Miroslav i Dušan Mihajlović, sinovi legendarnog Siniše Mihajlovića, "otvorili su dušu" u emotivnom intervjuu za italijanski "Il Messaggero".
Ovog ponedeljka obeležava se dve godine od Mihine smrti i to nakon duge i teške borbe sa leukemijom. Odlazak legendarnog fudbalera i trenera ostavio je prazninu u srcima mnogih ljubitelja fudbala, kako u Srbiji, tako i u Italiji, koji nikada neće zaboraviti ono što je Mihajlović radio na terenu, ali i van njega.
„Tata je bio čudo od čoveka, bio je impresivan, veoma dobar i to ne samo kao roditelj. Mama je neverovatna, uvek nas je podržavala i pomagala. Nikad nije bilo pogodnije za sećanje na borca kao što je bio tata. Otići sa 53 godine zbog bolesti za koju si mislio da si je pobedio, bio je udarac za sve nas. Ali Lacio je za nas nešto drugo, odrasli smo u Rimu, blizu ovog tima. Kasnije je Bolonja ušla u naš život i ono što su grad i klub učinili za mog tatu nešto je što nas veže zauvek. To je snažna emocija, ja želim da budem trener i počinjem tamo gde je tata stao. To je razlog beskrajnog ponosa, ne mogu da omanem, želim da na nebu on bude ponosan na mene. Uvek mi je govorio: radi ono što voliš, ali uči. Pratim te savete. Shvatio sam da volim fudbal odmalena, dok sam igrao, a potom je strast narasla živeći pored mog oca“, rekao je Miroslav Mihajlović u pomenutom intervjuu.
Reč je imao Dušan, koji je nedavno pratio i utakmicu Crvene zvezde i Milana u Ligi šampiona.
„Izabrao sam drugi put, ali uvek inspirisan onim što se dešavalo u porodici. Nisam izabrao teren već kancelariju iako završavam Sportske nauke da bih ispunio obećanje dato tati. Radim sa Lućijem, koji je za njega bio brat, a za mene ujak, i stičem veliko iskustvo,“ ispričao je Dušan.
Miroslav je imao priliku da uči trenerski zanat od oca.
„Često sam prisustvovao tatinim pripremama, pokušavao sam da razumem kako se odnosio prema igračima. Gledao sam treninge i učestvovao u grupnom životu. Sa Bolonjom sam to mogao samo jednu sezonu jer se onda razboleo. Neko može misliti da prezime pomaže, ali ja gledam napred i tražim svoje mesto u fudbalskom svetu. Čovek je velike hrabrosti, lojalnosti i poštovanja: vrednosti koje nam je preneo i koje će nas pratiti celog života. Sada ne razmišljam o taktici, iako mi se sviđa kako tim igra. Momcima iz Bolonje želim pružiti samo veliki mir, kada vidim tatinu sliku u sali za sastanke, napunim se ljubavlju i ponosom“, dodao je Miroslav.
Lacio i Inter igraju baš u ponedeljak 16. decembra od 20.45, što će biti meč posvećen Siniši Mihajloviću.
BONUS VIDEO