Igrao sa Prosinečkim, bio u reprezentaciji i Dinamu, a onda se sve promenilo: Postao je direktor Gugla i sad ima život za film

Trebalo je Mrndže da postane fudbaler za veliku scenu, dogurao je do Dinama iz Zagreba i reprezentacija Jugoslavije i Hrvatske, ali brzo se sve promenilo.

Trenirao je Joško uz neke velike igrače, koji su kasnije ostavili dubok trag u fudbalu, da bi mu teška povreda srušila snove.

Ipak, neobičan životni put ga je odveo do posla u Guglu, čiji je postao regionalni direktor.

Mrndže sada ima 59 godina, a fudbal je počeo da trenira sa 13 u zagrebačkom Trnju. Već posle nekoliko godina zaigrao je za seniorski tim, dok je još bio maloletan.

"U Jugoslaviji nije bilo jednostavno isplivati iz niželigaškog fudbala, a ja sam uspeo iz Trnja. Oko zgrade sam igrao pa su me ljudi iz kluba pozvali jer su procenili da bih mogao da budem dobar. I tako sam sa 13 godina počeo da treniram u Trnju", prisetio se Mrndže u intervjuu za "Jutarnji.hr".

Ubrzo je stigao do reprezentacije Hrvatske, potom i juniorske reprezentacije Jugoslavije, a igrao je uz neke dobro poznate fudbalere, kakvi su Igor Štimac, Robert Jarni... Samo godinu dana mlađi su bili Zvonimir Boban i Robert Prosinečki.

Mrndže je dobio poziv Dinama, u kom je igrao za drugu ekipu, ali je trenirao i sa prvim timom. Delio je teren sa Srećkom Bogdanom, Markom Mlinarićem, Borom Cvetkovićem, Antom Rumorom...

Sve je promenila povreda. Tokom jedne utakmice po kiši i blatu, Mrndže je prilikom duela ostao ukopan nogama u blatu, dok se telo okrenulo. Posledice su bile stravične – polomio je obe potkolenične kosti i stopalo.

"Prve lekarske procene bile su da mogu da budem srećan što uopšte mogu da hodam. Spasao me lekar dr Rončević. Znaš da si dobar za taj uzrast, a onda ti se dogodi nešto takvo."

Usledio je dug oporavak, a onda je otišao na odsluženje vojnog roka. Fudbal mu više nije bio na prvom mestu.

"Kako sam vojni rok služio u Podgorici, Dinamo je poslao dopis Budućnosti i zamolio ih da me prime da treniram sa njima. Ali bilo je leto, ja sam sanjario o kupanju na moru i nisam to baš prihvatio."

Ubrzo je shvatio da je voz za veliku karijeru prošao.

"Nakon takvog preloma teško je vratiti se. Bio sam špic, brz, jak, dešnjak, ali koristio sam obe noge, imao sam dobar skok. Shvatio sam da to više nije baš sto posto to, da paziš prilikom svakog skoka, glava koči... Da sam mogao još koju godinu da igram u prvoj ligi, možda bih imao šanse, ovako je ostao lepi sanak pusti."

Kada je napustio fudbal, okrenuo se obrazovanju. Završio je Ekonomski fakultet, smer spoljna trgovina, a posle nekoliko poslova stigao je do životne prilike koju je i te kako iskoristio.

"Bio je to dolazak Gugla kod nas, ja sam otvorio kancelariju i zaposlio inicijalne ljude te krenuo u region. Bio sam regionalni direktor Gugla za države nastale raspadom Jugoslavije i Albaniju."

Na toj poziciji proveo je 15 godina, radeći na predstavljanju kompanije i njenih proizvoda u regionu. Početkom jula ove godine odlučio je da napusti kompaniju i okrene se odmoru i novim projektima.

"Koliko god voleo Gugl, a volim ga, nemam milimetra dileme da bi mi bilo draže da zabijem gol pred 40 ili 50 hiljada ljudi. Menjao bih to u sekundi, ne bih ni trepnuo", podvukao je Mrndže za "Jutarnji.hr".

Zanimljivo je da je posao u Guglu dobio delimično i zbog iskustva u fudbalu, odnosno zbog borbe i želje za uspehom nakon nesrećnog završetka sportske karijere.

Mrndže je prošao četiri kruga razgovora, a tek nekoliko godina kasnije šef mu je otkrio da su ga, između ostalog, zaposlili i zbog načina na koji se izborio sa gubitkom fudbalske karijere.

Danas priča Joška Mrndžea može da posluži za jedan kvalitetan film.