3
Bili su strah i trepet, a danas deluju iz drugog plana, mnogi čuveni fudbalski klubovi daleko su od najvažnijih trofeja u fudbalu i još dalje od stare slave.
PROČITAJTE JOŠ
Ovih dana veliku pažnju privlači mogućnost da bi Šalke mogao da posle 32 godine napusti Bundesligu, a o njihovom crnom nizu od 30 bundesligaških utakmica bez pobede već se naveliko zbijaju šale u Nemačkoj.
Šalke spada među najpoznatije nemačke klubove, ali ima i većih koji su već prošli blamažu ispadanja u niži rang i finansijski sunovrat, ne samo u Nemačkoj, već i u ostatku Evrope.
Hamburger je od osnivanja Bundeslige i prve sezone 1963. godine neprekidno igrao u prvoj ligi sve do 2018, kada se po prvi put u istoriji preselio u niži rang.
HSV je ranih osamdesetih bio jedan od najjačih klubova u Evropi.
PROČITAJTE JOŠ
Igrali su finale Kupa šampiona 1980. kada su izgubili od Notingem Foresta, a tri godine kasnije stigli su do titule prvaka Evrope pobedivši Juventus golom čuvenog Feliksa Magata.
Igrali su i finale Kupa UEFA 1982. godine, a imaju i Kup kupova, osvojen 1977.
Poslednje dve sezone u drugoligaškom društvu završili su na četvrtoj poziciji.
U oba navrata imali su samo bod manje od mesta koje vodi u baraž za ulazak u Bundesligu, čime su najviše odbradovali navijače gradskog rivala, St. Paulija.
Notingem Forest je sa Brajanom Klafom osvojio devet trofeja u periodu od kraja sedamdesetih do početka devedesetih.
Forest nije blistao do dolaska Klafa, a klub nije mogao da održi standard koji je postavio legendarni trener što je kulminiralo ispadanjem iz Premijer lige 1997. godine.
Forest od tada više nije igrao u najjačoj engleskoj ligi, a stigao je da ispadne i u treću ligu gde su proveli tri sezone.
Klub se od 2008. godine ponovo našao u Čempionšipu gde igra i danas, a najbliži povratku u Premijer ligu bili su 2010. godine kada su bili treći, da bi u plej-ofu ispali od Blekpula.
Nekadašnji šampioni Engleske Blekburn Roversi, slično Notingemu, već godinama tumaraju drugim pa i trećim rangom u engleskom fudbalu.
Sa Kenijem Dalglišom na klupi osvojili su Premijer ligu 1995. godine pa su po prvi put u istoriji igrali Ligu šampona.
Dalgliš je pre par godina izjavio kako je te daleke 1995. tražio od uprave kluba da pokuša da angažuje, još uvek ne toliko poznatog, Zinedina Zidana na šta je dobio odgovor da im Francuz nije potreban, jer imaju Tima Šervuda.
Blekburn je ispao 2000. godine, a zatim se vratio u Premijer ligu posle dve godine, usput osvojivši Liga kup što im je, za sada, poslednji osvojeni trofej.
U Premijer ligi igrali su sve do 2012. godine. U poslednjih osam sezona, šest su proveli u Čempionšipu, a dve u trećoj ligi odakle su se vratili u viši rang 2018. godine.
Bolje dane viđali su i navijači Glazgov Rendžersa, mada ne mogu da se previše žale u tekućoj sezoni.
Najtrofejniji klub Škotske bankrotirao je 2012. godine, a od 2013. godine morali su da počnu takmičenje iz četvrte lige.
Vratili su se u Premijer ligu 2017. godine, a u tekućoj sezoni pod vođstvom Stivena Džerarda dobro guraju i trenutno imaju 16 bodova više od Seltika.
Seltik je osvojio prethodnih devet titula prvaka, ali se u odsustvu večitog rivala poprilično opustio što bi ove sezone moglo skupo da ih košta.
Slično Škotskoj, i u Grčkoj se priča oko prvaka mahom vrtela oko dva kluba, Olimpjakosa i Panatinaikosa, ali „zeleni“ već dugo ne predstavljaju najvećeg konkurenta klubu iz Pireja.
Panatinaikos je od 1996. godine samo dva puta bio šampion, a poslednju titulu osvojili su 2010. godine.
Iako Olimpijakos ima više trofeja, Panatinaikos ima bolje rezultate u Evropi.
Igrali su finale Kupa šampiona protiv Ajaksa 1971. godine nakon što su u revanšu polufinala izbacili Crvenu zvezdu, koja je imala 4:1 iz prve utakmice.
Igrali su i u polufinalu Lige šampiona 1996. godine, dva puta u polufinalu Kupa UEFA i Lige Evrope, a imaju i jedno polufinale u Kupu kupova, 1984. godine.
Bufon, Tiram, Kanavaro, Dino Bađo, Veron, Krespo, Asprilja, Kijeza… Parma je devedesetih bila jedna od najsimpatičnijih ekipa iz Serije A, ali i najjačih, sve dok kompanija Parmalat nije zapala u finansijske probleme pa je prestala da ulaže u klub.
Popularne „mlekadžije“ igrale su u Seriji A od 1991. do 2008. godine, da bi se posle jedne godine u drugoj ligi vratile u elitu i igrale sve do 2015. godine.
Klub je posle novog bankrota započeo takmičenje u četvrtoj ligi, a u Seriju A vratili su se 2019. godine.
Sličan problem prošla je i Fjorentina nakon odlaska čuvenog vlasnika Vitorija Čeki-Gorija, a klub je posle bankrota izbačen u treću ligu 2003. godine.
Povratak je bio brz i klub od 2005. godine do danas ponovo ima prvoligaški status, ali je za razliku od devedesetih daleko od borbe za titulu.
Dosta prašine se nakupilo i na grbu Milana.
Daleko od toga da su propali, ali sedmostruki prvak Evrope nije osvojio titulu već deset godina u Italiji, a ni u Evropi nije uradio ništa značajno u prethodnoj deceniji.
Ove sezone bi to moglo da se promeni jer su „rosoneri“ trenutno prvi u Seriji A, a nadamo se da će evropske uspehe ostaviti za neke naredne godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
