Završnica sezone sa sobom je donela i svođenje računa, a rezime učinka predstoji i srpskim stratezima u Evropi koji su, iako ih je bilo malo, na odličan način predstavljali struku.
Društvo malo, ali odabrano, predvodi Siniša Mihajlović. Strateg Bolonje paralelno je vodio životnu bitku i od Bolonje stvarao stabilnog člana Serije A. Vest da je Mihajlović oboleo od lukemije 13. jula prošle godine uzdrmala je sportsku javnost, ali ne i srpskog trenera koji je do 15. kola na samo četiri utakmice sedeo na klupi Bolonje, a potom se vratio na kormilo i potpuno oživeo klub.
PROČITAJTE JOŠ
Tim sa stadiona „Renato Dalara“ je Mihajlovićev završetak lečenja dočekao sa 16 bodova, pet više od Đenove koja je bila u zoni ispadanja. Međutim, povratak nekadašnjeg defanzivca na klupu doneo je preporod klubu koji je od tog momenta ostvario sedam pobeda i po šest remija i poraza.
„Bolonju sam preuzeo kad je već nogu i po bila u drugoj ligi. Niko se nije nadao da ću prihvatiti ulogu šefa stručnog štaba, a kad sam je preuzeo svi su rekli da će opstati. Svi u Bolonji su fenomenalni prema meni, dok sam vodio bitku sa leukemijom išli su zajedno sa navijačima Lacija u crkvu da se mole za moje zdravlje. Predložen sam za počasnog građanina i postaću prvi stranac i prvi sportista kojem će biti ukazana ta čast. Lepo mi je u Bolonji, ali ko zna šta će biti za godinu ili dve”, rekao je nedavno Mihajlović.
Bolonja je nakon što se bivši selektor Srbije vratio na klupu podigla nivo igre, popravila efikasnost i na momente čak postala i kandidat za izlazak na internacionalnu pozornicu. Međutim, dve mini-serije od po četiri i tri utakmice bez pobede srušile su snove o Evropi.
Izostanak plasmana u Ligu Evrope nije pokvario utisak koji je Srbin ostavio u drugom mandatu na klupi sa koje je i počeo trenerski zanat, pa je u julu dobio novi ugovor, do 2023. godine.
Zapažen učinak u inostranstvu ove sezone postigao je i Aleksandar Vuković, šef stručnog štaba Legije. Srpski trener, posle dve uloge „džokera“ na klupi varšavskog velikana, tokom trećeg mandata je dobio potpuno odrešene ruke što je rezultiralo povratkom kluba na državni tron.
U trci sa Pjastom i Lehom, najtrofejniji klub Poljske rutinski i ubedljivo je stigao do cilja. Vukovićev rad odrazio se na efikasnost povratnika na šampionski presto pa je klub iz Varšave postigao 69 pogodaka na 36 susreta uz samo 33 primljena gola.
PROČITAJTE JOŠ
Legija je dva kola pre kraja osigurala titulu uz učinak od 21 pobede, pet remija i devet poraza, a Vuković je u završnici takmičarske godine za uspehe nagrađen novim ugovorom do 2022. godine.
„Tokom ove sezone u Legiji, pokazalo se da kad imate ideju i konsantno je implementirate, možete da napravite mnogo toga dobrog. Osvajanje titule samo je prva faza u dokazivanju ovog tima ne samo na domaćoj, nego i evropskoj sceni“, rekao je 40-godišnji strateg prilikom parafiranja produžetka saradnje.
Da utisak uspeha i zadovoljstva bude potpun sprečila je Krakovija koja je Vukovića i Legiju zaustavila u polufinalu Kupa Poljske.
Osim kormilara Legije trofej u sezoni 2019/20 od srpskih stručnjaka osvojio je još samo Vladimir Ivić. Nekadašnji fudbaler Partizana sa Makabijem iz Tel Aviva se praktično prošetao kroz šampionat Izraela i uz učinak od 26 pobeda, devet remija i jedan poraz odbranio prošlogodišnju titulu.
Dominaciju najuspešnijeg Izraelskog kluba na najbolji način oslikava podatak da je u 36 kola primio samo 10 golova, što su dodatno ukrasila 63 pogotka.
Drugom šampionskom krunom sa Makabijem Ivić je nastavio niz uspeha koji je počeo na klupi PAOK sa kojim je u debitantskoj sezoni osvojio Kup Grčke.
Uprkos uspehu i opciji da još godinu dana ostane u Tel Avivu, srpski trener odlučio je da napusti Izrael i krene u potrgu za novim izazovima.
„Posle dve fantastične godine želeo bih da se zahvalim vlasniku Miču Goldaru, svim ljudima u klubu, igračima koji su naporno radili sa mnom i navijačima Makabija, koji su nas podržavali u ostvarivanju ciljeva. Odlučio sam da uzmem pauzu i razmotrim sledeći korak u karijeri. Teško mi je da nađem reči da opišem šta osećam posle ovako uspešnog perioda“, rekao je Ivić na rastanku.
Na korak od uspeha je i četvrti predstavnik srpske trenerske struke u respektabilnim evropskim ligama – Marko Nikolić. Strateg koji je nasledio Jurija Sjomina na klupi Lokomotive iz Moskve, došao je u klub u samom jeku borbe za Evropu, u momentu kad je ekipa zauzimala drugu poziciju sa 41 bodom, koliko je imao i Krasnodar, dok su im za vrat disali Rostov sa 38 i CSKA sa 36.
Ipak, Nikolić je pobedama u prva dva susreta stigao do preko potrebnih bodova i trasirao put Lokomotive ka Ligi šampiona. Usledila je serija remija i nesrećno ispuštenih pobeda kojima su kumovali poništeni pogoci na osnovu VAR analiza, ali su se Nikolićevi izabranici probudili u pravom momentu i pobedom nad CSKA stigli na korak od elitnog evropskog takmičenja.
„Zadovoljan sam utakmicom mojih fudbalera. Želim da im čestitam na pobedi. Za nas je ovo bila dobra lekcija jer protiv svake ekipe moramo da igramo s ovoliko strasti i emocije. Ova ekipa će igrati Ligu šampiona, sve je u našim rukama i pokušaćemo da ispunimo snove“, rekao je srpski trener posle pobede u velikom gradskom derbiju.
Kolo pre kraja šampionata Moskovljani su drugoplasirani tim, iza već krunisanog Zenita i imaju pet bodova više od Krasnodara koji ima i duel manje, pa Lokomotivu od Lige šampiona deli još samo bod.
Nikolić se, inače, po dolasku u Moskvu našao na udaru javnosti, a ruski političar Igor Lebedev nije birao reči kada je pričao o srpskom stručnjaku.
„Ne razumem šta se dešava. Ne vidim nikakvu logiku, niti želju navijača, ni sportske principe. Da su zvali Gvardiolu, Zidana, Vengera ili Murinja… Ali, koga su oni doveli? Ko je to? Kakav Nikolić, kakav Srbin? Ko je uopšte čuo za njega pre dolaska u Rusiju? Šta je osvojio, gde je igrao? U prvenstvu Srbije? Na kom je mestu bio, poslednjem?“, prozvao je u razgovoru za ruske medije Lebedev srpskog stručnjaka Nikolića.
Kritike na račun Nikolića splasle su tek kada je u derbiju pobedio CSKA (2:1).
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar