Milošević se već jednom "opekao" o klupu Partizana, zašto se vratio posle izjave "nikad više"

Savo je pre toga za Sportski žurnal kratko rekao "prihvatio sam, počinjem u ponedeljak", što su kasnije naveli i iz Partizana.

Bez ikakvih dodatnih detalja o dužini ugovora, crno-beli su to valjda ostavili za ponedeljak kada je promocija, da se ne bi remetio red u ekipi pred meč protiv Mladosti iz Lučana.

Za taj meč će Partizan po odlasku Aleksandra Stanojevića imati prinudog trenera u Branku Vukašinoviću, posle čega Milošević preuzima "kormilo".

Ugovor na dve godine i pokušaj da se Partizan podigne iz ruina pošto je već sada u debelom zaostatku na tabeli Superlige.

Savo je važio za trenera koji je sa crno-belima forsirao dobar i atraktivan fudbal, koji nije uvek donosio rezultate, ali jeste kada je bilo važno.

U većim utakmicama, ili bitnijim momentima, znao je da pomrsi konce protivnicima u kvalfikacijama za Evropu ili najvećem rivalu Crvenoj zvezdi.

Rak rana mu je iz nekog razloga ostala ekipa Vojvodine od koje je izgubio više puta, a posle utakmice sa Vošom je šutnuo mikrofon i otišao iz Humske.

Tada je, nezadovoljan odlukom glavnog sudije pokazao ljutnju zbog onoga što svi gledamo u Srbiji godinama, a to je da fudbal nije krojen "ni po babu ni po stričevima", već kako kome i kada odgovara.

"Nisam u afektu, nije ovo kap koja je prelila čašu, ovo već traje, dozvolio sam sebi da uradim to što sam uradio u Novom Sadu, a ružno je. To ne sme da radi trener i pedagog, pre svega trener Partizana. Ali nije me Novi Sad opredelio, ovo traje i sve je jako mučno. Šta da kažem momcima kada uđem u svlačionicu i pogledam ih u oči. Sebi znam šta da kažem: Ići odavde i nikad više ne raditi ovde", rekao je Milošević pre četiri godine za Sport klub.

Uzdigao je Sejdubu Sumu, dao je šansu i istrpeo silne promašaje Umara Sadika, bacio je u vatru Strahinju Pavlovića i Filipa Stevanovića i Partizanu za to obezbedio milione u kasi.

Obezbedio je i poslednji trofej koji je Partizan osvojio, Kup Srbije protiv Zvezde na njenom stadionu, golom Bojana Ostojića. Više od toga nije mogao.

Proveo je oko godinu i po dana u Humskoj i opekao se o klupu crno-belih u vreme kada je bilo mnogo jednostavnije doneti odluku da se tamo sedne.

Tada još uvek nije bio tako veliki pritisak navijača na upravu oličenu u Milošu Vazuri i Miloradu Vučeliću.

"Žao mi je što se sve ovo ovako izdešavalo, tužno je i jadno na šta je Partizan spao... Ovo se ne radi ni u nekom najmanjem seoskom klubu, ali neću da pominjem imena da ne bih nekog uvredio. Partizan je spao ispod toga", rekao je Milošević na Skupštini 2016. godine kada se posvađao sa Milanom Obućinom i Vladimirom Vuletićem, koji je u to vreme bio uz Vučelića i Vazuru. Ako je još pre osam godina stanje bilo ovakvo, bilo je za očekivati u kom će smeru dalje da se razvijaju stvari.

Danas se na svakoj utakmici skandira protiv Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, i to od strane navijača simpatizera koji dolaze u Humsku, pošto "grobara" na jugu tamo nema baš iz bojkota.

Danas navijači upadaju na stadion i pale teren benzinom u pola noći pred derbi, dok se tokom derbija sa tribina ori "Stanoje, odlazi".

Ukratko, prozivaju se i oni koji uđu u pakt sa ljudima koje navijači smatraju zaslužim za posrtanje Partizana u domaćem prvenstvu i situaciju u kojoj jedan trener poput Alberta Nađa izađe i kaže otprilike ovako: "Drugo mesto nam je cilj od početka sezone, moramo da probamo da pobeđujemo".

Milošević je od 2020. kada je otišao iz Partizana imao izlete u ljubljanskoj Olimpiji i na klupi reprezentacije Bosne i Hercegovine.

Nije imao isti rezultat kom se nadao, pa je teško očekivati šta sada može da ponudi Partizanu. Prvo, ekipu nije on birao, a drugo, pitanje je kako će je prilagoditi svom stilu fudbala i da li će to da uradi uopšte.

Možda će sebe prilagoditi ekipi koja mu je na raspolaganju, pa tek onda da po rečima Ivice Ilieva, proba u budućnosti da stvori konkurentniju postavu više po svojoj meri i evropskim merilima.

Jer, ova ekipa Partizana je letos ispala u borbi za Ligu šampiona, Ligu Evrope i Ligu konferencija.

A po svoj prilici i skorašnjim rezultatima, muči se i u okvirima Superlige. Jedno od objašnjenja bi bilo da Milošević nije imao mnogo izbora.

Zašto bi drugo prihvatio poziv da postane peti trener Partizana od početka prošle sezone ako već neko vreme Partizan važi za klub u kom treneri služe kao "žrtveni jagnjići" da se zabašuri ono što uprava ne radi, a trebalo bi.

Zaista, kad se stvari sagledaju tako, pitanje je samo trenutka kada će navijači okrenuti leđa i Savi, osim ako ne izvuče neki čarobni štapić i napravi čudo.

A čini se da u Humskoj sada ima više šanse da sleti brod sa vanzemaljcima nego da ekipa uđe u konkurenciju za titulu u ovim i ovakvim fudbalskim i društvenim okolnostima.

BONUS VIDEO: Gol Bonifejsa za pobedu 4:3