Navijači Partizana se iz godine u godinu nadaju da će talente koji izađu iz fudbalske škole njihovog omiljenog kluba moći da gledaju malo duže u crno-belom dresu.
Sportski centar „Partizan-Teleoptik“ je poslednjih dvadesetak godina rasadnik talenata, te je stigao čak i da se nađe u društvu najprestižnjih fudbalskih škola, poput akademije Ajaksa i Barselonine „Masije“.
PROČITAJTE JOŠ
Cena Partizanovih klinaca iz godine u godinu raste, a granica od dvocifrenog broja miliona evra za transfer konačno je probijena zimus.
Monako je za Strahinju Pavlovića, defanzivca nestvarnih fizičkih karakteristika i fudbalskog osećaja platio više od 10 miliona evra, čime je do napunio kasu kluba iz Humske, taman toliko da može normalno da funkcioniše.
Čini se da je to jedini način za opstanak Partizana, uz novac koji stiže od UEFA, za plasmane u Ligu Evrope.
U drugačijem slučaju, pitanje je da li bi „crno-beli“ uspeli da prežive moderno fudbalsko doba, u kom praktično da više i nema granica kada je novac u pitanju.
Uz Pavlovića, Partizan je u etar izbacio još jednog ekstratalentovanog fudbalera koga se, izgleda, navijači neće previše nagledati.
Filip Stevanović je sa nepunih 17 godina, na startu sada već prošle sezone stigao u centar pažnje svojim sjajnim partijama i postizanjem četiri gola na šest utakmica.
Uvođenjem Takume Asana u takmičarski ritam, dečak je morao da ostane van startne postave, ali je sve to shvatio na pravi i jedini mogući dobar način.
„To mi nije palo teško, samo mi je dalo motiv da radim još više. U tom periodu sam radio da se vratim gde sam bio. Znam da sam najmlađi i da treba da čekam šansu“, naveo je Stevanović.
Čekao je, radio je. Dobijao prilike. Koristio ih. Napredovao. Na svakom meču je pokazivao nešto novo. Dokazao je i da je naštelovao „slobodnjake“.
I, na kraju sezone počele su spekulacije… Pominju se milioni, transfer… Za dečaka koji još nije postao punoletan.
Trener Partizana Savo Milošević je na finalnom obraćanju novinarima beogradskih medija, za ovu sezonu, dao svoj komentar na tu temu i objasnio da se sve svodi na ekonomiju.
„Ukoliko stigne neka ponuda, procenićemo zajedno uprava i ja da li treba da je prihvatimo ili ne. Mnogo toga će zavisti od Lige Evrope, šta u njoj uspemo da uradimo. Mi nismo klub koji unapred ima obezbeđen budžet, već moramo sami da ga pravimo. Znam kako funkcioniše klub. Drugo, kada neko od igrača postigne cenu koja prestiže klupski budžet, tu automatski prestaje svaka priča, nema ekonomskog opravdanja da takvog igrača zadržavamo“, odgovorio je Milošević na pitanje novinara portala Nova.rs.
Srećom po Partizan, u tom slučaju se javlja nova opcija, jednaka onoj koja je iskorišćena u slučaju Pavlovića.
„Za nas bi najblje rešenje bilo da Filipa prodamo i zadržimo još godinu dana sa nama, kao što smo uradili sa Strahinjom Pavlovićem. To bi bilo najmanje bolno rešenje“, istakao je Milošević.
Dakle, prodaja je i dalje nužna i neophodna. Navijači će morati to da prihvate i da se nadaju da je fudbalska škola Partizana toliko plodonosna da iz godine u godinu može da stvara nove briljantne klince.
I sve tako dok se nešto krupno ne desi, odnosno dok srpski fudbal ne postane bar približan svojim srodnim oblicima, te da počne da zarađuje od marketinga, prodaje karata, televizijskih prava…
Do tada – samo prodaja. I žal za prerano otišlom decom.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare