Nemanja Vidić i Rio Ferdinand važe za jedan od najboljih tandema štopera u istoriji. Engleski defanzivac otkrio je brojne zanimljivosti o bivšem kapitenu Mančester junajteda.
„Vidić je bio strašan, napadači su bežali od njega, bili su svesni da će da ih razbije“. Jedna rečenica koja dovoljno dobro opisuje kako je srpski štoper izgledao na terenu u dresu engleskog velikana.
Ali, nije sve tako idealno bilo na početku… Vidić se na Old Traford preselio u januaru 2006. iz moskovskog Spartaka za sedam miliona funti i osam godina bio je stanovnik crvenog dela Mančestera. Osam čudesnih godina.
PROČITAJTE JOŠ
„Iskreno, nikad pre nisam čuo za njega kad su nam rekli da dovodimo Nemanju Vidića. U to vreme štopere su igrali još Mikael Silvestre i Ves Braun. Mislim da je trener Aleks Ferguson želeo jaču konkurenciju, što je doneo Vidić za koga su bili zainteresovani Liverpul, Aston Vila i još neki klubovi, a on je potpisao za nas“, počeo je Ferdinand priču za forum Mančester junajteda i dodao:
„Nisam imao pojma šta da očekujem od njega, bez predrasuda. Vida se dosta mučio na treninzima u početku, posebno fizički i sa disanjem. Nije mu bilo lako. Pričao sam često sa Vejnom Runijem, igrao je protiv njega na treningu i bio je vrlo jasan: ‘Vida nije dovoljno jak, nije dovoljno agresivan, jednostavno, nije izgledao kao igrač Mančester junajteda’. Mislio sam kako nema šanse da će dugo ostati sa nama“.
Otkriva stameni štoper i zašto je to bio posebno turbulentan period za „đavole“.
„Taj period bio je prelazni, jer je ekipu napustio Roj Kin, pa se tražio novi lider, neko oko koga će se graditi ekipa i ko će voditi svlačionicu. Tražili su se odgovori na mnogo pitanja. Ono što je dobro u vezi sa njim, a što sam vremenom shvatio, Vida je veliki mislilac. Sve analizira. Bilo mu je mnogo teško, pa se i sam pitao da li je doneo pravu odluku. Svaki dan je na treningu imao naspram sebe Kristijana Ronalda, Runija i Luja Sahu, koji je jedan od najtežih igrača za čuvanje. Bilo je trenutaka kada je i on mislio da neće uspeti ovde“.
„Stena“ iz Užica zadužila je dres s brojem 15 i 25. januara 2006. debitovala protiv Blekburna, u polufinalu Liga kupa, zamenivši Ruda van Nistelroja.
„Radio je vredno na mnogim stvarima. Provodio je mnogo vremena u teretani, želeo je da bude fizički spreman, na nivou da može da se takmiči. I ne mogu da se setim dana kada je to bilo, ali samo se dogodilo. Bio je spreman i vremenom se navikao na ono što se traži od njega. Vidite, Mančester ga je kupio, ser Aleks je očito video nešto u njemu. Samo mu je bilo potrebno vreme. Mesec dana nakon što je došao, osvojili smo Liga kup, ušao je u igru i finalu i mislim da mu je to mnogo značilo u smislu kako trener gleda na njega, jer je dobio šansu. Osetio je šta znači da osvoji nešto s nama, imao je malu ulogu i dobio dodatnu motivaciju za dalje. Bio je to sjajan potez trenera“.
PROČITAJTE JOŠ Ronaldo “pobegao” s bojišta, Imobileu “Zlatna kopačka”
Već sledeće sezone, 2006/2007, počeo je da se pravi tandem štopera koji će fudbal pamtiti. Vidić-Ferdinand, noćna mora za sve napadače…
„Jako je bitno da imate sreće… I to se dogodilo Vidiću u prvoj sezoni koju je celu proveo u Junajtedu. Bilo je nekoliko povreda u odbranu, on je uskočio i stvoren je tandem koji je postao to što je postao. Drugo, vrlo je bitno što smo se nas dvojica družili posle treninga, i van terena. Svuda smo išli zajedno i često pričali… Kako on vidi odbranu, kako ja, i onda sam kroz treninge uvideo u čemu je toliko dobar. Naš tandem se dosta svodio na inteligenciju. Često sam sa strane gledao šta radi, kako se kreće na treningu – gledao sam i tako najviše učio, a znam da je i on radio isto, i tako smo se najbolje razumeli. Želeli smo da uradimo nešto veliko, da budemo najbolji“, ističe Ferdinand.
Otkriva i kakav je srpski fudbaler bio van terena na kojem je bio beskompromisan.
„Bili smo različiti, i karakterno i kao igrači. On je uvek bio miran, tih, okrenut porodici, voleo je smeh, ali je uvek bio ozbiljan. Ja sam bio taj koji je glasan uvek i svuda. Najbolji opis za Vidu je da je bio – strašan. Viđali smo napadače koji su bili svesni kako će da ih razbije, video se strah kod njih, da nisu smeli ni da budu blizu njega“.
PROČITAJTE JOŠ Matić na rođendan poručio: Hoću titulu s Junajtedom
Vidić je 2010. godine poneo kapitensku traku i u dresu Mančester junajteda pisao istoriju. Pet puta je bio šampion Engleske, ima i trofej Lige šampiona (2008), odnosno tri pehara FA kupa i pet Liga kupa, a 2008. bio je i klupski prvak sveta.
„Vida je najviše puta lomio nos od svih igrača koje znam. Čak je i u poslednjoj utakmici za Mančester napustio teren krvavog lica, a ja, na primer, nikad nisam razbio nos. Bio je neustrašiv, samo je loptu video i ‘beng’ – ništa nije moglo da ga zaustavi da stigne do nje. Ako nekoga povredi, povredi, ako povredi sebe, povredio se. Ali to je potrebno svakom timu, igrači koji su spremni i na povredu zarad uspeha. Vida je bio odlučan da bude najbolji. Verovatno to nikad ne bi priznao, ali je definitivno želeo da bude najbolji defanzivac kluba. Hteo je da bude bolji od mene, a ja bolji od njega i mislim da je sjajno što bismo obojica rekli da je naš tandem najbolji od svih“, završio je Rio Ferdinand.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar