Iskreno žalim svakog pravog partizanovca.
Poslušao sam pažljivo skoro 50 minuta (naučno)fantastičnog ekspozea koje je Milorad Vučelić, predsednik Fudbalskog kluba Partizan, sričući nedavno saopštio javnosti (ako ga je uopšte iko slušao, p.a.) o fenomenalnim uspesima crno-belih kojih „grobari“, a i ostali „ljubitelji fudbala“, uopšte nisu svesni.
Pomislio sam da je besmisleno komentarisati izlaganje nekoga ko nije osvojio titulu prvaka države evo šestu godinu jer je „laka meta“, ali kada je Partizan u nedelju predveče skliznuo na 4. mesto Superlige i ugrozio sebi čak i učešće u evropskim takmičenjima, jasno je da dežurni istomišljenik iz „Junaka doba zlog“ zaslužuje odu.
Iskreno, srce mi je zadrhtalo kad sam čuo da je ovako uspešan predsednik na poslednjoj Skupštini ponudio ostavku i strahovao sam da li će ljudi koji u njoj sede prepoznati njegovu preduzimljivost, marljivost, posvećenost i ljubav, te je jednoglasno odbiti. Na sreću partizanovaca, u Skupštini sede razumni ljudi, koji su prepoznali pregalaštvo, nesebično davanje, požrtvovanost i zadržali su Vučelića u Humskoj.
PROČITAJTE JOŠ
Upravo ta odluka je i jedan od ključnih razloga zbog čega je Topčiderskim brdom u tom trenutku odjeknulo otvaranje šampanjca, a u susednoj ulici Ljutice Bogdana grafički dizajneri su počeli da spremaju povelju „Delija decenije“, namenjenu čoveku koji Crvenoj zvezdi ne može da uzme titulu već šestu godinu zaredom.
„Osećam veliki ponos zbog dobrih rezultata i onog što je učinjeno. Ne osećam se krivim, jer sam sve činio za dobro Partizana i iz ljubavi prema Partizanu. Mi nismo izvukli nikakvu materijalnu korist, ali odgovorni smo bez obzira na moje plemenite namere“, rekao je u ekspozeu Milorad Vučelić.
Zamislite sada jednog uspešnog lidera koji kao adut u svom radu ističe „da nije izvukao nikakvu materijalnu korist“(?!).
Kao uspehe od 2014. godine kada je došao u klub, Milorad Vučelić ističe: „podigli smo kredit od milion evra“, „nismo pokušali da platimo nijednog sudiju“, „Vučić nam je doveo sponzore“ – Telekom, Ziđin, Dunav osiguranje (predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pa.a), „Vučić nam je platio licencu za evropska takmičenja“, hvali se i osvojenim kupom, te nezamislivim civilizacijskim dostignućem, da se u 21. veku redovno prima plata… Spominjao je i da su prodali jednog igrača, te da su „vratili stadion“.
Kada si, Milorade, tako uspešan predsednik, zašto si dozvolio da ti država plaća licence za Evropu, da ti oprašta poreze, dovodi sponzore… I Milorade, nije ti to predsednik dao, nego je uzeo od nekog drugog. To nije ni tvoj, ni njegov uspeh.
Nego šta nam uspešni predsednik Milorad nije rekao u svom ekspozeu, osim što je zaboravio da kaže „da ne igra on fudbal i ne daje golove“.
Hvala bogu da to ne radi, „grobarima“ samo još ta muka fali, da Milorada gleda u štucnama.
Milorad je zaboravio da kaže da Partizan, po rečima predsednika države Aleksandra Vučića, duguje 16 miliona evra za porez. Zaboravio je da kaže da, po rečima Ostoje Mijailovića predsednik Sportskog društva, Fudbalski klub Partizan ne plaća ni struju, ni vodu, ne održava stadion.
„Uprava fudbalskog kluba ne plaća ništa, ni reprograme koje je ostala dužna Sportskom društvu, niti struju, vodu, kanalizaciju, apsolutno ne plaća nikakav trošak na stadionu. Da taj klub ne voli niko od nas, mi bismo sad iselili te ljude odatle. FK je dužan milione evra Sportskom društvu, imovinu su zapustili do te mere da zaista to strašno izgleda. Mora hitno da se pronađe neko rešenje“, rekao je Ostoja Mijailović.
Željko Tanasković, sekretar Sportskog društva, izneo je nedavno podatke da FK Partizan za struju duguje 19 miliona dinara, a 110 miliona za vodu, spominjao je i poreze i doprinose za zaposlene 71 milion dinara, uz kamate… O porezu za imovinu bolje i da ne pišemo.
O odlascima igrača bez obeštećenja ili uz naknadu i plaćene sudske sporove, takođe je bolje da se ne piše. Takuma Asano, Aleksandar Šćekić, spisak nije kratak…
Kad bolje razmislimo o Partizanu bolje da su trenutno uopšte i ne piše.
Između „milion puta“ izrečenih parola „uprava, napolje“ i „Vučiću, pederu“, predsednik Partizana se u pomahnitaloj odbrani sebe okomio na državu, istu onu koja mu besomučno daje novac za promašene investicije.
On se sada setio da istakne kako je državu obavestio o „problemima s bunkerom“ (deo stadiona koju je koristila grupa okupljena oko sada optuženog Veljka Belivuka), „da se u klubu pretilo pištoljima“, „da su kriminalci hteli da privatizuju Teloptik“, ali ako smo dobro shvatili država nije reagovala na njegove apele, pa je „dobro da su uopšte ostali živi šta se sve dešavalo u Partizanu“.
Slušali smo 50 minuta od Milorada Vučelića kako su navijači kriminalci, kako ruše upravu jer je „to tradicija u Humskoj i kad ima rezultata“, kako su oni pre njih ostavili dugove, kako su sve uništili (zvuči li vam poznato iz sfere politike), a na kraju krešendo – sjajna vest koja će obradovati sve „grobare“. U Humskoj nisu pronašli zlato, ali jeste predsednik platio evropsku licencu.
Sada se odvažio da saopšti ko je ko među navijačima Partizana, ko je uhapšen, ko je ubio, ko je u zatvoru, ko je pomogao ekipi Ostoje Mijailovića da „upadne“ u spotsko društvo. Vidi se odmah da je dobro informisan, ali ne spominje imena. Možda je ih spomenuo kada je u policiji izneo saznanja o navijačima.
Ah, da, nije bio u policiji.
E, onda ništa.
Ako nije obavestio policiju, evo obavestio je delegate skupštine pa će oni sad da reaguju.
Patetika i besmislice dostigle su „level maks“ rečenicom: „Zamislite kako se osećaju igrači kad daju gol, a čuju ‘uprava napolje'“.
Nećemo da zamišljamo.
Pitaćemo Fuseinija Dijabatea, najboljeg fudbalera Partizana, čim trener Igor Duljaj sazna gde je i kada se vraća. Ili ga direktor Miloš Vazura o tome obavesti preko tabloida.
Mani te se vi u Humskoj trenutno titula, navijača, izmišljenih neprijatelja i teorija zavera. Borite se da ne izgubite mesto u Evropi.
Da ne bude posle da je Vučić bacio pare.
BONUS VIDEO Lesor vodio navijanje
