NIL - kako su tri slova postala noćna mora košarkaških klubova iz Evrope zbog kojih strepe i Crvena zvezda i Partizan

No, pre nego što pređemo na košarkaške terene na par redova ćemo se vratiti u 2013. godinu, kada je nastao jedan od najpopularnijih snimaka na sada ugašenom portalu "Vine".

Poznat vam je, verovatno, snimak - a ako ne on, onda bar slika ili gif - devetogodišnjeg dečaka kako gleda sa strane u kameru dok ga neko snima. Ovaj mladić postao je te 2013. godine poznat širom sveta kao "Popeye eye kid", i tako je ostao narednih osam godina - sve do odluke Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država u slučaju "NCAA protiv Alstona".

Tada je, nakon više decenija, sukob između NCAA, kao glavnog tela američkog koledž sporta, i sportista, kulminirao presudom u procesu koji su vodili NCAA i Šoni Alston.

Nećemo ulaziti u tok suđenja jer je čitava ujdurma prekomplikovana i traje preko sedam decenija, tačnije od 1953. godine, kada je Vrhovni sud Kolorada presudio da je Ernest Nemet, zvezda američkog fudbala na Univerzitetu Denver, označen kao zaposlen u ovom klubu, pa je zauzvrat i kako bi sprečila odgovornost klubova NCAA stvorila termin "student-sportista" po kom je bilo nezakonito da sportisti na tom nivou primaju novčanu naknadu bilo kakvog tipa.

Od tog trenutka započela je i borba studenata za deo novca koji NCAA, inače korporacija vredna nešto manje od milijardu i po dolara, zaradi.

Uglavnom, 2021. godine Vrhovni sud SAD je presekao - sportisti koji igraju na koledžu mogu da dobijaju finansijsku naknadu, a gore navedeni akronim NIL preko noći postao jedna od najvažnijih stvari modernog sporta.

Upravo je gore navedeni mladić, po imenu Dajanrest Kolin, na kontu svoje stare slave postao i zaštitni znak lanca brze hrane koji ga je proslavio. Kolin se tako našao na bilbordima sa reklamama ove kompanije dok je on zauzvrat počeo da dobija poprilično ozbiljnu svotu novca (suma nije saopštena).

A šta znači konkretno NIL?

Ovaj akronim koristi se kako ljudi ne bi morali da "lome jezik" izgovarajući "Name, image, likeness" (Ime, slika, ličnost prevedeno na srpski) svaki put kada se povede priča o novonastaloj realnosti po kojo sportisti mogu da zarađuju od sponzorstava, reklama, autograma... Drugim rečima, sportistima koji nastupaju na nivou koledža (pa čak i srednjih škola) je omogućeno da i sami profitiraju od svog talenta i van terena. Dosad je običaj bio da sav novac ide univerzitetima i školama.

Zbog čega ova tri slova predstavljaju ozbiljan problem za Crvenu zvezdu i Partizan?

Vratimo se sad na košarkaške okvire. Naime, do praktično ove sezone priča o NIL i Kolinu bila je tek jedna simpatična priča o buckastom momčiću koji je iskoristio priliku i postao prava mlada zvezda američkog sporta.

A onda je NIL počeo da pruža pipke širom sveta, pa, s obzirom na to da je u pitanju plodno tlo za košarkaške talente, i na teritoriju Srbije.

Tako je put univerziteta Ilinois otišao Mihailo Petrović iz Mege, gde će igrati sa Andrejem Stojakovićem, sinom Predraga Stojakovića, dok je Andrija Jelavić iz Mege otišao put Kentakija.

Ovaj tim veću svojim redovima ima Tomislava i Zvonimira Ivišića, braću poreklom iz Hrvatske, te Davida Mirkovića, doskorašnjeg košarkaša Studentskog centra iz Crne Gore.

Ako se Petroviću pridruži još i Andrej Kostić iz Crvene zvezde, koji bi navodno trebalo da pređe u Kanzas, broj košarkaša iz Srbije koji nastupaju na NCAA nivou, prema podacima portala RealGM, porastao bi na čak 55. Pored njih, na spisku ovog portala koji se bavi košarkaškim statistikama nalazi se još čak 45 košarkaša iz Srbije. Ukupno, 100 košarkaša iz Srbije čije ime je povezano sa NCAA?!

Drugim rečima, pot koledž košarke otišlo je dovoljno igrača da popuni sastav preko osam ekipa za jedan takmičarski dan u ABA ligi - što je polovina. Svi ti momci odabrali su da odu daleko od kuće, da igraju za neke za njih nepoznate timove, i za sobom ostave priliku da ponesu dres Crvene zvezde ili Partizana i da potencijalno nastupe u Evroligi.

Na prvi pogled čudno. I samo na prvi pogled - ako se sve uzme u obzir, i ne iznenađuje.

Prvi, i za neke verovatno najvažniji razlog, jeste upravo NIL i činjenica da već sada mogu da dobrano zarade. Primera radi, Jelavić će na ovaj način biti "teži" za ozbiljnu novčanu svotu (milion dolara minus porezi).

Ova cifra može samo da raste, ukoliko naravno pokaže kvalitet, jer posle prvih dobrih partija krenuće i interesovanje sponzora.

Drugi, ništa manje bitan, jeste vidljivost i prohodnost dalje. Naime, NCAA kao takva spada u najbolje moguće izloge za mlade košarkaše, pogotovo jer su konstantno na oku lokalnim skautima. Pa ako ne uspeju u NBA, "baza" je tu, i uvek postoji mogućnost, ako ništa drugo, povratka u Evropu.

Treći, i možda krucijalan, iako iz ove perspektive za ljubitelje košarke ne preterano razumljiv, je zapravo čista logika - igranje na koledžu znači ujedno i ozbiljno obrazovanje, što je ovim momcima dopušta da imaju znatno veći spektar mogućnosti, pa čak i da budu prinuđeni da prestanu da igraju košarku ili karijera ne krene željenim tokom, postoji alternativa.

A da nije u pitanju izolovan slučaj već najverovatnije tek početak nečega što će postati nova realnost evropske košarke, smatra i Miško Ražnatović.

On je u intervjuu datom za hrvatski Večernji list rekao:

"Koledži ostvaruju neverovatne prihode. Ulaznice su skupe, a dvorane su pune, velik je interes sponzora jer su neretko vlasnici kompanija bivši studenti određenih koledža. Tako da su oni uvek imali izuzetne finansijske mogućnosti, samo do sada nije bilo moguće da deo usmere ka igračima. Sada ta mogućnost postoji i došlo se do toga da su iznosi koje igrači mogu dobiti za igranje na koledžu ogromni i neuporedivi s bilo čime što postoji u Evropi. U toku je, a i sledi, masovni egzodus."

Šta to znači za Zvezdu i Partizan, ali i za ostale evroligaške ekipe?

Evroliga je ionako u velikom problemu kada je u pitanju proboj talentovanih košarkaša sa teritorije Evrope već nekoliko godina, a otvaranje nove mogućnosti, uz poprilično "pristupačne" cifre koje klubovi mogu da dobiju (primera radi, za Kostića bi Zvezda mogla da inkasira oko 200.000 dolara), nas dovodi do toga da će biti pravo čudo ukoliko neki košarkaš odluči da ostane na "starom kontinentu" ako dobije poziv koledža.

Kako je Evroliga nezvanično poznata kao "takmičenje staraca" uzevši u obzir pozne godine timova (Filadelfija Seventisiksersi su najstariji tim u NBA ligi sa nešto preko 26 godina u proseku, Evroligini timovi imaju 27.8 godina prosečno), te blago rečeno katastrofalnu situaciju kada je u pitanju "podrška" mladim igračima (tek četiri igrača imaju preko 15 minuta u proseku, još devet preko pet), i ne bi bilo iznenađenje da zaista tek dođe do egzodusa.