Biberović za Nova.rs: Bogdan je uzor svima sa Balkana, Gudurić i Veseli su mi kao starija braća - posle treninga smo išli kod Jana na roštilj

Fenerbahče je uprkos promenama u sastavu na leto, odlično otvorio sezonu u Evroligi, posle toga je usledio pad forme, ali turski tim je i dalje u vrhu Evrolige.

"Ostao je kor (jezgro) ekipe od prošle sezone, ali smo doveli mnogo igrača. To je sad novi tim. Nije lako da se navikneš na Šarasov sistem, on je mnogo zahtevan trener. Mnogo je zahtevan trening kad si novi igrač kod njega. Ali kad shvatiš taj njegov sistem i šta traži od tebe, mislim da je on jedan od najlakših trenera da igraš za njega, em zbog odbrane, em zbog napada. Mislim da smo ove sezone imali mnogo problema sa tim jednostavnim stvarima, ti igrači koji su došli da se naviknu na taj sistem. Pravili smo mnogo lagane greške i zbog njih smo gubili utakmice. Mislim da je sada prošlo 3-4 meseca i da svi otprilike znaju šta trener hoće i da ćemo polako da dižemo formu za završetak sezone", rekao je Biberović za Nova.rs.

Deluje da Evroliga nikada nije bila ujednačenija i neizvesnija, a verovatno se do poslednjeg kola neće znati ko će u plej-of i plej-in.

"Baš tako (15 ekipa se bori za plej-of). Svako može da pobedi bilo koga. Asvel, koji je bio 13. ili 14, pobedi Pariz, koji nije izgubio 10 utakmica zaredom. Svaka ekipa je kvalitetna. I mi utakmice koje dobijemo nekad, to je u poslednjoj sekundi, i utakmice koje gubimo su u poslednjim sekundama. Mali detalji, sekunde, to su stvari o kojima svaki trener priča - to odlučuje pobednika. To je jedna od najlepših stvari u evropskoj košarci. Ta koncentracija koju moraš da držiš 40 minuta i ko više želi da pobedi."

Objasnio nam je Biberović i zašto je Šarunas Jasikevičus pozitivno uticao na njegovu karijeru.

"Prošle godine sa dolaskom Šarasa sam dobio konstantnu priliku, prvi put u svojoj karijeri. Ja sam u Fenerbahčeu 6-7 godina, ali nikad nisam dobio konstantnu priliku. Igram jednu utakmicu, pa ne igram pet. Nikad nisam mogao da razvijem sebe. Nisam znao ni ko sam ni šta sam. Sa dolaskom Šarasa, on mi je dao običnu ulogu - da igram odbranu i šutiram kad sam sam. Sa tim prilikama sam počeo da pokazujem svoj talenat."

Biberović je prošle sezone zaslužio mesto u timu, pa mu je litvanski stručnjak ukazao poverenje, što se isplatilo.

"Ove sezone kad je planirao tim, imao je i mene u planu od igrača iz prošle sezone i počeo je da mi veruje. Ja sam primetio njegovo poverenje i na osnovu toga, to je sada odgovornost za mene, kao jedan od igrača koji su glavni u timu - da se razvijam što bolje i pomognem ekipi u napadu na titulu. To je veliko zadovoljstvo."

Velika prednost za Biberovića je to što može da pokrije više pozicija na terenu, a treneri su ga koristili na različite načine.

"Ja sam odrastao kao bek. Igrao sam na poziciji dva i kao jedan nekada. Kad sam došao u Fenerbahče, Željko je insistirao da budem dva i jedan, posle njega je bio Igor (Kokoškov), on je bio da budem više dva i tri. Onda dolaskom Saše Đorđevića bio sam samo na tri. Samo je rekao igraš odbranu i šutiraš trojke, nemoj mnogo da kreiraš, jer ima mnogo kreatora u tvom timu. Ja sam razumeo to kao neko ko ima 19-20 godina. Kad imate De Koloa i Marka (Gudurića) u ekipi i Henri na primer, mnogo je igrača bilo koji mogu da kreiraju sa loptom, nije bilo prostora za mene da se razvijam na toj poziciji."

Nije lako kada se kao mlad i talentovan igrač borite za mesto u jednom od najboljih timova u Evropi. Dobro je poznato da Evroliga nije baš najpogodnija za razvoj mladih igrača, ali Biberović nije odustao i napornim trudom i radom je pokazao da zaslužuje da bude deo elite.

"To je jedna od najtežih stvari za mladog igrača u velikim timovima - što gubi talenat i slobodu, drskost takođe. Sa dolaskom Šarasa se sve vratilo na početak. Prvo mi je postavio pitanje: 'Koju poziciju igraš?'. Ja sam rekao da ne znam. Rekao sam da igram i jedan i dva i tri i četiri. Ako treba nekad 'small ball' mogu i pet. On se nasmejao i rekao tako ćeš kod mene da igraš. To je prva stvar koju mi je rekao. Na prvoj utakmici sa njim sam bio četvorka, a na kraju sezone sam bio dva i jedan. Rekao mi je da mogu da igram i sa i bez lopte i leđima i da izlaziš iz blokova i šutiraš. Rekao je da sam raznovrstan igrač - radi na tome, kreiraj na tome, pokušaja da budeš sve bolji - što si bolji igraš to je bolje timu. Tako da sam mu zahvalan na slobodi koju mi je dao i ja ću pokušati da to iskoristim na najbolji mogući način."

Na Biberovićevom karijernom putu veliku ulogu imali su Srbi, kao i Jan Veseli. I sada Tarik igra u ekipi sa Markom Gudurićem, donedavno je u Fenerbahčeu bio i Boban Marjanović, a Biberović ističe važnost dvojice košarkaša.

"Marko i ja smo došli u isto vreme, 2017. godine posle titule koju je Fenerbahče osvojio, sa Bogdanom, Janom... To mi je mnogo pomoglo. Ja u početku nisam znao turski jezik, bio sam sam, imao sam 17 godina, niko nije bio mojih godina, bez drugara, ni moja porodica nije bila tu... Marko mi je dosta pomogao i Jan (Veseli), on je Srbin, priča srpski kao da je rođen ovde, uopšte nije znak pitanja. Mnogo su mi pomogli, video sam ih kao stariju braću, i na terenu i van terena. Posle treninga znali smo da idemo kod Jana na roštilj, budemo zajedno do 7-8 navečer, onda svako ide svojoj kući, spremanje za sledeći dan. I na terenu kad odigram loše, promašim, dođu i jedan i drugi pored mene, pričaju sa mnom, pričaju sa trenerima u moje ime. Mnogo sam zahvalan što sam imao i Jana i Marka pored sebe u tim trenucima u karijeri", naglasio je Biberović za Nova.rs.

U jednom intervjuu Tarik je izjavio da mu je Bogdan Bogdanović uzor, pa smo ga pitali da li i dalje prati njegove partije.

"Sad retko pratim. Pre sam pratio, jer kad ne igrate mnogo, nije bitno u koje vreme spavate (smeh). Nekad sam ostajao do kasno, do 2-3, gledam utakmice u NBA. Sad ne pratim mnogo, kad ustanem pogledam snimke. Bogdan igra fantastično. Prošla sezona mu je jedna od najboljih u NBA karijeri i ove sezone igra dobro. Pratim svaki put kad mogu. Srećan sam što ima takvu karijeru. Jedan od uzora za sve igrače koji dolaze sa Balkana, a i iz Evrope."

Biberović je 2023. godine bio 56. pik na NBA draftu, izabrali su ga Memfis Grizlisi, ali još uvek nije zaigrao na NBA parketima.

"Prošlo leto na kraju sezone smo imali razgovor sa Memfisom. Planirali su da me dovedu na minimalni ugovor na tri godina, ali neko 13. ili 14. mesto u rosteru. Bio bih nekad u ekipi, nekad ne. To nije način na koji bih voleo da odem u NBA. Voleo bih da idem kroz velika vrata - kad osvojim titulu, kad budem zadovoljan sa onim što sam uradio u Evropi, pa onda ako Bog da u pravo vreme da igram u NBA."

Biberović je rođen u Zenici, lepe uspomene ga vežu za Bosnu i Hercegovinu, a Beograd i Srbija ga svaki put podsete na detinjstvo.

"Svaki put kad dođem u Beograd vrati me na detinjstvo - odakle sam došao, kako sam odrastao, kojim putem sam prošao... Mnogi ljudi ne razumeju put koji mi prolazimo, ovde na Balkanu. Svi smo odrasli na otprilike isti način i imali smo sličan cilj, da igramo u Evroligi za neki veliki tim. Moji svi najbolji drugari su košarkaši. Stvarno je istina da jedan u milion može da uspe. Ja sam mnogo srećan što sam bio taj. Da mogu da biram put kojim sam došao na ovo mesto, razmislio bih. Mnogo teško, mnogo stresa, prvo zbog mene, a onda i mojih roditelja. Znam kroz šta su sve prošli, koliko nespavanja i odricanja, plakanja... Žao mi je što svaka porodica prolazi kroz istu stvar, a nekad na kraju nema srećan završetak. Na kraju dana sam srećan i zahvalan za sve što je moja porodica uradila za mene i čega se odrekla, i prijatelja i socijalnog života, da bih ja bio tu gde jesam. Sa tim razmišljanjem gledam samo kako njima da otplatim sve te godine i trud."

Pitali smo ga i zašto je izabrao da nastupa za reprezentaciju Turske, a ne Bosne i Hercegovine.

"Imam odgovor, ali je mnogo dug. Žao mi je što je dosta faktora umešano, moja osećanja prema Bosni i Turskoj... U Bosni sam odrastao i stvarno sam voleo i volim. U Turskoj živim 7-8 godina, stekao sam nova prijateljstva, uspomene... To sve veže čoveka za državu, za mesto u kojem živiš. Trajalo bi dva sata kad bih objasnio sve."

Za kraj, porazgovarali smo kratko o Evrobasketu ove godine, pošto je Turska već obezbedila plasman.

"Turska ima mnogo dobar tim. Kad pogledaš na papiru, mislim da smo jedan od boljih timova sa Šejn Larkinom. Iskreno mislim da ćemo uraditi velike stvari na Evrobasketu 2025, tako osećam lično", zaključio je Biberović za Nova.rs.

BONUS VIDEO