0
U trci Srbije ka Evropskom prvenstvu veliku ulogu su imali momci koji su pre pet godina postali svetski šampioni u omladinskoj konkurenciji.
Na dan kada je njihov tadašnji selektor Veljko Paunović dobio priznanje za trenera meseca u engleskom Čempionšipu, vredi istaći da su puleni koje je odveo do vrha sveta konačno na putu da dostignu svoj pun potencijal.
PROČITAJTE JOŠ
Generacija igrača rođenih 1995. godine i kasnije je imala briljantan timski duh i takmičarski moral, koji su im uz veliku borbenost omogućili i komad sreće na Novom Zelandu 2015. godine.
Selektor Ljubiša Tumbaković je za „utakmicu veka“ odlučio da u tim uvrsti čak petoricu momaka koji u svojim vitrinama imaju zlatnu medalju sa Svetskog prvenstva.
Na golu Srbije je stajao Predrag Rajković, momak koji je protekle sezone briljirao u dresu francuskog Remsa i postao najbolji čuvar mreže tamošnje Lige 1.
Njemu je iskusni selektor pružio poverenje umesto standardne „jedinice“ Marka Dmitrovića, imajući u vidu da se njegov mlađi kolega bolje snalazi u situacijama kada pred sobom ima duge, nabačene lopte i visoke rivale.
Takvi izazovi mu nisu predstavljali problem, ali na kraju jeste jedna niska i jaka lopta koja je prošla kroz noge Nemanji Gudelju i završila pored njegovih prstiju u „maloj mreži“.
Bez obzira na to, u Rajkoviću Srbija ima golmana za narednu deceniju, pošto se čini da je potpuno sazreo, pronašao i sebe i svoj stil, što je neophodno za čuvara mreže.
Momak koji je doneo titulu šampiona sveta Srbiji 2015. godine, golom u produžecima finala protiv Brazila, već neko vreme je neizostavni član startne postave.
Nemanja Maksimović je zaobilaznim putem stigao na veliku scenu, nije dobio pravu šansu u Crvenoj zvezdi, morao je preko Slovenije i Kazahstana da krči put ka španskoj Primeri i čini se da će tamo ostati još godinama.
Protiv Norvežana je ponovo bio izvrstan, vukao je napred kada treba, delegirao lopte Darku Lazoviću i Dušanu Tadiću, a u defanzivi bio verna senka svakom protivniku koji je pokazao nameru da napadne.
PROČITAJTE JOŠ Srbija uz “orlove” – rekordna gledanost utakmice na NOVA S
Vredi istaći i da je po njegovom izlasku Srbija i primila gol…
U finišu meča je zaigrao još jedan član generacije iz Novog Zelanda, Mijat Gaćinović, fudbaler velikog potencijala koji može briljantno da odgovori izazovima na brojnim pozicijama u timu.
Pravo blago srpskog fudbala, igrač koga bi svaki trener želeo da ima u svom timu, pa i ne čudi što je uprava Hofenhajma bila odlučna u nameri da ga angažuje i da za njegove usluge Frankfurtu plati tri miliona evra.
Jedan od glavnih igrača Paunovićeve ekipe, Sergej Milinković-Savić, čini se da tek kod Tumbakovića dobija svoju pravu ulogu, a kao rezultat svega su se dogodila i dva gola u mreži Norvežana.
Dugo se veznjak Lacija tražio u srpskom timu, pomerali su ga selektori sa pozicije zadnjeg veznog, na ofanzivnog veznog, pa i na drugog napadača, a Tumbaković je uradio ono što je moralo, vratio ga je na klupu i namenio mu zadatak džokera.
Pun pogodak, za sve.
Šansu sa klupe je u Oslu čekao Miloš Veljković, defanzivac Verdera iz Bremena, ali je bilo malo verovatno da će se naći na terenu, pošto mu klub nije dozvolio da dođe u Srbiju, već je bez treninga sa ekipom stigao pravo u Oslo.
Momak rođen u Bazelu ne pamti po dobrom svoje reprezentativne akcije, posebno onu sa Svetskog prvenstva u Rusiji kada ga je selektor Mladen Krstajić potpuno nepotrebno bacio u vatru u meču protiv Brazila.
PROČITAJTE JOŠ Iz Norveške za Nova.rs: Srbi me iznenadili, ali i Norvežane
Nisu se našli ni na klupi, ali su uz reprezentaciju bili i momci koji pokrivaju pozicije na sredini terena, a bili su važni u Paunovićevom timu – Saša Zdjelar i Marko Grujić su sasvim sigurno budućnost srpskog fudbala, pod uslovom da nastave sa razvitkom, sličnom onome iz prethodnih godina.
Grujić je pre pet godina putovao na Novi Zeland, ali to Crvena zvezda tada nije dozvolila Mihailu Ristiću i Luki Joviću, zbog čega su bili uskraćeni da učestvuju u istorijskom uspehu.
Ristić je dugo čekao, ali je dočekao na debi u seniorskoj konkurenciji i to u utakmici „epskih razmera“. Nije se obrukao, naprotiv, uradio je svoj posao najbolje što je mogao i učvrstio svoje ime na Tumbakovićevom spisku, dok za Jovića još nije vreme. Bar dok ne postigne neki gol za Real Madrid.
Iako je briljirao u „orlićima“, bio jedan od najboljih mladih fudbalera sveta, Andrija Živković je daleko od dresa Srbije, iako je u PAOK dokazao zašto se planeta pre pet godina dvostruko okretala oko svoje ose posle njegovih poteza.
Velika je šteta i što Milan Gajić nije uspeo u tranziciji iz juniorskog u seniorski fudbal, sada je „oživeo“ u Crvenoj zvezdi i igra konstantno, pa bi konačno mogao da bude rešenje za deficitarnu poziciju desnog beka. Mada, Srbija sada igra bez klasičnih bekova… Njegov klupski drug Radovan Pankov mogao bi i morao još da se nameće u crveno-belom dresu.
Sve to je daleko za Vukašina Jovanovića i Miladina Stevanovića, kao i za golmane Filipa Manojlovića i Vanju Milinković-Savića, te Nemanju Antonova, dok su Stefan Milošević, Filip Janković i Stefan Ilić već odavno ispali sa fudbalske mape.
Vredi istaći i da je Srbija izgubila jednog igrača, pošto se Staniša Mandić odlučio za dres Crne Gore, s obzirom na to da je rođen u Herceg Novom, a dosad je odigrao svega četiri meča za svoju novu reprezentaciju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
