Sa ovakvim Partizanom ništa nije nemoguće
Košarkaši Partizana zasluženo su izborili plasman u Top 8 fazu Evrolige, a krunu ligaškog dela sezone stavili su u kneževini Monako.
Crno-beli su u izuzetno zanimljivoj utakmici punoj drame i preokreta savladali Monako sa 88:84, a Željko Obradović je još jednom pokazao svoju trenersku veličinu i odveo svoj tim tamo gde mu je mesto.
Skinuo je Partizan skalp mnogim velikanima ove sezone, pa ne postoji ekipa koja ga priželjkuje u plej-ofu, a poslednje kolo odlučuje ko će sa kog mesta otići dalje.
PROČITAJTE JOŠ:
Mogli bi crno-beli pobedom u poslednjem kolu protiv Panatinaikosa da se nadaju i petom mestu, koje bi ima donelo duel sa Monakom u plej-ofu. Mnogo toga zavisi i od rezultata Makabija i Fenerbahčea, stoga je teško pretpostaviti s kim će se Partizan sastati, ali je sigurno da će u najmanju ruku skupo prodati kožu.
Iako je osam godina bio bez Evrolige, Partizan i njegovi navijači sada sanjaju velike snove, koji veoma lako mogu da se pretvore u javnost.
Partizan se nikoga ne plaši, samopouzdanje je na veoma visokom nivou, a pečat Željka Obradovića sve više dolazi do izražaja.
Obradović je u svojoj trenerskoj karijeri devet puta pokorio Evropu, a samo jednom je ispao u Top 8 fazi. To mu se dogodilo u sezoni 2005/06. sa Panatinaikosom, ali se u pet godina nakon toga popeo na krov Starog kontinenta u tri navrata.
Jasno je da za Obradovića ne postoji nepremostiva prepreka, da ne postoji trener kog ne može da nadigra i da sa ovakvim Partizanom može da ponovi uspeh s kraja prošlog veka.
U ovako kompetitivnoj Evroligi, kakvu gledamo ove godine, često se pobednik dobijao u neizvesnim završnicama i detalji su odlučivali ko će sa parketa izaći srećniji. Na početku sezone možda se mnogima činilo da Partizanu fali sigurna ruka u završnici, neko ko će povezati redove i doneti mirnoću, da selekcija nije dovoljno dobra za najveće ambicije, ali postojao je čovek koji je znao šta radi i verovao u svoje znanje i momke koje ima na raspolaganju.
Pričalo se o potencijalnim pojačanjima crno-belih, Vladimir Brodzijanski je u klubu bio samo tri meseca, Balša Koprivica se suočio sa mononukleozom, ali Obradović je znao da neće dovoditi nova imena i da mu je ono što ima dovoljno za ono što hoće.
To se pokazalo i na terenu. Obradović je iz svakoga izvukao ono najbolje, pa sada niko nema pravo da kaže da Partizanu fali neki igrač, organizator igre ili centar. Od Dantea Egzuma dobili smo jednog od najboljih bekova u Evropi, od Matijasa Lesora kandidata za MVP-ja Evrolige, od Kevina Pantera lidera i elitnog šutera, od Džejmsa Nanelija čoveka koji rešava završnice kao od šale…
PROČITAJTE JOŠ:
Treba napomenuti da su i srpski igrači poput Alekse Avramovića i Alena Smailagića mnogo napredovali, a to su najbolje pokazali protiv Monaka kada su bili možda i ključni u pobedi.
Naravno, svaki igrač je najviše napredovao zbog truda i rada koji je uložio, ali ne bi to bilo na ovom nivou da pored sebe nemaju Obradovića.
Najbolje od svega za crno-bele je što protivnici ne znaju kada će ko da iskoči, kada će ko da krene da zatrpava koš i kada će ko da upotrebiti neko od oružja koje poseduje.
Iako je ritam utakmica u Evropi poprilično napet, Obradović je pokazao kako za kratko vreme ume da spremi ekipu i potpuno taktički nadigra rivala sa druge strane. To se najbolje pokazalo protiv Olimpijakosa kada je Saša Vezenkov bio potpuno odsečen, te protiv Reala gde je „kralj poslat da počiva u miru“, kako bi to rekao strani komentator.
I protiv Barselone je Partizan imao svojih šansi, nije se odustajalo do poslednjih minuta, ali je Šarunas Jasikevičijus ipak odneo pobedu nad svojim učiteljem.
Minijature Obradovića i taktičke zamisli svakako dolaze do izražaja, pa je tako pokazano da i ogromni Valter Tavares i te kako ima svoje mane, ali ništa ne bi bilo moguće bez tog poverenja u igrače i strpljenja koje ima za njih čak i kada greše.
Sada će Žoc i njegovi momci imati i vremena da se spreme za Top 8, pa nikome neće biti prijatno protiv crno-bele čete.
O ljubavi Obradovića i Partizana mogle bi se napisati knjige, već su snimani i filmovi, a kada na sve to dodate neupitne igračke kvalitete, ogromno trenersko znanje i iskustvo i želju pored više od 20.000 navijača, shvatite da će se o ovoj sezoni još dugo pričati i da ona nije ni blizu kraja.
Niko bolje od Obradovića ne zna kako se osvaja Evroliga, a sada ni ta jubilarna 10. titula nije daleko. Za sve „grobare“ su to sada ludi snovi, a Obradović će učiniti sve da to postane i nova realnost.
BONUS VIDEO Obradovića snimala kamera kako psuje, publika pobesnela
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare