, a dešavalo se, Davidovac uzme loptu i krene da pogađa kao „lud“ i rešava mečeve.
Nekako sada već po pravilu, kada strancima ne ide, on je pouzdani „go to guy“, posebno kad se utakmice lome.
Nešto skorije, protiv Partizana je ubacio dva ključna slobodna bacanja i pokazao jednu jako bitnu osobinu koju nije do tada.
Propisno se ispromašivao u trećoj četvrtini tog polufinala, izgubio i poneku loptu, a onda u četvrtoj četvrtini kao da je izašao neki totalno drugi igrač.
Ofanzivni skokovi, pogoci u serijama uz faulove, sve je počelo da ulazi i Davidovac je na kraju ubacio i dva ključna slobodna bacanja za pobedu, završivši meč sa 19 poena.
Hladan kao špricer, što bi rekao naš narod. Zato u proseku ima 9,2 poena uz skoro 50 posto šuta iz igre i čak 41,1 za tri poena u sezoni u ABA ligi.
Ni u Evroligi mu procenti nisu loši, jer i tamo je na 38 posto šuta za tri i 7,2 poena.
Ali, Barseloni 12 poena, Fenerbahčeu 11, Anadolu Efesu 12, pa protiv CSKA 20. Sve moćne ekipe i tu bude najbolji.
„Mogu da kažem da donekle jesam takav. Ne zato što sam flegma ili ne pokazujem emocije, već prosto – to je igra, ozbiljni su trenuci i potrebno je da zadržiš fokus, a ne da skačeš od sreće, da tuguješ, plačeš… Trudim se da se skoncentrišem na svoje stvari i svoju igru, pa se isključim i ne razmišljam mnogo o tome šta će biti ako dam, promašim. Uvek pokušavam da budem u trenutku“, ispričao je nedavno za Mondo.
Ovakvo razmišljanje čini ga „diskretnim junakom“ Zvezde, jer nikad ne znate kada će početi da šutira i pogađa.
Ako se spusti na pleja, teško ga je izblokirati, opet ako se spusti u reket, zna da igra i na niskom postu i onda je polivalentnost uz hladnokrvnu igru i činjenicu da ne možete biti sigurni šta će da radi, njegovo najjače oružje.
Može da se desi da, kao protiv Igokee u prvoj utakmici ispali pet lopti ka košu, pogodi tri i kaže „dosta“.
Tad Lojd izdominira sa 21 poenom, Volden doda 13, a poslovično dobri Dobrić ubaci 12. Onda u drugoj utakmici Davidovac bude najbolji u svom timu, u trenutku kad se Lojd ispromašivao. Volden isto.
„Deda“ nije pomogao da se pobedi u drugoj utakmici, pre svega jer je Igokea prangijala trojke kao retko kada, ali je zato u trećoj izašao kao „onaj pravi“.
Kad je bilo najbitnije, počeo je da šutira bez zadrške i oklevanja, siguran u svoj šut i ubacio je četiri od pet trojki.
Bolje je bio zatvoren unutar linije 6,75 metara, ali je svejedno imao skoro 60 posto iz igre, a imao je 22 poena.
Zvezda je prošla u finale, a Davidovac je još jednom postao junak, donekle oslobođen povratkom Radonjića na Mali Kalemegdan.
Njegova košarkaška inteligencija je samo malo više došla do izražaja, a svoja najbolja izdanja je ostavljao za najteže protivnike i za kraj.
Upravo je protiv Budućnosti, Cedevita Olimpije, Mornara, Igokee (ekipe iz top 5) bio dvocifren u poenterskoj koloni.
I protiv Partizana kao velikog rivala Zvezde. Cedevita Olimpiji je dao 17, Budućnosti i Mornaru po 13, Partizanu 14, Igokei sada u dve utakmice 12 i 22…
Ne zaboravimo samo ove sezone i Megu u finalu Kupa kada je sa 14 poena i šest asistencija uz Marka Jagodić-Kuridžu (11 skokova) bio najučinkovitiji.
Davidovac je već uspostavio jedan obrazac po kom se od njega najviše očekuje kada prvoj i drugoj „violini“ ekipe ne ide.
Naravno, nepravedno bi tu bilo zapostaviti i Ognjena Dobrića koji zaslužuje poseban osvrt na uspon koji je doživeo kod Radonjića.
Ipak, sada već uveliko i Budućnost i njen trener za 16. maj spremaju taktiku kako da zaustave Lojda i Voldena, ali ako ne obrate više pažnje na Davidovca, onda navijači Zvezde možda u najavi imaju već razloga da zadovoljno trljaju ruke.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar