"Vučić je prvi ultras predsednik, zna moć navijača"

Montagju je pisao o huliganima, ultrasima, navijačima, kriminalcima, kulturnom i istorijskom kontekstu dešavanja na stadionu u Hrvatskoj, Urugvaju, Argentini, Brazilu, Italiji, Srbiji, Grčkoj, Makedoniji, Albaniji, Ukrajini, Nemačkoj, Švedskoj, Turskoj, SAD i Indoneziji.Obuhvaćena je priča o preplitanju politike i navijača, što je u Srbiji posebno izraženo, pa je boraveći u Srbiji imao materijala na pretek. Knjiga je svetlost dana ugledala prošle godine, u martu 2020, čitaoci su tada širom sveta mogli da uvide šta se sve krije iza kulisa.Kod nas, za tako nešto, bilo je neophodno da Kokeza bude pušten niz vodu i da režimski mediji na zadati signal krenu u organizovani napad kakav nije doživeo ni Brazil 2014. na Mundijalu protiv Nemačke.Za Nova.rs, Montagju je opisao kako mu izgleda otkrivanje tople vode u Srbiji, iako je on to kao stranac čak odavno skenirao za svoju knjigu.Da li ste imali na neki način zanimljiv odjek u Engleskoj, kada je u pitanju deo knjige posvećen Srbiji."Jesam. To je bilo poglavlje za koje su mi postavljali najviše pitanja, uz Indoneziju i Švedsku. Ova dva poglavlja imaju momente pravog nasilja, u Indoneziji me je grupa Persib Bandung ultrasa jurila i mahala mačetama. U Švedskoj sam prošao kroz tuču '70 na 70', organizovani okršaj koji je poznat u Rusiji kao 'okolofotbala', a to se pretvorilo u ozbiljan haos kada se druga strana nije pojavila. Srbija nije imala takvu vrstu nasilja, ono je u senci nečeg drugog", kaže Montagju za naš portal.

Da li je bilo teško napraviti koncept o Srbiji?"Bilo je i teško i lako, istovremeno. Srbija ima zadivljujuću kulturu fudbalskog navijanja. Svi znaju za Arkana, Delije, razna učešća Bed Blu Bojsa i Torcide tokom rata. Ali ja sam živeo u Srbiji nekoliko godina i video sam neke stvarno neverovatne trenutke. Srpska navijačka scena je jedna od najpoštovanijih u svetu. Ali jednom kada pogledaš ispod toga, videćeš toliko zastrašujućih veza sa moćnim ljudima i podzemljem."Jedan citat iz knjige je takav da ne znaš da li da se smeješ ili da plačeš, glasi "Srbiju je gotovo nemoguće razumeti. Postoje slojevi spletki i zavera, konekcije moćnika, podzemlja i tribina." Da li možete to da uporedite sa bilo kojom drugom zemljom?"Jedino mesto koje me je zaista podsetilo na Srbiju bila je Argentina. Prilično je bilo upečatljivo koliko su slična argentinska i srpska kultura. Porodica, strast, velikodušnost, duh, jednoumlje... Trebalo je da pitam da li postoji španska reč za inat. Ali ono što je bilo najznačajnije je kako je njihova kultura tribine toliko slična. Način na koji su 'barra' i 'ultrasi' uspeli da postanu nezamenljivi, gotovo politička sila u obe zemlje, zaista donosi mnogo sličnosti. Oni su jedno drugom praktično ogledalo."

Postoji li još neka zemlja u kojoj ste videli da predsednik/lider ima takvu situaciju u zemlji i haos sa huliganima i ultrasima?"Kada pričamo o Aregentini, njihov bivši predsednik Maurisio Makri je praktično svoju karijeru lansirao tako što je postao predsednik Boke juniors. Govorio sam sa nekim ljudima iz njihove 'barre', La Doce, oni su objasnili kako je Makri morao preko njih da dođe do toga da bude izabran. Kasnije, pre nego što je postao predsednik Argentine, rekao je kako je Boka bila njegova najveća politička edukacija. Bio je član elite, ali je znao šta je 'barra', možda ne bi ni bio izabran da nije tu 'La Doce' i njihova pomoć. Ostarim liderima raznih 'barra' pokušavaju da podilaze političari. Neki čak postaju predsednici klubova. Ali Vučić je prvi ultras predsednik na svetu. On je bio prilično otvoren kada je pričao o tome u prošlosti. On je pametan političar i zna da su srpski ultrasi moćno biračko telo na ulici".

Da li ste imali probleme u Srbiji zbog toga što ste pisali, naveli ste priču Bojane Pavlović, koja je imala loša iskustva?"Nisam, ali svakodnevno izveštavanje na srpskom jeziku o korupciji je mnogo opasniji posao. Intervjuisao sam Bojanu Pavlović iz Krika za 1312. Ona je jedan od najhrabrijih novinara koje sam ikada upoznao. Bilo je zanimljivo videti otkrića proteklih nekoliko nedelja nakon Belivukovog hapšenja. Poglavlje o Srbiji bavi se istorijom ultrasa, ali i trenutnom situacijom sa Partizanovim ultrasima na južnoj tribini. Sale Mutavi, Janjičari, Belivuk... Kako Kokeza dolazi na vlast i sve veze sa Vučićem i strankom. Sve je bilo tamo, na vidiku. Ali Srbi to ne vide jer su mediji pod tako snažnom kontrolom. Pa ipak, Pavlovićeva izlazi na sud i otkriva neprijatne istine, a nasilnici je napadaju jer su Vučićevog sina slikali sa članovima Janjičara".A onda, odjednom i niotkuda, sve se prevrće naglavačke. Reakcija srpskih vlasti, način na koji su tabloidi bliski vlastima targetirali njih, ima skoro orvelovsku dimenziju. Prvo Kokeza, iako niko neće plakati zbog toga."Onda odjednom svako priča istinu o tome šta se dešava. Ali iskreno, suluda je teorija da je KRIK nekako bio u savezu sa kriminalcima zbog svrgavanja Vučića, to je trešnja na torti cele priče. Bilo bi smešno da nije tako opasno. Pretpostavljam da je iz toga svega samo jedna dobra stvar izašla. Video sam jedan provladin tabloid koji je Kokezu nazvao Federer zbog toga što je imao toliko reketa. Ispljunuo sam čaj kada sam to pročitao".Što se same Srbije tiče, u Engleskoj ili Italiji, sve se vrti oko Arkana kada je u pitanju doživljaj navijačke scene, što je preuveličano i Vi ste jedan od retkih koji nije napravio tu grešku da piše samo o njemu. Da li je bilo teško naći neke kontakte za priču, i da li je iko odbio da priča?"Bilo je teško. Ali ja sam bio uporan i gurao sam koliko je bilo moguće. Ali znao sam šta mogu, a šta ne mogu. Takođe, uvek razumem da sam bio novinar, a ultrasi mrze novinare. Čak i moji prijatelji koji su ultrasi mrze novinare. Tako da, kada neko kaže da neće, poštujem to. Da sam ultras, i ja bih verovatno rekao isto", završio je Montagju priču za Nova.rs.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram