Možda sam i prvi put u životu uspeo da ne opravdam nadimak iz društva - “najveći maler”.
Pored brojnih poznatih ambasadora koje su Sportske igre mladih imale (Nemanja Matić, Aleksandar Čeferin, Žoze Murinjo, Luka Modrić), 18. septembra su za ambasadora dobili možda i najpoznatijeg vlasnika u fudbalskom svetu, Nasera Al-Kelaifija, glavnog čoveka Pari Sen Žermena.
PROČITAJTE JOŠ...
Upravo je njegova promocija kao ambasadora bila povod mog dolaska u Split, ali kada sam prvi put čuo za mogućnost dolaska u Hrvatsku, proverio sam odmah da li Hajduk iz Splita igra na “Poljudu” u toku mog boravka tamo.
Imao sam sreće, Hajduk je u subotu, 17. septembra, imao zakazan meč od 19.05 protiv Istre. Odmah sam znao da ću otići na jadranski derbi ukoliko mi se za to bude ukazala prilika, ali do poslednjeg časa je ta mogućnost visila u vazduhu.
Polazak je bio zakazan za sedam časova, a prema Guglu, put do Splita je trebao da traje oko 11 sati. U prvi mah sam mislio da neću imati vremena da stignem na utakmicu, ali na kraju sam ga imao i na pretek.
Iako smo kasnili, i krenuli oko pola osam, ekspresno smo stigli do Splita, nešto pre 17 časova. Granice nisu pravile problem i deluje da je to bio odlučujući faktor za ovakav rasplet. Ipak, sam put je obeležio jak vetar, koji je u jednom trenutku čak počeo da pomera naš kombi kod Maslenice, ali brzo smo ga prevazišli i odlazak na jadranski derbi je bio sve izgledniji.
Nakon “ukrcavanja” u sobu, pogledao sam na sat, video da imam malo vremena za odmor, ali pametno sam ga iskoristio. Pronašao sam najbržu putanju do “Poljuda” i sve je bilo spremno za polazak. Jedina stvar koja je mogla da pokvari ovaj plan jeste veliki red za karte, koji se na kraju ispostavilo, bio veći nego što sam mogao ikada zamisliti.
Lošu vest mi je javio kolega, koji je odmah nakon dolaska otišao tamo da proveri kakvo je stanje. On je odustao i odlučio da neće otići na utakmicu, a u prvi mah sam isto uradio.
Prošlo je oko pola sata, shvatio sam da nemam ništa da izgubim i krenuo sam ka stadionu Hajduka. Navigacija je procenila da ću tamo stići tačno minut pre početka utakmice, a tako se i desilo. Stao sam u red za karte u tačno 19.04 i odlučio sam da ću ući u stadion, makar gledao samo jedno poluvreme.
Možda sam i prvi put u životu uspeo da ne opravdam nadimak iz društva “najveći maler”, i do karte sam došao, uprkos ogromnog reda, samo za jedan minut.
Jedan navijač (pretpostavljam preprodavac) je imao višak karata i krenuo je da ih deli upravo na kraju reda, gde sam bio i ja, odmah sam prišao, uzeo kartu, ponudio da platim, ali je to on ljubazno odbio. Zahvalio sam se i od uzbuđenja, nisam ni stigao da pitam za ime čoveka.
Brzim korakom sam ušao u “Poljud”, verovatno i najlepši stadion na kome sam gledao fudbal, a utakmica je u tom trenutku već krenula.
Atmosfera, kako se može i pretpostaviti, bila je fantastična, nešto slično mečevima “večitih”, ali naravno postoje i neke razlike. Primetio sam da gotovo svi kod sebe imaju kokice, ali i da je gotovo 95% navijača u obeležjima Hajduka, te sam u moru belih dresova izgledao kao pravi stranac.
Pređimo na dešavanja sa meča. Prvo poluvreme je prošlo bez većih uzbuđenja, “bili” su pretili, ali nisu stvorili nijednu veliku šansu. Istra je vrebala svoje šanse iz kontranapada, imala jednu polušansu i to bi bilo sve za prvi deo igre.
Drugo poluvreme je bilo sasvim drugačije. Odmah na startu, u 47. minutu, pogodio je Marko Livaja nakon sjajnog pasa štopera Josipa Eleza. Radost Splićana nije trajala dugo, pošto je u 51. minutu rezultat poravnao bivši igrač Hajduka Ante Erceg, posle greške Melnjaka. Biuk je u 55. minutu mogao da vrati “bile” u prednost, ali je njegov udarac iz blizine odbranio Majkić.
Holandski internacionalac, Reda Bultam je u 64. minutu doveo Istru u vođstvo, a konačan ishod meča postavio je ponovo Livaja u 88. minutu.
Splićani su nakon devet odigranih utakmica već na osam bodova zaostatka za vodećim Dinamom iz Zagreba i navijači su izrazili nezadovoljstvo nakon utakmce glasnim zvižducima.
Za kraj, rekao bih da ostaje žal što više, pa gotovo sigurno, nećemo moći da gledamo regionalnu fudbalsku ligu. Mislim da bi stalni ligaški mečevi između najboljih timova iz bivše Jugoslavije mnogo unapredili fudbal na ovim prostorima, ali naravno postoji veliki broj problema zbog čega to nije moguće. Ipak, sama pomisao na to budi lepa osećanja.
BONUS VIDEO Mbape – najplaćeniji fudbaler današnjice
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar