1
Dejan Lovren, štoper Hrvatske, odlučio je da završi reprezentativnu karijeru.
Odigrao je 78 mečeva i u 33. godini odlučio da kaže zbogom reprezentaciji.
PROČITAJTE JOŠ
„Draga reprezentacijo, dragi verni navijači,
Želeo bih vam se obratim s ne baš radosnim vestima, ali verujte mi, ovu odluku doneo sam otvorena srca i nakon dugo razmišljanja. Dosta mi ovo teško pada, i dok to pišem pokušavam da ne zaplačem, ali već me dobro poznajete kao čoveka sa srcem i neskrivenim emocijama.
Došao je i taj dan kada moram da se pozdravim i da kažem ‘zbogom’ hrvatskoj reprezentaciji, makar i dalje sebe vidim kao vatrenog navijača koji će uvek bodriti svoju reprezentaciju.
Sanjao sam kao dete da ću igrati na velikim turnirima, u tom najlepšem dresu sa šahovnicom na sebi. Belo-crvene kvadratiće sam prvi put obukao s devet godina i nikada neću zaboraviti taj poseban osećaj – kao da sam imao na sebi Supermanov plašt. Osećao sam se moćno, samouvereno, neustrašivo, baš kao i moj heroj Superman.
Neopisivo.
8. oktobar 2009. godine zauvek ću pamtiti kao zvanični debi za moju Domovinu.
Prošao sam kroz sve mlade selekcije, ali uvek sam želeo da osetim taj vrh piramide, a to je A reprezentacija. Tu sam zapravo mogao da pokažem svoje istinske veštine celom svetu.
Iskreno, na početku sam očekivao više od sebe. Bio sam nekoliko puta razočaran svojim partijama, smatrao sam da mogu da dam mnogo više, ali jednostavno se neke stvari nisu poklopile. Da budem potpuno otvoren, jednom sam čak i razmišljao da odem prevremeno od vas. J***, mladost-ludost, nisam imao previše strpljenja sa sobom. Nadam se da mi niste uzeli za zlo, jer sam na kraju poslušao svoje srce i nastavio, uvelike i zbog vas, dragi navijači.
Želim svim mladim fudbalerma da poručim da bi hrvatsku reprezentaciju trebalo da gledate drugačije nego bilo što drugo – gledajte ih kao svoje superheroje.
Najljepša strana ove reprezentativne priče za mene je sve ovo što smo ostvarili u proteklih pet godina. Iskreno govoreći, meni je i dalje sve to kao jedan veliki san. Toliko je emocija prošlo kroz mene, pogotovo 2018. i 2022. godine, da je to teško opisati. Živeo sam za takve trenutke i doživeo sam ih s najvećim ponosom. Neću ih nikada zaboraviti, nosiću ih zauvek u svom srcu.
Želeo bih zahvaliti svim selektorima na suradnji, počevši od mog prvog Slavena Bilića, pa preko Igora Štimca, Nike Kovača i Ante Čačića do Zlatka Dalića. Svako od vas je ostavio nešto iza sebe, te ću vam zauvek biti zahvalan jer sam od svakoga naučio puno toga.
Želeo bih svim bivšim i aktualnim suigračima da zahvalim na jednom prekrasnom i nezaboravnom putovanju. Imali smo zajedničkih uspona i padova, smejanja i plakanja te ću vas sve zauvek imati u srcu. S nekima od vas igrao sam više od 10 godina zajedno. Doživljavam vas kao svoju braću, bili ste tu za mene kada mi je doista bilo teško. Hvala vam puno.
Hvala svim ljudima iza kulisa koji su tu bili od prvoga dana. Ne mogu sve po redu da imenujem, ali znamo dobro ko su ti ljudi. Vi ste srž ove reprezentacije, niste na naslovnicama i ne dobijate možda previše pažnje, ali verujte mi – bez vas smo niko i ništa.
Za kraj bih samo htio reći da od sada imate jednog novog navijača. Kao i do sada, ostajemo jedni uz druge, jer je naše zajedništvo od neprocenjive važnosti za hrvatsku reprezentaciju, ono je naša najveća snaga.
Hvala vam od srca,
vaš Dejan“, napisao je Lovren.
BONUS VIDEO Nemanja Vidić: Dosta više
