Onaj ko kaže da fudbal nije surov i da nije opasan, nije video šta se desilo nesrećnom golmanu Radničkog iz Sremske Mitrovice.
Spasoje Stefanović je ostao bez bubrega posle starta sa igračem Žarkova u beogradskom predgrađu.
PROČITAJTE JOŠ:
Njemu je bubreg odstranjen operacijom zbog jakog udarca koji je zadobio u 35. minutu utakmice i ovo je samo poslednja u nizu strašnih scena koje smo mogli da vidimo prethodnih godina.
Fudbal ume da bude žestoka igra i kada se igra neoprezno, ili jednostavno „mesarski“ što bi se reklo u žargonu, onda možemo čuti komentatore da kažu „taj i taj je imao pomračenje svesti“.
Naravno, ima i situacija kada je neko jednostavno proračunat i bezobrazan, ali veruje da cilj opravdava sredstvo, pa ga baš briga što će nekoga izlomiti ili mu završiti karijeru.
Tako je, sećamo se, startovao i Džo Šimunić u kontri na Miralema Sulejmanija u utakmici Hrvatske i Srbije, ali je Sulejmani, srećom, ostao čitav.
Neki drugi momci nisu bili te sreće… Primera ozbiljnih povreda, jezivih za gledanje bilo je više i za neke od njih krivi su i srpski igrači.
Zato ćemo na početku spomenuti Marka Gobeljića koji je totalno nepromišljeno uleteo klizeći start Vaidasu Slavickasu.
Zvezda i Suduva su igrali pre dve godine u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Crveno-beli su u revanšu slavili sa 2:1, ali je Gobeljić obeležio utakmicu crvenom kartonom u 60. minutu.
Uklizao je, polomio nogu Slavickasu i izazvao nevericu u taboru litvanskog kluba. Vladimir Čeburin je tada, kao trener Suduve, istupio i prvi rekao šta misli.
„Veoma tužno je to što se dogodilo. Nadam se da će igrač koji ga je napravio dobiti veliku, što dužu kaznu jer takav start jednostavno nije u redu. Ne kažem to zato što sam ljut jer igrač posle takve povrede neće moći da igra godinu ili dve, a možda i neće moći da nastavi profesionalnu karijeru“.
Slavickas se oporavljao godinu dana, ali je uspeo da nastavi da igra, iako je u trenutku preloma noge već bio u poznijoj fazi karijere. Gobeljić je posle te situacije išao u bolnicu da se izvinjava rivalu.
Iste godine videli smo još jedan horor na terenu, a režirao ga je dečko koji je posle toga plakao.
Igrali su Totenhem i Everon i Son je ušao u duel sa Andre Gomešom. Meč na Gudison Parku pratile su hiljade ljudi i svi su zanemeli kada su gledali usporeni snimak onoga što se desilo.
Gomeš je gurnut na Serža Orijea, njegova noga je stradala i završio je na zemlji u velikim bolovima.
Saigrači okolo su se hvatali za glave, Son nije mogao da gleda tu scenu, a oni najpribraniji su pokušavali da održe Gomeša u svesti.
Everton se kasnije oglasio tvrdeći da veruje kako će se Andre oporaviti, ali je morao da prođe kroz dug i težak proces oporavka i na hirurškom stolu i van njega.
Andre je uspeo da se vrati mnogo brže nego što se očekivalo, posle oko četiri meseca, u martu 2020, pošto je povredu zaradio novembra prethodne godine.
Još jedna od tih skorijih povreda bila je i ona posle sudara sa Gerijem Kejhilom na meču Hal sitija i Čelsija iz januara 2017.
Mejson nije bio od onih srećnika koji su se posle svojih teških povreda vratili igranju fudbala, jer su mu lekari rekli „stop“.
Rajan i Geri su se u vazdušnom duelu sudarili i deblji kraj je izvukao igrač Hala, kome je posle operacije cela glava bila u šavovima.
Ispostavilo se da ima prelom lobanje i čitavu godinu je propustio zbog te povrede. Pokušavao je i nameravao da se vrati, jer je u tom trenutku imao nepunih 26 godina, ali nije išlo.
U glavi je posle svega imao 14 metalnih pločica i držalo ih je 28 šrafova, a 45 šavova je bilo smešteno na tridesetak centimetara dugačkom ožiljku.
Još dve teške povrede iz prve decenije ovog veka i dalje se pamte. Prvu je imao Eduardo Da Silva 2008, a drugu Petr Čeh.
Da Silva je bio napadač Dinama koji je obećavao. Otišao je u London, zaigrao za Arsenal i opravdao uloženi novac sve dok se nije desio kobni start Martina Tejlora.
Od položaja u kom se našlo stopalo Brazilca sa hrvatskim pasošem, kada su na njega „nalegli“ kramponi igrača Birmingema, jeza je prošla verovatno i one sa najčvršćim želucem.
Eduardu je pukla leva fibula i odveden je u bolnicu Seli Ouk, a uz njega je bio Žilberto Silva, u svojstvu prevodioca.
Skoro čitava godina je prošla od trenutka kada je Eduardo povređen do trenutka kada je bio spreman da se vrati na teren.
Arsen Venger, tadašnji menadžer Arsenala je tražio doživotnu zabranu igranja fudbala za Tejlora.
Da Silva nije uspeo da povrati staru formu, kasnije je otišao u Šahtjor iz Donjecka pa je iza njega ostalo pitanje šta bi mogao da uradi da nije bilo loma noge.
Petr Čeh je zbog Stivena Hanta iz Redinga bio pod znakom pitanja. Hant je Čeha udario nogom u glavu 14. oktobra 2006. i obeležio mu karijeru do današnjih dana.
Nekadašnji golman Čelsija i Arsenala je od tog dana na Madejski stadionu, do kraja karijere nosio zaštitnu kacigu.
S obzirom na to da je doslovno mogao da pogine od posledica udarca, reklo bi se da je prošao vrhunski.
Nastavio je da brani nakon operacije, a ljubitelji fudbala su vremenom toliko navikli na kacigu, da im je teško bilo zamisliti Čeha bez nje.
Ovo je daleko od jedinih, ili možda najgorih primera teških povreda. Uglavnom se one svode na teške prelome kakve su imali i Đibril Sise, Henrik Larson, Inigo Dijaz de Serio, Marcin Vasilevski, Aron Remzi.
Frakturu lobanje zaradio je prošle godine i Raul Himenez, Alan Smit je polomio nogu 2006, a Lusijano Almeida godinu kasnije, spisak zaista može da bude prilično dug.
Nažalost, to je stvarnost, mada se čini da ono što se desilo u Žarkovu ide korak dalje i svima nam ostaje da se nadamo da se takve stvari neće desiti više nikome.
BONUS VIDEO: Policija hapsi navijača tokom derbija Zvezde i Partizana
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar