Ko je Rui Pinto, čovek koji je uspeo nemoguće i uzdrmao imperiju Mančester sitija

Malo ko je mogao da pretpostavi kako će početi pad Mančester sitija. Najbolniji udarac nije stigao iz Mančestera, Londona ili Liverpula. Nije stigao ni od evropskih velikana poput Madrida, Barselone, Milana ili Pariza.

Udarac koji je uzdrmao Mančester siti došao je iz Portugala. Iza njega je stajao čovek za kojeg je malo ko u svetu fudbala do tada čuo: mladi portugalski haker po imenu Rui Pinto.

Ovo je priča o njegovom životu, aktivnostima i načinu na koji je jedan čovek, gotovo samostalno, pomogao u razotkrivanju tajni jedne od najmoćnijih institucija u svetskom fudbalu.

Od studenta istorije do digitalnog stručnjaka

Rui Pinto rođen je 20. oktobra 1988. godine u mestu Vila Nova de Gaia. Tokom školovanja u srednjoj školi Almeida Garrett pokazivao je interesovanje za istoriju i geografiju, iako njegov akademski uspeh nije uvek bio ujednačen. Istovremeno je razvio veliko interesovanje za računare i samostalno sticao tehnička znanja, bez formalnog obrazovanja iz programiranja ili informacionih tehnologija. Godine 2008. upisao je istoriju na Univerzitetu u Portu. Iako nikada nije završio studije, izbor oblasti koje su ga zanimale odražavao je interesovanje za to kako institucije, političke odluke i ekonomski interesi oblikuju događaje. Uporedo sa studijama nastavio je da samostalno razvija svoje kompjuterske veštine. Univerzitetske godine odvele su ga i van Portugala, pa je 2012. godine preko programa razmene Erazmus otputovao u Budimpeštu. Do tada je već imao znanje iz istorije, trajno interesovanje za fudbal i tehničke veštine koje je uglavnom stekao sam.

Jedan od najranijih poznatih slučajeva u koje je Pinto bio umešan datira iz 2013. godine. Tada je, neovlašćenim pristupom računarskom sistemu, novac prebačen sa računa u banci Caledonian na Kajmanskim ostrvima na bankovni račun otvoren na njegovo ime. Transferi, u iznosima od približno 34.600 i 229.700 evra, pokrenuli su istragu. Krivični postupak u Portugalu zatvoren je u oktobru 2014. godine nakon vansudskog poravnanja. Ova epizoda pokazala je da su njegove aktivnosti povezane sa računarskim sistemima počele godinama pre nego što je postao poznat projekat „Football Leaks“.

Prvi veliki sukob: Doyen Sports

Do 2015. godine, Pinto je sve više pažnje posvećivao profesionalnom fudbalu i poslovnoj strani tog sporta. Njegove aktivnosti prevazilazile su uobičajeno eksperimentisanje sa računarima i obuhvatale su privatnu prepisku, komercijalne ugovore i informacije organizacija koje mu nisu odobrile pristup. Te godine počeo je da objavljuje deo pribavljenog materijala, pretvarajući poverljiva fudbalska dokumenta u javna otkrića.

Jedna od njegovih prvih velikih meta bio je Doyen Sports, investicioni fond na čijem se čelu nalazio Neli Lukas, koji je finansirao transfere i otkupljivao ekonomska prava igrača. Pinto je došao do poverljive prepiske i dokumenata o poslovanju fonda sa klubovima i igračima. Odnos između Pinta i Doyena pogoršao se kada je kompanija saznala da su njene interne informacije kompromitovane. Portugalski tužioci kasnije su ga optužili za pokušaj iznude, tvrdeći da je tražio novac od Doyena u zamenu za neobjavljivanje materijala. Ovaj sukob privukao je pažnju portugalskih istražitelja na Pintove aktivnosti i postao osnova šire pravne istrage protiv njega.

Football Leaks: Otkrivanje tajni svetskog fudbala

Godine 2015. veb-sajt pod nazivom „Football Leaks“ počeo je da objavljuje poverljiva dokumenta iz sveta profesionalnog fudbala. Arhiva je obuhvatala ugovore, sporazume o transferima, finansijske evidencije i privatnu prepisku klubova, igrača i agenata. Projekat je dospeo do šire publike krajem 2016. godine, kada je nemački list „Der Spiegel“ počeo da objavljuje tekstove zasnovane na ogromnoj arhivi dokumenata, u saradnji sa mrežom evropskih istraživačkih novinara.

Među najzapaženijim otkrićima bili su dokumenti koji su se odnosili na zvezde poput Kristijana Ronalda i Lionela Mesija i detaljno prikazivali strukture povezane sa njihovim poreskim obavezama i pravima na korišćenje imidža. Dokumentacija je novinarima omogućila da istraže stvarne mehanizme funkcionisanja ove industrije, umesto da se oslanjaju isključivo na javne izjave ili procene zarada.

Dokumenti koji su promenili sve: Slučaj Mančester sitija

Dokumenti koji su se odnosili na Mančester siti stigli su do novinara upravo preko arhive „Football Leaks“. Krajem 2018. godine, tekstovi „Der Spiegela“ zasnovani na tim dokumentima otvorili su pitanja o načinu na koji je klub finansirao svoj vrtoglavi uspon. Objavljena prepiska obuhvatala je komunikaciju između visokih klupskih zvaničnika i predstavnika kompanija iz Abu Dabija povezanih sa vlasničkom strukturom kluba.

Novinari su analizirali imejlove koji su ukazivali na mogućnost da je novac vlasnika kluba, šeika Mansura, usmeravan kroz komercijalne ugovore kako bi sponzorske uplate bile prikazane u veštački uvećanim iznosima. To je bilo od velikog značaja jer su pravila UEFA o finansijskom fer-pleju nalagala klubovima da usklade troškove i prihode, ograničavajući mogućnost vlasnika da zaobilaze propise preko prikrivenih sponzorskih aranžmana.

Nakon ovih izveštaja, UEFA je u novembru 2018. godine pokrenula istragu. U februaru 2020. utvrđeno je da je klub ozbiljno prekršio pravila precenjivanjem prihoda od sponzorstava, zbog čega mu je izrečena dvogodišnja zabrana učešća u evropskim takmičenjima i novčana kazna od 30 miliona evra. Iako je Sud za sportsku arbitražu u julu 2020. ukinuo zabranu i smanjio kaznu na 10 miliona evra, Premijer liga nastavila je zasebnu i opsežnu istragu.

U februaru 2023. godine objavljeno je da se klub suočava sa više od 100 optužbi za kršenje finansijskih pravila. Konačno, 29. septembra 2026. godine nezavisna komisija Premijer lige proglasila je Mančester siti krivim za ozbiljna kršenja pravila tokom devet sezona, od 2009/10. do 2017/18. Komisija je utvrdila da su fiktivni aranžmani uticali na prijavljene prihode i troškove u ukupnom iznosu većem od neverovatnih 900 miliona funti.

Iako je Mančester siti u oktobru 2026. uložio žalbu i negirao krivicu, presuda je otvorila mogućnost oduzimanja bodova, visokih novčanih kazni, pa čak i izbacivanja kluba iz lige.

Hapšenje, presude i status zaštićenog svedoka

Dok je fudbalski svet potresala ova afera, identitet osobe koja je stajala iza dokumenata ostao je skriven za javnost. Portugalski istražitelji uspeli su, međutim, da ga lociraju prateći digitalne tragove i bankovne transfere. Pinto je uhapšen u Budimpešti 16. januara 2019. godine, a ubrzo zatim izručen je Portugalu, gde je optužen za 147 krivičnih dela.

Tokom prvog velikog suđenja, koje je počelo u septembru 2020. godine, priznao je svoju ulogu, ali je tvrdio da je uzbunjivač koji je delovao u javnom interesu. Sud u Lisabonu proglasio ga je 11. septembra 2023. godine krivim po devet tačaka optužnice. U odvojenom postupku u Francuskoj, Pinto je priznao krivicu za hakovanje imejlova rukovodilaca Pari Sen Žermena u periodu od 2015. do 2019. godine. Dana 22. novembra 2023. osuđen je na uslovnu kaznu, a naloženo mu je i da francuskom klubu isplati jedan evro na ime odštete.

Veliki preokret dogodio se 29. aprila 2026. godine, kada ga je sud u drugom postupku u Portugalu oslobodio preostalih 241 optužbi, zaključivši da je optužnica bila proceduralno nevažeća i da su mu prekršena prava na pravično suđenje.

Od 2020. godine Pinto je bio deo programa zaštite svedoka i počeo je da sarađuje sa portugalskim vlastima, predajući im ranije neobjavljeni materijal. Njegov status bio je ugrožen kada mu je u septembru 2026. ukinuta zaštita. Međutim, portugalsko Ministarstvo pravde proglasilo je tu odluku ništavnom 9. oktobra, čime mu je zaštita vraćena.

Nasleđe Ruija Pinta

Rui Pinto nije bio osoba koja je osudila Mančester siti, niti je on utvrdio da je klub prekršio sportska pravila. Njegova uloga bila je da pribavi poverljive informacije, često nezakonitim putem, i omogući javnosti pristup dokazima koji su potom poslužili kao osnova za novinarska istraživanja.

Arhiva „Football Leaks“ zauvek je promenila način na koji novinari, istražitelji i javnost analiziraju finansijsku i skrivenu stranu profesionalnog fudbala. Razotkrivajući mehanizme moći iza kulisa, Pinto je ostavio ogroman trag, neprestano se krećući na tankoj granici između osuđenog hakera i jednog od najznačajnijih uzbunjivača u istoriji modernog sporta.