Skoro savršeni Partizan i 30 sekundi koje su mogle da zakomplikuju sve, sada sledi ono što čeka cela Evropa

SOCCERBET - jedino mesto gde ti biraš – i teren i najbolji bonus dobrodošlice.

Više razloga za zadovoljstvo nego za brigu za Željka Obradovića doneo je meč protiv španske ekipe, ali ipak ostavio i neka pitanja otvorenim u lov na najviši plasman u elitnom takmičenju.

U pomalo čudnom ambijentu u dvorani koja zbog kazne nije bila puna do kraja, a najvatreniji navijači smešteni nebu pod oblake dok je na uobičajenom mestu zjapila rupa.

Navijanje je zato kao i sam meč imao dosta amplituda, ali je na kraju sve završeno kako treba. Pumpalo se na tribinama, pumpalo se i na terenu, a napravljena je i uvertira i za spektakl u Atini i duel u ovom trenutku dve najbolje ekipe u Evroligi kada se gleda forma i koš razlika.

Od desetog kola na ovoamo kada je Partizan imao skor 2:8, Partizan i Olimpijakos imaju niz od 13 pobeda i četiri poraza i niko drugi u tom periodu nije prišao ni blizu.

A protiv Baskonije su postavljeni i temelji za samu završnicu sezone.

Dva lica Partizana

Pokazao je i ovaj duel zašto je sezona u Evroligi ove godine najspecifičnija do sada i sa najmanje razlika među timovima. Baskonija kojoj su i pre ovog meča ostale male šanse za prolaz gubila je na poluvremenu 20 poena razlike, da bi sredinom poslednje deonice Čima Moneke imao šut za tri poena kojim je svoj tim mogao da vrati na jedan posed zaostatka.

Jednostavno, izuzev Albe i delimično Makabija, ne postoje ekipe ni mečevi u kojem je moguće odigrati opušteno čak ni kada imaš veliku prednost, jer svako ima određeni kvalitet i način da te kazni i za najmanje opuštanje i prepotentnost.

Iako, kod Partizan to nije bio slučaj, ali krenimo redom.

Uspela je Baskonija na samom startu utakmice da pronađe način da parira Partizanu i da u ritmu na ovom meču sjajnog Trenta Foresta koji je odlično dirigovao igrom pronalazi način da poentira uprkos dosta dobroj odbrani crno-belih koja je bila fokusirana na zaštitu obruča i oduzimanja prodor igre Čimi Monekeu koji je faktički ceo meč bio sveden na minimum kada se gleda uticaj na igru i rezultat.

Ipak, bilo je jasno i u tim trenucima da to nije održivo na duže staze za španski tim. Rogavopulos kao najbolji šuter u petorci je bio odsečen, Moneke oteran iz reketa koji osim povratne lopte i dobre asistencije za Luvavua praktično nije uspevao ni da poentira ni da iskreira, a Forest ipak nema tu napadačku moć poput recimo Karlika Džonsa sam poenterski nosi tim.

Partizan je na drugoj strani fokus u napadu stavio na Sterlinga Brauna i akcije usmerene da mu se napravi dovoljno prostora za šuteve sa distance i poludistance i pokušaje da preko Brendona Dejvisa napadne i visoke na niskog posta.

Nije u potpunosti sve funkcionisalo perfektno, ali je kao i u odbrani bilo jasno da je pitanje trenutka kada će zamisli Željka Obradovića početi da daju rezultat. Ulaskom Tajrika Džonsa je iskontrolisan ofanzivni skok, Vanja Marinković je odneo dodatnu agresivnost u odbrani i pomogao da se i ono malo kreacije što je Forest uspevao da pronađe oduzme i uz fanatičnu borbenost oličenu u poslednjem napadu prve četvrtine kada je Karlik Džons dva puta spašavao izgubljenu loptu i na kraju je dodao Vanji za tri poena bili su inicijalna kapisla za ono što je usledilo.

Partizan je u drugoj deonici igrao kao u transu na oba kraja parketa. Karlik je diktirao ritam i tempo napada, odbrana je bila briljantna, a to je dovelo i do toga da košarkaši Baskonije u tom periodu počnu da promašuju i lake šuteve i slobodna bacanja.

Treba istaći i sjajne defanzivne role Alekseja Pokuševskog koji je blokadama podizao temperaturu u dvorani i pre svega Ajzee Majka koji je zatvarao gotovo sve i na perimetru i u reketu i što je naglasio i Željko Obradović koji je istakao da je u tom periodu Partizan sa njim imao +22 iako nije dao nijedan poen.

Rezultata toga bila je razlika od 25 poena i samo dva poena Baskonije za osam minuta druge deonice.

Naravno, treba reći i da razlika u igri ipak nije bila tolika i da je sa jedne strane Partizan gotovo sve pogađao, a Baskonija pored sjajne igre Partizana ipak promašila nekoliko zicera o čemu je na poluvremenu pričao i Pablo Laso.

To je važno reći i zbog priče o nastavku.

Nije sve uvek crno-belo

Iako je utisak da je Partizan mnogo pao u drugom delu, priča ipak nije toliko jednostavna.

Crno-beli nisu toliko pali u igri koliko je bilo pitanje egzekucije i jedne sekvence koja je promenila tok. Ako bi seli da u miru odgledate drugo poluvreme, shvatili biste da je skoro osam minuta treće četvrtine sve bilo slično kao i u prvom poluvremenu. Napadi koje je Partizan igrao, odbrane, pa i rezultat vrteli su se po istom principu. Stvar je bila u tome da je Partizan nešto manje pogađao, nije bilo serija Sterlinga Brauna koji je kao i Brendon Dejvis promašivao i teže se dolazilo do poena, dok je sa druge strane Baskonija uspela da postigne poene i pored dobrih odbrana Partizana zahvaljujući i nekim ofanzivnim skokovima. Ako pogledamo brojke, obe ekipe su pogodile po sedam šuteva u trećem periodu, ali je Baskonija iskoristila greške crno-belih koji su izgubili čak pet lopti i napravili veći broj faulova za slobodna bacanja.

Ipak, Partizan je imao kontrolu i iako nije bilo gaženja kakvo su navijači priželjkivali, nije bilo ni drame sve do sekvence od 30 sekundi Markusa Haurad. Čovek koji nije bio nikakav faktor do tog trenutka i čak nije mnogo igrao je pogodio dve trojke, jednu uz faul i praktično prepolovio razliku, iako je Partizan pogotovo kod prve odigrao odličnu odbranu.

Teško je tu mnogo zameriti igračima kada je na drugoj strani jedan takav šuter koji iz nerezonskih poteza može da te zakopa, kao što može i svoj tim.

I odjednom se sve promenilo.

Razlika od 10 poena na više od 10 minuta do kraja u modernoj košarci ne znači ništa, a prirodno se javila i nervoza kod igrača koji odjednom više nisu imali punu kontrolu.

Sve što je posle toga usledilo bilo je dobrim delom haotično.

Baskonija je krenula na sve ili ništa, zonskim presingom pecala greške, jurišala ka obruču, jurila ofanzivne skokove i sa velikim energetskim naletom nastavila da maltretira Partizan kojem je samo trebalo da veže dva napada i odbije nalet. Ipak, nervoza je donela promašaje čak i nekih vrlo dobro iskreiranih akcija, slobodnih bacanja od igrača koji ih inače dobro šutiraju kao što su Dejvis i Majk i to je umesto da se taj nalet lako prekine dovelo do toga da je Baskonija imala dve šanse da se vrati na jedan posed zaostatka od kojih je najbliža bila kada je Moneke promašio trojku za minus tri.

Ipak, niti je Partizan u tim trenucima bio toliko lošiji nego u prvom poluvremenu, niti je Baskonija bila mnogo bolja, bilo je pitanje samo realizacije i psihologije koje takav razvoj nosi.

Kao što je u prvom poluvremenu na krilima dobre energije gazio, tako je u drugom zbog kontraritma napadački pao.

Ipak, ono što je posebno važno, na kraju nije bilo drame.

Na krilima maestralnog Karlika Džonsa koji je sa indeksom 31 podelio MVP priznanje za ovu rundu i konačno pogođenih šuteva Brauna, Dejvisa i pre svega Ajzee Majka, crno-beli su rutinski priveli meč kraju.

Treba reći da je značajnu rolu imao i Tajrik Džon u tim momentima, kako u dobrani tako i u napadu sjajnim blokovima od kojih je posbeno bio značajan onaj za Karlika Džonsa kada je u takozvanom "Grotat bloku" omogući plejmejkeru da postigne poene uz faul.

Kada se sve sabere, mnogo je više razloga za zadovljstvo. Da nije bilo sekvence Markusa Haurda, teško da bi toliko pričali o drugom poluvremenu. Verovatno bi u narednih nekoliko minuta sve bilo gotovo i do kraja bi u karnevalskoj atmosferi gledali igrače sa manjom minutažom.

To je ipak bio dobar podsetnik da su razlike među timovima ipak mnogo manje nego što se to mislilo pre početka sezone, i da svako uvek u svakom trenutku ima svoju šansu.

To će biti važno i zbog izazova koji slede.

Dva spektakla i prilika da se napadne i direktan plasman u plej-of

Crno-beli su ovom pobedom sada na deobi osmog i devetog mesta sa Armanijem, ali treba reći da ih zapravo pobeda deli od četvrte pozicije što znači da ćemo do kraja gledati neverovatnu bitku za direktan plasman u plej-of u koju se sada uključio i Partizan.

Da bi ona bila realna, Partizan će verovatno morati da dobije jedno od dva gostovanja koje slede, a prvo je najteže moguće.

Olimpijakos je jedini tim ove sezone koji je uspeo da se odvoji od ostatka kvalitetom, a deluje i da imaju najbolji tim i individualno kojeg su dodatno ojačali potpisom Sejbena Lija, a pitanje je i trenutka kada će zaigrati Kinan Evans. Osim toga, sve karte za taj meč su davno rasprodate, a Partizan je verovatno i najviše nadigrao grčki tim ove sezone koji želi revanš po svaku cenu.

U Beogradu nije igrao najbolji igrač Evrolige Saša Vezenkov, koji u kombinaciji sa Evanom Furnijeom čini verovatno najbolji tandem igrača u igri bez lopte što je ekstremno teško braniti.

Sve bolju formu hvataju i visoki igrači i uz veliki broj različitih bekova će to biti gotovo nemoguća misija za crno-bele. Ipak, neće ovoga puta biti ni pritiska jer Partizan ne zavisi od tog meča u borbi za doigravanje.

Možda je i realnija šansa da se pobeda traži u Barseloni kolo posle toga, jer Katalonci ove sezone nisu ni senka onog velikana, a uz to su ophrvani povredama.

Ako se crno-belima oporave i Isak Bonga i Frenk Nilikina, što je izvesno, šanse dramatično rastu, a onda nas u poslednjih pet kola čeka potpuna ludnica.

BONUS VIDEO