U vreme kada se ekipe obično pripremaju i dovode pojačanja za novu sezonu, u Barseloni je potpuni haos.
Odluka Lionela Mesija da faksom pošalje svoju odluku o odlasku iz kluba, tektonski je poremećaj u svetu fudbala koji se više ne meri ni po Merkalijevoj, ni Rihterovoj, već po Mesijevoj skali.
PROČITAJTE JOŠ:
Pošto je eksplodirao vulkan na „Kamp Nou“ i lava nezadovoljstva prokuljala napolje, ostalo je da vidimo šta će od svega ostati – mada mnogi strahuju da će od one nenadmašne Barselone, kluba koji je u protekloj deceniji i po Mesijeve ere pobrao tolike uspehe, ostati samo tragovi, kao u Pompeji posle erupcije Vezuva.
PROČITAJTE JOŠ: Svetski novinari za Nova.rs o odlasku Mesija iz Barselone
„Bila jednom jedna Mesijeva Barsa“, početak je ove avgustovske katalonske TV novele sa argentinskom režijom.
Samo da ne bude zabune – nije Leo Mesi rešio da ode tek tako. Nije to odluka od pre dva, tri ili pet dana. Ona je samo kulminacija nezadovoljstva koje je dugo skrivano ispod površine.
Šminka se rastopila, maska se uprljala, zarad budućnosti igrača i samog kluba, rastanak je, čini se, najbolja opcija. Samo, kakav će to biti razvod? Tih ili buran, pred očima celog fudbalskog sveta, koji nestrpljivo čeka epilog.
KOBNO VEČE NA „ENFILDU“
Iako su se pukotine u tvrđavi Barselone mogle nazreti još davno pre, posebno po dolasku Ernestea Valverdea, kada je onaj čuveni tiki-taka sistem počeo polako da trokira i pokazuje da je na izdisaju, a stručni tim ostajao bez ideja kako da osveži sistem i da mu novi zamah, biće da je do nagle akceleracije nezadovoljstva došlo pre 15 meseci.
Polufinale Lige šampiona, 1. maja 2019. u Barseloni, činilo se da će Barselonu izbaciti u orbitu, u novo finale, pošto su Luis Suares (jedan gol) i Lionel Mesi (dva gola) doneli kapitalnu prednost od 3:0.
Šest dana kasnije, na „Enfildu“, potpuni šok i slom za klub – poraz od Liverpula od 4:0, u režiji dvostrukih strelaca, Divoka Origija i Žoržinija Vajnalduma.
Možda su mnogi bili iznenađeni, ali ne toliko i Leo Mesi, koji je dobro bio svestan da je tim na silaznoj putanji i da mu treba sveža krv.
Argentinac je tada rešio da, shodno kapitenskoj traci koji nosi od 2018. godine, preduzme inicijativu i zatraži od predsednika Đordija Bartomeua da vrati na „Kamp Nou“ Nejmara iz Pari Sen Žermena.
Bartomeu je već tada išao po svojoj viziji. Upućeni kažu da mu je „bilo dosta“ da Mesi i družina vode klupsku politiku i rešio je da igra po svojim notama, ali ispostaviće se samo godinu dana kasnije da je to sve bila falš kompozicija.
GRIZMAN UMESTO NEJMARA
Udovoljio je prvi čovek Barselone želji Valverdea, doveo mu je Antoana Grizmana iz Atletiko Madrida, ali šta to vredi kada je Francuz bio lego kockica koja se nije uklopila u postojeću celinu – ubrzo se videlo na terenu da je Grizman izolovan, da nema tu saradnju sa ostatkom tima.
Kada je Valverde pitao Mesija uoči jednog meča Lige šampiona kako vidi dolazak Grizmana, Leo mu je kažu odgovorio: „A gde misliš da ti igra?“ To je Valverdea ostavilo bez teksta.
Isto tako, Mesi je čvrsto insistirao na Nejmarovom povratku, i Brazilac je bio voljan za tako nešto, ali ne i klub.
Fingirali su odlazak u Pariz na razgovore sa ljudima iz Pari Sen Žermena, da bi po povratku Mesiju navodno saopštili:
„Sve što smo mogli, uradili smo… I više, ali iza PSŽ stoji država. Nisu klub koji prodaje igrače“, preneo je „Sport“.
Mesi je verovao Nejmaru koji mu je navodno rekao da „nije sve urađeno kako bi ga doveli nazad“.
Već tad je Mesi žestoko počeo da sumnja u upravu i njihove namere, izgubili su njegovo apsolutno poverenje.
ODLAZAK VALVERDEA
Da je Bartomeu ozbiljno počeo da gubi konce situacije, pokazao je smenom Valverdea usred sezone.
Ma koliko da je Valverde imao problema u svom periodu na „Kamp Nou“, oni koji su bliski svlačionici Barselone tvrde da nije imao neprijatelje i da je bio u dobrim odnosima sa svim igračima.
Za razliku od naslednika, Kikea Setijena, koji je, ma koliko to zvučalo neverovatno, od starta nastupio prilično arogantno.
Mesi je bio van sebe jer o dolasku Setijena niti je, kao kapiten bio obaveštenm niti konsultovan.
„Setijen je bio opor, pokazivao je nepoštovanje, čak je pojedine i ponižavao, učio nas čak kako treba da kontrolišemo loptu“, rekao je neimeni izvor iz svlačionice kluba.
Oni dodaju da su čak i inače mirni momci poput Rikija Puiga i Arauha imali neverovatne verbalne sukobe sa Setijenom.
MESIJEV KRUG
Mesi se u svemu izolovao, mada je uz njega bilo dosta igrača Barselone, koji su smatrali da je u pravu i da uprava ne vuče dobre poteze.
Sve je pogoršano početkom pandemije koronavirusa, kada je pokrenuta inicijativa za smanjenje plata.
Već tada su se videle pukotine na relaciji igrači – uprava, posebno sa direktorom fudbala Erikom Abidalom i predsednikom Bartomeuom.
Luis Suares je bio verni Mesijev saveznik, ali Urugvajac je sve više padao u drugi plan kod Setijena, koji ga je neretko ostavljao i na klupi.
Pred kraj sezone kažu da Mesi i još neki igrači nisu ni dolazili na sastanke pred mečeve kada je Setijen držao govore igračima o taktici i detaljima vezanim za predstojeći duel.
Mark-Andre Ter Štegen je priznao da je on bio jedan od onih koji su pokušali da pomire dve strane, ali je taj pokušaj bio neuspešan.
I onda je došao taj poraz od Osasune, slom ambicija u La ligi, gubitak titule prvaka Španije, tačnije predaja trofeja u ruke najvećeg rivala, Reala.
Kažu da je to bio momenat Mesijeve odluke.
Po završetku meča je otišao kod Bartomeua, rekao mu da je završio svoju misiju na „Kamp Nou“ i da traži da ga prodaju.
Nije ga zanimalo ni da kaže koju reč o nasledniku Setijena, kojem je presuđeno posle sloma od Bajerna u Ligi šampiona (8:2).
„Neka Đordi i Erik Abidal biraju sami, da ne bude kako ja uvek utičem na sve…“, navodno je rekao Mesi jednom prijatelju. Jer on je već odlučio.
Dakle, ne pre nekoliko dana, već 16. jula. Poruka preko „birofaksa“ bila je samo potvrda onog što mu je usmeno najavio pre mesec i nešto dana, a što je tada vešto sakriveno pod tepih od očiju javnosti.
Kažu da Mesiju nisu poverovali. Da je Bartomeu verovao da je to jedan od onih trenutaka „Leove ludosti“ zbog bolnog poraza i da nije racionalno razmislio o svemu.
RASPLET: ŠTA SAD?
I došli smo do ove, pat pozicije. Dve strane od kojih svaka vuče na svoju. Pretnja sudskim sporom. Nepopuštanje. Mesi hoće da ide, Barselona ga ne pušta bez 700 miliona evra. I ta klauzula, kako je potvrđeno i iz sedišta La Lige, i dalje važi.
Istina je da imamo jedan težak fudbalski poker. Pitanje je, ko će na kraju imati jače karte? Bartomeu, koji je uzgred navodno ponudio i ostavku, samo da Mesi ostane ili Mesi koji iza sebe ima 15 godina fudbalske magije?
Iskustva kažu da se ovakve fudbalske sapunice nikad ne završavaju srećno. Uvek će biti strana koja više gubi.
Barselona bez Mesija – to neće više biti isto. Mesi bez Barselone – to je nova avantura na zalasku karijere.
Saga o srećnom braku nije ispunjena. Mesi, kako stoje stvari, neće ispuniti san da završi karijeru u Barseloni. Mnogi već kruže oko „Kamp Nou“ stadiona da ugrabe ono što je ostalo od argentinčeve fudbalske čarolije. Prati se svaka epizoda TV novele.
Pariz, Mančester, Torino, Milano, Minhen….Ili njegov rodni Rosario, Njuels Old Bojs?
Romantika kaže da bi povratak kući bio najubedljivije rešenje ovog katalonsko-argentinskog zapleta.
Po Mesijevom narednom potezu saznaćemo veliku stvar – da li je podvukao crtu i rešio da se vrati onom dečaku zaljubljenom u loptu na ulicama Rosarija ili je u njemu ostalo još kakve fudbalske vatre i ambicije za evropskim trofejima.
Bilo bi šteta da ga ne gledamo na najvećoj sceni bar još nekoliko godina, jer malo je takvih fudbalskih magova. Zato se posle svakog njegovog poteza, poput ovog poslednjeg, cela fudbalska planeta zatrese.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare