Dinamo Zagreb je nakon epskog preokreta izbacio Totenhem iz Lige Evrope (3:2 ukupni rezultat) i plasirao se među osam najboljih timova takmičenja. "Modri" predstavljaju jednu od retkih anomalija u moru skromnih rezultata regionalnih klubova i savršeni primer balkanskog paradoksa.
Priča o fenomenu Dinama je paradoks. Klub je od sezone 2005/2006. do danas osvojio sve titule na domaćoj sceni (osim iznenađenja Rijeke 2017. godine), a stadion „Maksimir“ se godinama raspada. Odlučeno je u petak da se poruši istočna tribina kako bi se sredila, a od zemljotresa prošle godine je bio dodatno urušen.
PROČITAJTE JOŠ
Pojavljivali su se snimci pomalo jezivih scena i ispucalog betona… Sa druge strane, Dinamo raste iz godine u godinu i napreduje u evropskim takmičenjima, ima budžet od 50 miliona evra, a Zoran i Zdravko Mamić, kreatori modernih uspeha, nalaze se na putu za zatvor.
Osuđeni su da su oštetili klub za blizu 116 miliona kuna, a Hrvatsku za 12,2 miliona!
Uprkos tome, Dinamo po prvi put od 1970. godine i ispadanja od Šalkea u Kupu pobednika kupova igra četvrtfinale nekog evropskog takmičenja.
I tako, verovatno bismo tako mogli da nastavimo ovu listu, ali je činjenica da Dinamo, kakav god da je haos oko kluba, nastavlja da beleži odlične rezultate.
U 21. veku su odigrali ubedljivo najviše utakmica grupne ili nokaut faze evropskih takmičenja od svih balkanskih kluba. Upisali su 23 pobede, 12 nerešenih mečeva i 51 poraz! Uporedimo ovo sa večitim rivalima: Partizan ima 10 pobeda, 18 nerešenih i 38 poraza, dok je Crvena zvezda na osam pobeda, 11 remija i 17 poraza. Dinamo ima više trijumfa nego večiti rivali zajedno.
Mnogi će reći da iza svega stoji upravo Zdravko Mamić, koji je tokom godina izgradio renome jednog od najveštijih pregovarača u svetskom fudbalu. Igrači su iz Dinama prodavani za ogroman novac, a neki nikada nisu ispunili toliko uloženog novca. Mamić je znao da oseti kada da odbije ponude (po tri i više puta za istog igrača) jer je znao da će samo šest meseci kasnije dobiti znatno bolju. U prethodna dva prelazna roka je odbio da proda Lovra Majera za 16 miliona Marselju, Mislava Oršića, heroja protiv Totenhema sa tri gola, za četiri miliona evra Herti, i Livakovića Renu za 10.
Rezultat? Top 8 Lige Evrope.
Iako su mnogi transferi bili sumnjivi, sa dokazanim i nedokazanim malverzacijama, nije tajna da je Dinamo ozbiljno prihodovao. Marko Pjaca je otišao u Juventus za 23 miliona evra, Dani Olmo u Lajpcig za 22, dok je tek na trećem mestu transfer Luke Modrića u Totenhem vredan 21 milion evra.
Primera je baš mnogo, a neki relativno nepoznati igrači su uspevali da donesu zagrebačkom klubu ozbiljnu svotu novca. Ipak, hrvatski fudbaleri su mahom opravdavali velike transfere, te je Mamić postao trgovac za reputacijom kvalitetne „robe“ (Modrić, Mandžukić, Ćorluka, Kovačić, Brozović, Olmo, Lovren…).
I objašnjavao je Mamić kako je uspevao da završi ovakve transfere, i tako „bocnuo“ neke druge velikane na balkanskoj sceni. Samo je nagovestio šta se radi u srpskom fudbalu, ali dalje od toga nije želeo da ide osuđenik koji se trenutno slobodno kreće u Bosni i Hercegovini.
„Što se tiče talenata, tu nema dileme, u Srbiji ih ima više. Uostalom, duplo ste veća zemlja od Hrvatske. Postoje statistike koje kažu da su Crvene zvezda i Partizan u samom vrhu Evrope po proizvodnji talenata. Poenta je u nečemu drugom. Moj brat Zoran i ja smo napravili klub gde smo uvek štitili interese Dinama. Iako smo to krvavo platili optužnicama, uvek smo želeli da maksimalan novac dođe u Dinamo. Imali smo predloge da prodamo Modrića za milion, dva ili tri, a da će meni neko privatno dati još pet ili deset miliona evra. Ključ svega je što sam štitio interese i imidž Dinama, nisam želeo jeftino da prodajem i bio sam nezgodan pregovarač, to je imidž koji me prati godinama“, rekao je Mamić jednom prilikom.
PROČITAJTE JOŠ
I laiku je jasno da u trenutku kada novca ima više nego ikada u fudbalu, Zvezda i Partizan imaju rekordne transfere iz sezona 2000/2001 i 2001/2002. Goran Drulić je za 13 miliona prešao u Saragosu, a Mateja Kežman za 14 pojačao PSV… Punih 20 godina niko nije prodat za veću svotu novca, iako je rekord na svetskom tržištu uvećan tri puta…
Zoran Mamić je samo dva dana pred meč sa Totenhemom podneo ostavku, a to nije pomelo Dinamo da napravi istinsku senzaciju. Zoran je slavio sa igračima u svlačionici nakon meča, dok je Zdravko posetio Gospu međugorsku.
„Ako sam lično, i svi ljudi u Dinamovoj organizaciji, morao proći ovu kalvariju da bi svi koji vole Dinamo ovo doživeli u životu i ostvarili najveću pobedu u istoriji hrvatskog klupskog fudbala, pristajem. Hvala ti Gospo međugorska i Bože što mogu to da izdržim, hvala ti na ovoj nagradi. Hvala junacima koji su na terenu pokazali ko je i šta je Dinamo, ponosna i jaka organizacija, hvala svima koji ste u ovaj uspeh ugradili delić sebe! Stvorili smo nešto veličanstveno, istorija će nas pamtiti kao pobednike“, napisao je Mamić na Fejsbuku.
Dinamov monopol na domaćem tržištu ne vidi se samo u osvojenim trofejima, već i po dovođenju fudbalera. Gotovo svaki hrvatski biser je završio u Dinamu, pa makar morao da dođe i bivši igrač Hajduka.
Koncentracija kvaliteta bazirana na domaćim igračima dovela je upravo do velikih uspeha i na međunarodnoj sceni. Sa budžetom od 50 miliona godišnje su „modri“ znali da plate igrače i po pet miliona evra (Marko Rog iz Splita), a time su uspeli da „upecaju“ gotovo svakog ko bi imalo odskočio.
Treba biti iskren i reći da je i organizacija prvenstva pomogla Dinamu. Za razliku od Superlige Srbije koja broji 20 kluba, u HNL se takmiči duplo manje timova. Ova formula se pokazala kao dobitna jer su i Rijeka i Hajduk uspevali da igraju evropska takmičenja. Osijek je stao u plej-ofu kvalifikacija za Ligu Evrope protiv Austrije iz Beča, iako su prethodno izbacili PSV. Vojvodina nije igrala evropska takmičenja, Radnički ili Čukarički nikada nisu stigli do plej-ofa… Rezultati dovoljno govore o postavci dva sistema.
Na trusnom balkanskom prostoru Dinamo je primer organizovanog haosa. Vetrovi sa različitih strana nisu omeli cilj da se iz godine u godinu pravi iskorak u evropskim takmičenjima, a Mamići i sa 300, 400 kilometara daljine od Zagreba uspevaju da povlače konce. Možda navijači i imaju mnogo toga protiv čelnika, ali uspehe ne mogu da im ospore.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
