Nije sve tako sivo.
Slobodan Tedić, nekadašnja zvezda Čukaričkog i fudbaler kog je Mančester siti doveo u trenutku kada je dominirao evropskim fudbalom, izazvao je talas neverice među ljubiteljima fudbala u Srbiji jer je prihvatio ponudu da u narednoj sezoni, kao pozajmljen fudbaler „građana“, zaigra u Ligi 1, trećem rangu britanskog fudbala, za ekipu Barnslija.
Pogotovo jer je prethodno igrao za Cvole u Holandiji, u kom je ostavio sasvim solidan utisak.
No, upravo bi prelazak u Barnsli mogao da bude ključni događaj u njegovom daljem razvoju, a primeri petorice fudbalera koji su ostavili ozbiljnog traga u Premijer ligi, iako su početke imali u znatno slabijim ekipama, mogu da posluže kao putokaz.
Uzmimo primer Džejmija Vardija. Čovek je nastupao za Stoksbridž, Halifaks i Flitvud pre nego što je stigao poziv Lestera. Nije odmah pokazao šta zna, čak je u jednom trenutku bio nadomak odluke da se povuče i posveti radu u turističkoj agenciji, ali je u sezoni 2015/2016 bukvalno eksplodirao i sa 24 gola odveo „lisice“ do šampionske titule.
Podjednako inspirativna je i proča Mičaila Antonija, napadača Vest Hema. Započeo je karijeru u Tuting i Mičam Junajtedu, potom je četiri godine proveo u Redingu iz kog je nastupao za Čeltenam Taun, Sautempton, Kolčester, Šefild Venzdej, Notingem Forest, odakle je 2015. kao tada već 25-godišnjak dobio poziv Vest Hema.
Usledilo je 195 utakmica za „čekićare“, 56 golova, poziv u reprezentaciju Jamajke…
Iako nastupa na poziciji golmana, i Džo Hart je do samog vrha stigao trnovitim putem. Krenuo je iz Šrevsburi Tauna, potom 2006. stigao u Premijer ligu, i sa Mančester sitijem osvojio dve titule prvaka Engleske.
I brat čuvenog štopera Mančester Junajteda Rija Ferdinanda, Les, nije imao lake početke, pošto je igrao za Hejs pre nego što je partijama skrenuo pažnju na sebe, prešao u Kvins Park Rendžers gde je postao legenda, potom usledio transfer u Njukasl, pa u Totenhem, a kao fudbaler Njukasla je osvojio i nagradu za najboljeg igrača Premijer lige za sezonu 1995/96.
A ogroman skok napravio je i legendarni Jan Rajt. Bio je nešto mlađi od Tedića, imao je 21 godinu kada je igrao za Ten-em-bi, klub koji se takmičio u amaterskoj ligi, odakle je dobio poziv Grinvič Boroa, za koji je odigrao samo sedam utakmica, pre nego što je kontaktiran od strane Kristal Palasa.
I više se nije osvrtao – devet golova, drugi najbolji strelac tima kao uvod u čak 117 golova na 253 utakmice u dresu Palasa koji je odveo do društva najboljih u sezoni 1989/90, da bi kao jedna od najvećih zvezda engleskog fudbala prešao u Arsenal u sezoni 1991/92 i bio jedan od najvažnijih igrača u sezoni kad je osvojena titula, 1997/98, mada je pre toga osvojio i evropski trofej, Kup pobednika kupova 1994. godine.
Iako neće biti lako, jasno je da Tedić itekako ima čemu da se nada u budućnosti. Šansa je tu, na njemu je da je iskoristi…
BONUS VIDEO Dušan Tadić asistirao za istoriju, Ajaks slavio na otvaranju sezone
Pratite nas i na društvenim mrežama: