Šampion, muzičar, zaljubljenik u gitaru, pisanje pesama, matematiku i loptu - Slaviša Stojanović je nesvakidašnji lik u svetu fudbala.
Zauvek će biti u najlepšim sećanjima navijača Crvene zvezde. Te 2014. godine prekinuo je dominaciju Partizana i vratio toliko čekanu titulu na Marakanu sa generacijom koju su činili kapiten Nenad Milijaš, Miloš Ninković, Darko Lazović, Dragan Mrđa, Nejc Pečnik, Dejan Kelhar…
Slaviša Stojanović za Nova.rs priča o sadašnjoj Zvezdi, Dejanu Stankoviću i Milijašu kao trenerima, šampionskoj generaciji, a posebno o autorskim pesmama i muzici koju podjednako voli kao i fudbal. Crveno-bele, naravno, uvek prati, i dalje o njima govori kao o svom klubu i veruje da će pored domaćih nastaviti i s evropskim uspesima.
„Naravno, gledam Zvezdu stalno. Fudbal je otišao u tom smeru da više ništa nije sigurno. Držim palčeve, svi želimo prolaz u Ligu Evrope“, kaže Stojanović za naš portal.
Kako vam izgleda Dejan Stanković kao trener?
„Ima mnogo entuzijazma, dosta stvari je napravio iako je na početku trenerske karijere. Dobro mu ide, ali znam tačno kako izgleda kada se u Zvezdi ne pobedi neka utakmica koja treba da se pobedi, onda sledi rafal sa svih strana. Treba samo da bude miran, da veruje u svoju filozofiju, a svi da budu strpljivi i pametni“.
Nenad Milijaš bio je kapiten kada ste postali šampioni, sada je deo stručnog štaba?
„Malo mi je neobično da je na klupi, svi znamo njegov igrački pedigre. Više puta sam rekao, strašno je inteligentan, mnogo razume fudbal i ima dodatni osećaj za igru pored znanja. Ubeđen sam da sada skuplja iskustvo i čeka trenutak da kao prvi trener pokaže sve što zna. Oni koji su bili vezni igrači, kao Milijaš, vide fudbal drugačije od ostalih igrača, poštovanje svima, ali ‘veznjaci’ vide fudbal i ako su leđima okrenuti golu“.
Često se priča o tituli iz 2014. godine, je l’ ste ostali u kontaktu sa igračima?
„Kako da ne, stvarno je bila generacija momaka sa neverovatnom energijom. Došli smo do cilja koji je tada bio negde u oblacima, ta titula je bila strašno važna i za nas i za klub. Čujem se sa Mikijem (Nenad Milijaš, p.a), Draganom Mrđom, Ninetom (Miloš Ninković, p.a), Nikolom Mijailovićem, Savom Pavićevićem, Markom Petkovićem…“
„Odmaram do decembra“
Kakvi su vam trenerski planovi?
„Kad sam se vratio iz Bugarske, imao sam tri konkretne ponude, na užem Balkanu i u Sloveniji. Međutim, dok se ne stabilizujem maksimalno posle korone, ne mogu još sav taj stres da iznesem. Pokušavao sam ranije da spasem klubove tokom sezone i to nije baš najbolje. Budeš kriv za nešto što nisi ti pravio, jer nisi selektirao ekipu i nisi prošao pripreme. Ako ne uskoči neka neverovatna ponuda, mislim da ću odmarati barem do sredine sezone“.
Gde su vaši Slovenci iz te ekipe, Nejc Pečnik i Dejan Kelhar?
„I sa njima se redovno čujem. Kelhi je sada negde u Austriji, trećoj ili četvrtoj ligi, igra više rekreativno, a Nejc je batalio fudbal i otišao u građevinu, bavi se nekretninama“.
Od svih pomenutih Miloš Ninković i dalje igra, Petković je u TSC?
„Nine ima svoj ritam, dobro se oseća u Australiji i uživa sa porodicom, sigurno će ostati u fudbalu i kad prestane da igra. Ljudi sa tako velikim srcem i kapacitetom su uvek potrebni srpskom fudbalu, verujem da će se jednog dana ipak vratiti, što se kaže, Nine, dobro došao si, da svi zajedno radimo za dobro sprskog fudbala“.
Šampionska slavlja ne idu bez pesme, vaša velika ljubav je muzika?
„To nije tajna, samo kada radim onda se ne bakćem time, ali koristim svaki prostor. Snimio sam i autorski CD 2018. godine, „Matematika“ (Ma7emat1ka) sa svojih 10 autorskih pesama koje peva 10 najboljih pevača i pevačica iz Slovenije uz legende exYu rokenrola, među kojima je i Anja Rupel iz Videosexa“.
Kako ste došli na tu ideju?
„Veliki je to poduhvat, godinama pišem pesme manje više iz zezanja. Pre nego što sam bio trener, imao sam i grupe, pa smo imali i turneju sa Plavim orkestrom po SFRJ svojevremeno. Izabrao sam tih 10 malo markantnijih pesama i prvo pozvao ljude da ih pitam da li to vredi, da se ne blamiram. Oni su živi ljudi, nisam hteo da možda upropaste svoje karijere. Međutim, napravio sam nešto da ostane iza mene i na polju muzike“.
Ko vam je najveća inspiracija za muzičko stvaranje?
„Veliki sam fan Ekatarine Velike, kao mlađi uvek sam želeo da se približim tom revoltu. Da nije bilo EKV, ne bih nikada ni svirao. Oni su mi generalno najveća inspiracija, a volim i prirodu i ljude oko sebe da posmatram, pa i u tome pronalazim motiv“.
Da li su u planu neki novi muzički projekti?
„Nakupilo se novih pesama, ali treba vremena za to, proces snimanja nije baš jednostavan, pogotovo kad si sam u svemu tome kao ja. Da znam da neću godinu ili dve da vodim ekipu, onda bi mi bilo lakše da se upustim opet u tako nešto, ovako stvaram za dušu za sada“, završio je priču Slaviša Stojanović, veliki roker i zvezdaš.
Pratite nas i na društvenim mrežama: