Amerikanci više nisu glavni u NBA

Od Petitove nagrade pa sve do 2005. godine bilo je nezamislivo da neko ko nije Amerikanac dobije ovo priznanje.

Tehnički, Hakim Olajdžuvon jeste proglašen za najboljeg igrača lige pod zastavom Nigerije, ali je bukvalno čitav košarkaški razvoj ostvario u Hjustonu - što na univerzitetu, što u dresu Roketsa - a uz to je u tim trenucima imao i državljanstvo Sjedinjenih Američkih Država.

I kada je 2005. godine Stiv Neš prvu od dve godine zaredom završio kao najbolji igrač lige, momak rođen u Johanezburgu u Južnoafričkoj Republici je ipak ozbiljniju košarku "naučio" u redovima univerziteta Santa Klara iz Kalifornije, da bi potom u dresu Finiks Sansa 2005. i 2006. ostavio ostatak lige iza sebe.

Prvi pravi košarkaš sa korenima izvan SAD, a koji je potom svoje znanje u NBA nadogradio dovoljno da dođe do MVP naslova bio je Dirk Novicki, koji je put SAD otišao 1998. kao 20-godišnjak, i to nakon četiri godine igranja u rodnoj Nemačkoj, pre nego što je 2007. došao do MVP nagrade.

No, izgledalo je tada to kao izolovan slučaj, a već od naredne i titule koju je osvojio Kobi Brajant usledila je nova era apsolutne dominacije Amerikanaca u trajanju od 11 godina. Lebron Džejms je na Brajantovu dodao četiri, Derik Rouz jednu, Kevin Durent jednu, Stef Kari dve, te Rasel Vestbruk i Džejms Harden po jednu.

A onda - potop.

Prvo je Janis Adetokumbo (Grčka) vezao dve (do 19. godine igrao u Grčkoj), potom je Nikola Jokić vezao dve (igrao za Megu), Džoel Embid je prekinuo niz srpskog košarkaša - doduše, jeste maltene sve o ovom sportu naučio U SAD ali je ipak rođen u Kamerunu, a nakon još jedne godine u kojoj je Jokić bio MVP, usledila je sedma vezana godina slomljenih srca ljubiteljima košarke u SAD, pošto je nagrada otišla u ruke Šeja Gildžus-Aleksandera, zvezdi Oklahoma Siti Tandera i reprezentativcu Kanade.

Dakle, sedam vezanih godina Amerika nije u sportu u kom se hvale da su najbolji na svetu imala najboljeg igrača lige.

Zbog čega je to tako i šta se promenilo u poslednjih nekoliko godina pa su košarkaši rođeni van teritorije SAD postali toliko dominantni?

Faktora ima poprilično - od promena načina na koji treneri rade sa igračima širom sveta, popularizaciji košarke kao takve i na tržištima van SAD, sve većem uključivanju evropskih trenera u stručne štabove što je rezultiralo i prenošenjem sistema rada iz NBA u Evropu i kombinovanjem dve suprotne škole...

Jednostavno, razvoj moderne tehnologije i uticaj globalizacije doveli su do toga da košarka bude podjednako voljena i igrana od Filipina do Finske i Grčke, a izlišno je govoriti o tome što su neke stvari koje su pre tridesetak godina bile nezamislive sada deo svakodnevice, pa i treneri i igrači imaju mogućnost da bukvalno svaki segment utakmice ne samo pogledaju neograničen broj puta, već i da ga "seciraju" kako žele kako bi izvukli šta je njima potrebno.

Ipak, ni to nije presudno koliko jedna prosta stvar - broj stranaca koji zapravo i igraju u NBA ligi.

Vratićemo se, poređenja radi, na sezonu 1994/1995. Prema trenutno dostupnim podacima, te godine je u NBA ligi bar jednu utakmicu odigralo verovali ili ne 14 košarkaša koji su rođeni van teritorije SAD. Ako izuzmemo Hakima, taj broj pada na 13. Među njima su najveće zvezde Dikembe Mutombo, Vlade Divac, Toni Kukoč i Dino Rađa.

Iako svi velika imena, niko nije bio ni blizu da ponese nagradu najboljeg igrača lige.

No, zahvaljujući Divcu, Kukoču, Rađi... Utaban je put za proboj košarkaša van teritorije SAD u NBA ligu. Tako smo, poređenja radi, deset godina kasnije imali oko 100 košarkaša iz Evrope, i ta cifra je samo rasla. Prema podacima iz sezone koja je na izmaku, u NBA ligi igra čak 125 košarkaša rođenih van teritorije SAD.

Nekada je broj igrača van teritorije SAD bio jedva veći od nekoliko procenata. Danas on iznosi nešto manje od jedne četvrtine lige (540 košarkaša, od toga 125 van SAD).

Iako mnogi nisu nosioci, postoje oni koji jesu, poput Jokića, Janisa, Viktora Vembanjame, Luke Dončića...

A uzevši u obzir novi trend sa NIL i praktično odlaskom svih mladih igrača koji vrede iz Evrope, čini se da će ovaj trend samo rasti u NBA ligi, te je teško očekivati da će se nešto ozbiljnije promeniti u narednim godinama.

BONUS VIDEO Nikola, da li sme ovo? Jokić demolirao Karija i saigrače