19
Fudbaleri Partizan ove sezone nižu neuspehe, mada to za klub očigledno nije problem, pošto su tako navikli prethodnih nekoliko godina.
Od sezone 2016/17 Partizan nije bio šampion Srbije, dva puta u tom periodu nije bio čak ni drugi (što je u Srbiji nekada posebna vrsta neuspeha za „večite“), trofej u Kupu nije osvojen još od godine 2019, a u međuvremenu ni u Evropi crno-beli nisu imali ozbiljnih iskoraka i rezultata za pohvalu.
Ove sezone Partizan je uspeo nešto što zaista malo kome polazi za rukom, ako se tako uopšte može reći, pošto je ispao iz kvalifikacija za sva tri evropska takmičenja. Najpre je crno-bele deklasira Dinamo Kijev, zatim je bolji bio Lugano, da bi Gent samo dodao so na ranu i ostavio Partizan bez Lige konferencija.
PROČITAJTE JOŠ:
Iako se na klupu ovog leta vratio trener Aleksandar Stanojević, kog zaista vole i poštuju mnogi navijači, on je tim potezom samo dao legitimitet upravi, koja godinama uništava klub i koja je navijače praktično oterala iz Humske, odnosno navela ih na bojkot, koji traje duže od godinu dana.
Ne samo da je Partizan doživeo ozbiljan krah u Evropi, već mu ni u domaćem prvenstvu ne ide najbolje, pa su već nakon pet kola vidljivi ogromni problemi.
Remizirao je Partizan sa IMT-om (0:0), a istim rezultatom završen je i „derbi“ sa Vojvodinom u Humskoj. Dakle, crno-beli nisu slavili od duela sa Železničarom iz Pančeva (2:0), koji je igran 4. avgusta, pošto su od tada, računajući sva takmičenja upisali tri remija i isto toliko poraza.
Međutim, sve to nije sprečilo Branka Vukašinovića, pomoćnog trenera, da posle remija sa Vojvodina bude optimističan.
„Mi se skupljamo u četvrtak, krećemo u ozbiljan, sigurno agresivan rad, pun poverenja u okruženju koje ćemo imati. Slede nam dobri dani“, rekao je Vukašinović nakon meča.
Inače, Stanojević nije bio na klupi na meču sa Vojvodinom, jer je prethodno suspendovan protiv IMT-a. Bilo kako bilo, Stanojevićev izostanak nije razlog zbog kog je Partizan ponovo izgledao loše i neubedljivo na terenu, a kada vam je golman ubedljivo najbolji igrač već sezonu i po, onda znate da nešto ozbiljno ne štima.
Mislim da se s pravom pitam – o kojim dobrim danima u Partizanu se priča? Na osnovu čega? Zašto se ova „pozitivna energija“ i optimizam ne pretoče na teren? Zašto se ne vidi pomak ni na jednom polju, već se samo menjaju treneri?
I trener Stanojević je još pre meča sa Vojvodinom imao veoma zanimljivu konferenciju za medije, a šta je na njoj pričao, pročitajte u posebnom tekstu.
Nije to bio prvi put da je Stanojević opleo po svojim igračima ove sezone, ovog puta posebno po strancima, koji navodno „ne osećaju neke stvari“, iako ništa bolji nisu ni domaći fudbaleri, kojih je u Partizanu sve manje, a omladinska škola nema ni blizu ugled, rezultate i proizvode kao što je nekada imala.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako Stanojević kaže, najlakše je njemu da odstrani sedam igrača. Neka, ne mora, neki već sami odlaze, poput Svetozara Markovića, Mateuša Saldanje, Sameda Baždara…
Izgleda da ostaju uglavnom oni koji nisu sposobni da se ozbiljno bore za trofeje, makar na domaćem nivou. I okruženje je takvo u Humskoj, potpuno crno, bez jasnog plana i ideje kako podići klub sa dna, koje se stalno probija.
A uprava i ljudi u foteljama? Oni se češljaju, dok selo gori. Jednostavno, ne planiraju da odu, iako ih navijači odavno teraju, a i svi oni koji vide da Partizan trenutno ništa ne radi dobro i da u klubu ništa ne dalja.
Partizan bez pomoći države ne može da sakupi novac ni za evropsku licencu.
Partizan bez veza Igora Duljaja ne bi mogao da dovede neke igrače, od kojih su neki već otišli, a neki su i dalje u sastavu.
Partizan bez navijača na tribinama nije klub vredan pažnje, vredan gledanja…
Ni transfer politika nije dobra, dovođeni su igrači koji nemaju kvalitet dostojan Partizana (makar onog starog Partizana), domaćih lica je sve manje, neke legende su praktično oterane iz kluba, pa nade u bolje dane je zaista sve manje (ako je uopšte ima).
I dok će Stanojević s vremena na vreme pomenuti kako neka obećanja njemu nisu baš ispunjena, Partizan će nastaviti da tone, a da li iko ima snagu da ga podigne i upristoji? Jer, ovo, što sada gledamo od crno-belih je bruka i sramota i to znaju pravi navijači.
PROČITAJTE JOŠ:
I da, još jedna izjava Stanojevića mi je posebno privukla pažnju.
„Ne pričam priče da bih se nekome dodvoravao. Ako voliš svoj klub, nebitno je ko je trener, igrač, predsednik, ti dođeš da bodriš svoj klub. Igrao sam osminu finala evropskog takmičenja, bežao sam Zvezdi pet bodova, davali smo mnogo golova, pa nismo imali veliku podršku navijača. Navijači su odustali i prošle sezone kada smo brutalno pokradeni u derbiju. Tada je trebalo da bude još veća podrška. Ako sam navijač svog kluba, dolazim da ga bodrim. Ne znam da ubeđujem ljude, a i neću to da radim. Pokašaću da animiran kroz rezultat, način igre, kroz jedan profesionalan odnos. Nadam se da ću kroz svoj rad biti dobar i da će navijač moći da se nada nečemu.“
Ne, Stanojeviću, nije nebitno ko je predsednik, trener, igrač… Veoma je bitno, jer dok neki sede u foteljama i „mlate“ masne pare, drugi treba da bodre klub kao da se ništa ne dešava!? Ne ide to tako…
Nije isključeno da Stanojević na kraju istera svoju priču i bude jedan od onih koji će malo podići Partizan, ali pred klubom iz Humske je dug put do ozdravljenja. Nekada su za to potrebne i godine…
Na kraju, imam potrebu da kažem/napišem da već neko vreme ozbiljno razmišljam da li je vredno više pisati i pričati o FK Partizan. Jednostavno, neki ljudi su nepopravljivi i očigledno nemaju dobre namere za klub (ne mislim na Stanojevića, valjda je to jasno), dok neki drugi ne znaju kako da se izvuku iz svega toga i poteraju stvari nabolje.
I evo, prolaze dani, meseci, godine, slika Partizana, nekada srpskog fudbalskog giganta, je zaista tužna, a baš ništa ne sluti na dobro, osim ako se sutra ne krene u totalnu rekonstrukciju, počev od uprave. Bez toga – ništa!
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
